Ivan Mančić
Još pedesetih godina prošlog veka, francuski istraživači su otkrili da određeni organski materijali imaju sklonost ka emitovanju svetla kada se na njih primeni električni napon. Skoro 70 godina kasnije, OLED (Organic Light Emitting Diode) tehnologija je vrlo prisutna u velikom broju uređaja, naročito kada su u pitanju ekrani prenosnih uređaja. Još od prvih AMOLED (Active Matrix OLED) ekrana na mobilnim telefonima, ljubitelji tehnike su maštali o tome da tu tehnologiju vide i u velikom formatu. Za razliku od tradicionalnih LCD ekrana kod kojih matrica od kristala polariše pozadinsko osvetljenje i na taj način prikazuje sliku, OLED poseduje sopstveno osvetljenje, odnosno svaki piksel proizvodi svetlo željene boje i svetline, a potpuno je ugašen kada je potrebno prikazati crnu. Zahvaljujući ovome, OLED tehnologija nudi manju potrošnju, mogućnost izrade tanjih panela, kao i superiorni nivo crne, pa samim tim i vrlo visok kontrast, čak i u odnosu na VA tehnologiju. Ovo je naročito vidno kada je u pitanju mikrokontrast, odnosno mali detalji koji se znatno razlikuju po svetlini, što je i pored local-dimming tehnika i dalje nedostižan zadatak za klasične LED panele. Dodatna prednost je i odziv koji je kod ove tehnologije značajno brži od drugih tipova panela, pa OLED ekrani praktično nemaju nikakav vidni ghosting, odnosno pixel persistence pri prikazu brze promene sadržaja.
Zvuči sjajno, ali nažalost, implementacija OLED tehnologije u panele televizora nije išla tako glatko kako se to očekivalo. Veliki ekrani predstavljaju znatno veći izazov za štampu organskog materijala, pa su se u startu dešavali problemi poput odstupanja u pozicioniranju RGB komponenti. Takođe, kako plavi OLED elementi imaju znatno kraći životni vek od crvenih i zelenih, kao i generalno kratko trajanje u odnosu na životni vek televizora, mnogi proizvođači su imali problema u implementaciji, ili čak u potpunosti odustajali od razvijanja OLED tehnologije. Kako to obično biva, onaj ko uspe da istraje i iskombinuje znanje, upornost i možda malo sreće, na kraju ubira plodove. U slučaju OLED panela za televizore, LG je definitivno otišao najdalje. Kompanija je uložila najviše sredstava u istraživanje i uspela da reši problem trajnosti plavih piksela korišćenjem belih OLED elemenata i filtera za svaku od boja. Na taj način je ne samo rešen problem trajnosti, već čak unapređena reprodukcija boja, širina gamuta, kao i poboljšan jedan od glavnih nedostataka OLED tehnologije – maksimalno osvetljenje panela. LG je trenutno ako ne jedini, onda svakako apsolutno dominantni proizvođač OLED panela za televizore i njihove panele koriste i drugi brendovi kao što su Sony, Panasonic, Toshiba i Philips.Na naše veliko oduševljenje, taman pred prve utakmice na ovogodišnjem svetskom prvenstvu u fudbalu, u našu redakciju je stigao jedan od LG-evih OLED televizora za 2018. godinu. U pitanju je 55” model oznake 55C8PLA, koji pripada LG-evoj C8 seriji.
Kako smo nedavno imali priliku da testiramo i model iste dijagonale i jednako visoke klase iz LG-eve Nano Cell linije (koja je pandan Samsungovom QLED-u), bilo je interesantno videti kakav utisak ostavlja OLED napram poslednje generacije naprednih IPS panela. U slučaju prethodnih generacija, ukoliko ste u prodavnici gledali redom izložene modele, bilo je prosto nemoguće ne prepoznati OLED na prvu, jer za razliku od LCD modela koji se međusobno razlikuju u određenoj meri, OLED je prosto odskakao, pre svega kontrastom koji je jako bitna stvar kada oko procenjuje kvalitet slike i reprodukciju boja. Kao i sa prethodno testiranim modelom i u ovom slučaju je u pitanju pravi HDR model, sa desetobitnim 4K panelom i osvežavanjem od pravih 120Hz. Naravno, tu je i podrška za HDR10 i HLG standarde prikaza sadržaja visokog dinamičkog opsega.
Za razliku od svog LCD rođaka, usled odsustva potrebe za pozadinskim osvetljenjem, LG C8 poseduje izuzetno tanak panel. Sa profilom od svega nekoliko milimetara, ekran sa gornje strane više podseća na neki vrlo tanki tablet nego na televizor. Isto važi i za okvir oko ekrana, jer je panel okružen aluminijumskim profilom koji mu daje čvrstinu, a ekran poseduje i marginu od oko 5mm nakon koje počinje slika.
Iako na prvi pogled deluje kao da je ekran prekriven staklom, kuckanjem po njemu smo došli do zaključka da je ipak u pitanju plastika, doduše odlične čvrstine (i verovatno lakša nekoliko kilograma od staklenog ekvivalenta), pa ne postoji nikakvo uleganje, mada istini za volju, toliko tanki ekran i nema gde da ulegne. Površina ekrana je sjajna, bez anti-refleksivnog sloja, što povoljno utiče na oštrinu i prikaz boja, ali ne i na vidljivost ukoliko ga koristite u jako osvetljenoj prostoriji. Iako pri jakom svetlu refleksije nisu toliko uočljive na svetlim delovima slike, na tamnijim svakako jesu. Rekli bismo da je ovaj tv definitivno zamišljen za korišćenje u tamnijoj prostoriji u kojoj će glavna prednost OLED tehnologije – prikaz crne najviše doći do izražaja. U takvom ambijentu ovaj TV dostiže svoj maksimalni potencijal i pruža iskustvo kakvom ne mogu da pariraju drugi tipovi panela.
Zadnja strana ekrana je pokrivena čvrstom plastikom sive boje, sa teksturom brušenog metala, a u donjem delu se nalazi proširenje sa ventilacionim otvorima koje drži svu potrebnu elektroniku, kao i ulaze i konektore. Od konektora, dostupni su 3 HDMI-a sa bočne i jedan sa zadnje strane, 3 USB konektora, antenski i LAN konektor, optički digitalni, linijski i audio izlaz za slušalice, kao i Card Interface slot. Od “nevidljivih” tu su i WiFi sa 802.11ac standardom, kao i Bluetooth 4.2.
Postolje je dvodelno, sa plastičnim delom sa zadnje i zakrivljenim aluminijumskim profilom sa prednje strane koji u gornjem delu ispod panela poseduje rebrastu strukturu, poput nekog hladnjaka. Za razliku od trenda minimalističkih nožica, ovo postolje se prostire skoro celom dužinom ekrana. Za one koji preferiraju montažu na zid, tu je i opcija VESA 300×300 montaže koja, obzirom na izuzetno tanak okvir deluje izuzetno primamljivo, naročito uz integrisanu funkciju prikaza klasičnih slikarskih dela sa sve ramom u režimu mirovanja, koji deluje prilično impresivno na ovakvom ekranu.
[modul]specifikacija=9487[/modul] Očekivanja od TV-a ovako visoke klase kada je slika u pitanju su makar jednako visoka kao i njegova cena. No, ovaj OLED model već na prvi pogled izgleda zaista sjajno. Utisak bi verovatno bio još jači da bukvalno pre uključivanja ovog TV-a sa iste police nismo skinuli vrhunski LG 55SK8500 Nano Cell sa 10bit IPS ekranom. U poređenju sa bilo kojim drugim TV-om, razlika bi bila dan i noć u korist OLED modela. U ovom slučaju, OLED svakako ima svojih prednosti, ali je i Nano Cell model toliko dobar da je ublažio efekat “obaranja sa nogu”. U odnosu na svog malo jeftinijeg rođaka, OLED model nudi nešto niže osvetljenje od 300cd/m2, uz doduše visoku peak vrednost od 950 nita. U jako osvetljenoj prostoriji se bolje snalazi Nano Cell model, ali pri prigušenom osvetljenju OLED pokazuje zube.
I ovaj model dolazi sa Vivid, Standard, Eco, Cinema, Sports, Game, Technicolor Expert, isf Expert Bright i isf Expert Dark modovima slike. Zanimljivo je da je merenje kolorimetrom pokazalo izvanrednu tačnost za jedan TV u čak 3 fabrička moda, što do sada nismo viđali. Cinema, isf Expert Dark i Technicolor Expert su pokazali preciznost od DeltaE <3, a najtačniji je bio isf Expert Dark mod, sa prosečnim DeltaE odstupanjem od neverovatnih 1.2 i maksimalnim od 3.3. Ovo je najbolji rezultat koji smo do sada videli na bilo kom TV-u i premašio je odlični Hisense 55N5700 koji je bio prethodni rekorder. Maksimalno izmereno osvetljenje je sa 425 nita takođe solidno premašilo deklarisanih 300. Kontrast je naravno posebna priča, jer ga je nemoguće deklarisati uobičajenim brojem zbog nivoa crne koji je ravan nuli. Samim tim, kontrast praktično teži beskonačnosti, makar matematički, a praktično je svakako najbolje što ćete videti na trenutnoj generaciji televizora bilo kog proizvođača. Interesantno je da (doduše nezvanična) specifikacija navodi pokriće 99% DCI-P3 spektra, dok smo mi izmerili 84.6. I pored toga, ovo je skoro celih 20% više od Nano Cell modela, što uz ostale cifre govori u prilog superiornosti OLED-a.
Za one koji brinu o nekim nedostacima OLED tehnologije, LG je u meni uključio i neke OLED specifične funkcije, poput detekcije logotipa na TV kanalima i sadržajima i njegovog prikaza sa nižim nivoom osvetljenja, kao i opciju mikro-pomeranja slike kako statični sadržaji ne bi prouzrokovali image retension efekat. Od podešavanja slike, tu su naravno sve standardne opcije za osvetljenje (backlight podešavanja naravno nema), kontrast, oštrinu, white balans i drugo. ISF i Technicolor modovi nude vrlo detaljna podešavanja, mada smo mi bili toliko impresionirani fabričkim rezultatima da nije bilo potrebe za dodatnim “čačkanjem”, pa čak ni kalibracijom pomoću kolorimetra.
Kada je u pitanju glatkiji prikaz, odnosno Motion algoritmi, ovaj model poseduje LG-ev TruMotion sa nekoliko podesivih parametara kao što su De-Judder koji koriguje trzanje, De-Blur koji izoštrava objekte koji se brzo kreću, kao i Motion Pro funkciju koja se ponaša poput gašenja pozadinskog osvetljenja između svakog frejma koji smo viđali na gejming monitorima, mada nije baš sasvim jasno kako je ovde implementirano, najverovatnije “blicanjem” samih OLED elemenata. Čini se da je ova tehnika ipak efektnija kod LED panela, dok sa brzim OLED-om nije ni potrebna, a može da prouzrokuje i vidljivo treperenje. De-Judder i De-Blur doduše rade dobro, pa ih uz malo podešavanja možete lepo prilagoditi prikazu fudbala ili filmova po vašem ukusu.
I ovaj model, poput ostalih SMART televizora iz 2018 serije dolazi sa LG-evim webOS 4.0 operativnim sistemom, ovog puta pokretanim od strane Alpha 9 Quad Core procesora, 3GB RAM-a i 8GB prostora za aplikacije. Izuzetno lep, pregledan i praktičan interfejs nudi vrlo lako snalaženje, mada ćete najveći broj potreba rešiti već u brzom meniju sa diskretnim ikonicama koje se pojave duž desne ivice ekrana i omogućavaju brzi izbor moda slike i zvuka, kao i par često korišćenih opcija. Home ekran je izuzetno lepog dizajna, sa dijagonalnim karticama za sve sadržaje i živom slikom u pozadini koja prikazuje TV, Youtube i druge aplikacije ili sliku iz multimedijalnog plejera, zavisno od toga šta ste gledali pre pritiska Home tastera. Pomenuti plejer ima podršku za impresivan broj formata, pa je pustio sve što smo postavili pred njega, osim 12-bitnog Dolby Vision demoa.
Ako nešto upotpunjuje premijum osećaj koji ovaj TV nudi, to je svakako poslednja verzija LG Magic Remote daljinskog. Zahvaljujući žiroskopu, daljinski pomeranjem u prostoru kontroliše kursor preciznošću koja vrlo podseća na kompjuterski miš. Ovaj metod je neuporedivno praktičniji za SMART televizore od klasičnih daljinskih upravljača ili hibrida sa mini joysticima ili trackpadovima. Pored toga, na sredini se nalazi i točkić okružen direkcionim tasterima koji upotpunjuju ovaj koncept i neverovatno su intuitivni u kombinaciji. Naravno, Magic Remote poseduje i čitav set uobičajenih tastera za jedan daljinski koje mi tokom upotrebe nismo baš često koristili, ali verujemo da će biti korisni drugima, zavisno od navika pri korišćenju TV-a.
Kao da ovo nije dovoljno, LG je ove godine implementirao i AI funkcije, pa u skladu sa tim, daljinski poseduje i mikrofon i taster za glasovne komande koji će vam omogućiti da TV-u kažete šta želite da gledate ili pronađete. Ova funkcija se može koristiti kako za nalaženje sadržaja, tako i za unos teksta, što je vrlo praktično i često će vas spasiti kucanja. Na listi jezika za glasovne komande nema srpskog, ali je prisutan hrvatski, pa će TV bez problema razumeti čak i neke vrlo specifične reči. Magic Remote je po našem mišljenju daleko najbolji daljinski za jedan pametni TV i nudi najlakšu moguću kontrolu kako u menijima, tako i u browseru i aplikacijama. Kada smo kod toga, na ovom TV-u će vas sačekati selekcija korisnih aplikacija poput SBB EON-a, Youtube-a, Netflix-a, Accuweater-a i sličnih, a u LG-evom Content Store-u je dostupan priličan broj igara, aplikacija i video, muzičkih i informativnih servisa. Za slučaje kada su turska serija i utakmica istovremeno na TV-u, LG nudi i opciju gledanja sadržaja sa dva različita izvora (TV+HDMI ili 2xHDMI) u podeljenom ekranu.
WebOS poseduje i posebnu sekciju za povezivanje eksternih uređaja u kojoj će vas voditi korak po korak, bilo da želite da povežete računar, mobilni telefon, konzolu, disk ili zvučnike. Kad smo kod zvuka, ni njega nije zaobišlo malo SMART i AI tretmana, pa softver nudi puno opcija za podešavanje i prilagođavanje. Tu su naravno detaljni ekvilajzer, opcija automatskog prilagođavanja glasnoće i Dolby Atmos procesiranje za emulaciju okružujućeg zvuka. Najbolja “fora” koju nismo viđali do sada, osim na pomenutom Nano Cell modelu, je mogućnost prilagođavanja zvuka prema vašoj prostoriji putem kalibracije mikrofonom koji se nalazi na magičnom daljincu. Pored toga što je odlična ideja, ovo zaista i radi, a možete izabrati nekoliko varijanti prilagođavanja, od ravnog frekventnog odziva do poboljšanja basa ili visokih. Zvuk je generalno odličnog kvaliteta, čak i bez dodatnih poboljšanja u softveru. U pitanju je sistem sa dva niskotonca (woofera) i dva visokotonca koji nude ukupno 40W snage, vrlo glasnih za jedan TV. LG je svojim modelima za 2018. godinu definitivno rešio da impresionira.
Dva modela za redom na našem testu su nas oduševila, bez obzira na visok cenovni rang kome pripadaju. Izabrati između nedavno testiranog Nano Cell-a i ovog OLED TV-a nije nimalo lak zadatak, jer su oba TV-a praktično najbolje što smo do sada imali priliku da vidimo. U oba slučaja, naravno pod uslovom da ste spremni da za TV izdvojite prilično visoku sumu, koja kada je ovaj model u pitanju iznosi oko 2300€, dobijate zaista izvanredan uređaj.
Iako je Nano Cell vrlo interesantna evolucija IPS-a i daje neočekivano dobre rezultate, LG OLED tehnologija je ipak i dalje suvereni vladar kada su televizori velike dijagonale u pitanju. Utisak je da je OLED značajno sazreo, preležao “dečije bolesti” i u LG izvedbi predstavlja vrhunski proizvod. Stoga LG 55C8PLA apsolutno zasluženo dobija Benchmarkovu Editor’s Choice nagradu.
Prednosti:– Vrhunska slika- Odlični webOS 4.0- Magic Remote
Mane:– Cena