Benchmark Redakcija
Kada se povede priča o najboljem televizoru koji možete kupiti, LG-eva OLED C serija je prosto nezaobilazna već godinama unazad. Tehnologija u kojoj svaki piksel proizvodi sopstveno svetlo je tehnički najnaprednije što postoji na tržištu i nudi najbolji nivo crne i uglove gledanja, najbrži odziv panela, uz izbegavanje mana naprednih LCD modela u vidu isijavanja oko titlova i drugih svetlih delova na ekranu okruženih tamnim površinama.
U međuvremenu, LCD jeste bitno napredovao i umanjio svoje najveće mane, a ove godine nas očekuju i brojni mini LED modeli koji bi tu razliku trebali smanjiti još više. LG je toga naravno svestan, pa je ove godine, nakon dve godine relativnog stagniranja u pogledu specifikacija panela najzad rešio da napravi iskorak i ponudi novu generaciju OLED panela sa dodatnim organskim LED elementima koji bi trebali pružiti više svetline i još bolju izdržljivost i dugotrajnost.Upravo ove dve stvari su tradicionalno i najveća mana ili da pre kažemo ograničenje OLED tehnologije. Maksimalna svetlina je jako bitna za dobar HDR utisak i prikaz svetlih detalja u čemu su vrhunski LCD modeli ipak bili dosta bolji i pružali i nekoliko puta više nita. S druge strane, tu je i priča o dugotrajnosti, odnosno Burn In efekat, koja je moramo reći pomalo i prenaduvana, jer prošlogodišnji CX model koristimo blizu godinu dana kao TV i monitor i možemo reći da osim u specifičnim graničnim slučajevima kada se pri maksimalnoj svetlini gleda isti kanal ili igra ista igra sa statičnim elementima na ekranu, ovo ne predstavlja problem, što uostalom pokazuju i brojni dugotrajni testovi koji se mogu videti na internetu.
LG sigurno poseduje statistike koje govore u prilog tome, pa su ove godine rešili, da uz određena tehnička unapređenja, ponude i bolje specifikacije i na taj način održe korak sa konkurencijom. Evo, kako je nazvan novi tip panela je najpre trebao biti rezervisan samo za nešto bolju G seriju, ali izgleda da je prosto neisplativo proizvoditi dva tipa panela, pa nakon što su istrošene zalihe prethodne generacije, novi paneli su uz određenu selekciju ubačeni i u C seriju koja je tradicionalno najpopularnija. Neki od naprednijih korisnika su čak pronašli i način da svoj C OLED pretvore u skuplji G, ali je zaključak da to baš i nije tako dobra ideja, jer stvara određene probleme po pitanju ažuriranja i zvuka zbog minimalnih dobitaka u svetlini.
Poenta je ustvari u samom panelu, pa bi svi modeli novije proizvodnje trebali imati novi, bolji panel i samim tim i ukupno bolje performanse. Na našem testu se ovog puta našao 55” C1 OLED koji je direktan naslednik CX serije, a ostatak ponude čine G1 i B1, kao i novi A1 na određenim tržištima. Iako su naše strane kolege ovaj model testirale još pre 2 meseca, u ovom slučaju kašnjenje može biti i prednost, jer je primerak na našem testu pokazao bolje performanse, verovatno upravo zbog novog tipa panela.
No, da ne dužimo više, hajde da vidimo kako radi LG C1 i koja su sve unapređenja i razlike u odnosu na prošlogodišnji CX. Što se dizajna tiče, gledano sa prednje strane, C1 izgleda skoro identično kao i CX i C9 pre njega, osim što je prednji deo postolja u nešto svetlije sivoj nijansi. Ono što je dobro ne treba ni menjati, a C serija je tradicionalno jedan od najbolje dizajniranih televizora sa supertankim panelom i ivicama, pa je sasvim u redu što se LG drži oprobanog recepta. Najveća razlika u odnosu na CX je što C1 dolazi u dve varijacije boje, pa se umesto one klasične gunmetal sive na našem testu našla varijanta sa zadnjom stranom u potpuno beloj varijanti. Koju ćete izabrati će biti stvar ukusa – nekome će se bela baš dopasti, a neki će misliti da ona standardna siva izgleda elegantnije, odnosno da bela deluje “plastičnije”, iako je izrada kao i uvek na apsolutno vrhunskom nivou.
Ni konektori se nisu značajno menjali, pa su tu dve sekcije, jedna dostupna sa boka i jedna sa zadnje strane, u kojima se nalazi ukupno 4 HDMI 2.1 porta, 3 USB konektora, CI+ slot, antenski i satelitski ulazi, LAN port i izlazi za slušalice i digitalni optički audio. HDMI portovi su ponovo 40MBps kao na CX, a ne 48 kao kod C9 modela, ali kako je ovo dovoljno za 4K HDR sa 120Hz i 10bita, i dalje smo mišljenja da više od 40MBps i nije potrebno dok ne dobijemo prave 12bitne panele ili neki drugi razlog zbog koga bi veći bitrate imao smisla. Ovako ta priča više služi nekim stranim novinarima da skupljaju preglede, dok je korisnicima u praksi realno svejedno. Što se kvaliteta prikaza tiče, on je i na CX-u bio zaista izvanredan, pa moram priznati da nismo očekivali da vidimo neku bitnu razliku. Prikaz boja, mikrokontrast, oštrina – sve je na najvišem nivou, ali je u odnosu na CX ipak primetno da je HDR bolji nego ranije i da sitni najsvetliji detalji više upadaju u oči, što poboljšava ukupan utisak.
U ciframa to znači maksimalnih 883.4 nita u najsvetlijem Vivid modu, što je čak oko 200 nita više nego na CX-u – definitivno unapređenje. Ovo naravno može zavisiti od primerka do primerka, ali je blizu 900 nita na konkretnom TV-u već dovoljno da HDR u 90% slučajeva izgleda onako kako to očekujemo od jednog vrhunskog modela, pogotovo u kombinaciji sa besprekornim nivoom crne i vrlo dobrim prikazom nijansi blizu crne.
TV je u stanju da visoku svetlinu sa manjim varijacijama isporuči sve do oko 10% pokrivenosti ekrana, nakon čega se aktivira takozvani Automatic Brightness Limiter, odnosno ABL koji praktično prepolovi svetlinu na 25% pokrivenosti, dok je na 100% ona ograničena na 152.5 nita.
Primetili smo i da je ponekad moguće uočiti kako ABL menja osvetljenje kada se smenjuju jako svetle i tamne scene, što nismo primećivali na CX-u, mada je za očekivati da se ovo optimizuje u nekom od narednih firmware-a – LG je vrlo ažuran u tom pogledu, možda i najbolji od svih proizvođača i iz ličnog iskustva možemo reći da vrlo brzo i redovno ispravljaju sve nedostatke koje korisnici uoče.
Što se prikaza boja tiče, panel je naravno pravi desetobitni i u stanju da prikaže 96.3% DCI-P3 spektra prema našim merenjima. Od predefinisanih modova slike, na raspolaganju su vam Vivid, Standard, Sport, Cinema, Filmmaker, kao i dva ISF moda za dan i noć, pri čemu poslednja 4 nude vrlo dobru preciznost, a najprecizniji je upravo Filmmaker sa Delta E odstupanjem od 2.4.
Poput prethodnika, panel deluje nešto refleksivnije nego što realno jeste, najpre zbog superiornog nivoa crne, pa gledanje tamnijih sadržaja u prostoriji sa jakim izvorom svetla ume da bude ne baš idealno u odnosu na neke jako svetle LCD panele, dok je za gledanje u mraku naravno savršenstvo. Uniformnost panela je odlična, neuporedivo bolja od bilo kog LDC modela, pa i dosta bolja od CX serije, sa jedva uočljivim horizontalnim varijacijama u vidu linija koje su bile izraženije na prošlogodišnjem modelu.
AI algoritmi za obradu slike koje pokreće LG-ev alpha9 procesor četvrte generacije su ponovo tu da prilagode prikaz konkretnoj sceni i tipu sadržaja, naravno ukoliko to želite, a tu je i TrueMotion za obradu kretanja koji radi izvanredno u kombinaciji sa osvežavanjem panela od 120Hz. Za one koji vole potpuno glatko kretanje koje izgleda realno, tu su Normal i Smooth opcije, dok će oni koji su alergični na soap opera efekat na raspolaganju imati Cinematic Movement koji pruža glatak prikaz uz klasičan filmski izgled i to radi zaista dobro.
Ukupno, slika C1 OLED-a je solidno unapređenje u odnosu na već izvanredni CX, najpre zbog samog panela – nedovoljno da vlasnike CX-a natera na upgrade, ali dovoljno da ako kupujete novi TV razmislite da izdvojite malo više, makar u trenutku dok su još oba modela istovremeno dostupna na tržištu, što verovatno neće biti tako dugo.
Kad smo kod slike, vredi pomenuti i gaming, po čemu je CX praktično bio broj jedan prošle godine. C1 je zadržao sve dobre karakteristike prošlogodišnjeg modela poput HDMI 2.1, podrške za varijabilno osvežavanje, Freesync i G-Sync, što sve radi sjajno i konstantno se rafinira kroz ažuriranja softvera. Izgleda da će vlasnici C1 i G1 uskoro moći da uživaju i u Dolby Vision Gaming podršci, a u planu je i Google Stadia integracija, pa LG OLED i ove godine definitivno ostaje kralj gaminga kada su televizori u pitanju.
Takođe, input lag je minimalno niži nego na prošlogodišnjim modelima, oko 12.5ms, a novitet je i poseban Gaming Optimizer control panel za gaming u kome se nalaze opcije kakve mahom viđamo na gaming monitorima, poput Black Stabilizer i strobovanja osvetljenja radi još boljeg odziva povrh već superiornog koji nudi sam OLED, što je vrlo lep detalj. Pored slike, unapređenje je doživeo i zvuk, usudili bismo se čak da kažemo u jednakoj meri. CX je imao dobar zvuk, mada ne i najbolji u visokoj klasi, ali C1 donosi značajno unapređenje po pitanju jasnoće, što će pomoći u razaznavanju finih detalja i naročito jasnoći dijaloga za one koji ne vole da koriste titlove. Basa kao i sub-bas frekvencija ima sasvim dovoljno da TV zvuči ubedljivo, a čini se da je pored detalja dosta unapređena i zvučna slika i Dolby Atmos implementacija, pa ukupno C1 ostavlja znatno bolji utisak po pitanju zvuka. Jedina mana je glasnoća koja baš nije preterana sa aktivnim Dolby Atmosom, čak ni kada TV pojačate na maksimum, pa će za gledanje i slušanje u standardnoj dnevnoj sobi biti okej, ali može biti malo tiša za veće prostorije. Naravno, LG podržava proširivanje putem Bluetooth-a ili optičke veze, kao i korišćenje dodatnih zvučnika samo za surround, pa se lako može dodati snage ukoliko to bude potrebno.
Veštačka inteligencija je pristutna i kada je zvuk u pitanju, mada se nama nije preterano dopalo kako radi za muziku i filmove – preferirali smo prirodan zvuk, a od dodatnih opcija tu je sada već standardno automatsko prilagođavanje zvuka konkretnoj prostoriji i poziciji, kao i petopojasni ekvilajzer i zanimljivo AI Game Sound koji poboljšava 3D utisak u igrama. I pored promena u slici i zvuku, najveća promena koju donose ovogodišnji OLED modeli je zapravo u softveru, koji predstavlja priličan otklon od onoga na šta smo do sada navikli od ranijih WebOS rešenja. Interfejs glavnog ekrana je redizajniran u verziji 6.0, pa više nema onih prepoznatljivih dijagonalnih kartica, već je tu lista aplikacija u vidu ikonica, iznad kojih su tu tri banera, jedan za vremensku prognozu levo, jedan za pretragu desno i jedan za manje-više ništa korisno posred-srede.
Ispod aplikacija je linija sa ulazima i opcijama, zatim korisni Sports Alert koji će vam davati pregled kada igraju vaši omiljeni timovi, a tu su i predlozi sadržaja za gledanje sa Youtube-a i drugih video servisa. Sve ovo je preko celog ekrana, pa ništa od onog interfejsa u overlay-u preko videa koji ide u pozadini. Koliko će se ovaj novi izgled dopasti korisnicima videćemo – mi nismo sigurni da nam se više dopada. Pored glavnog ekrana redizajniran je i meni, više vizuelno nego funkcionalno, a sitnih promena ima praktično na svakom koraku uključujući i novi screensaver u vidu analognog sata.
Ono što je ostalo isto su aplikacije i igre, pa je tu praktično ista selekcija kao i pre, što znači da je je tu sve bitno od video i muzičkih servisa, uz relativno primitivne igre i poneku korisnu aplikaciju. Galerija slika je takođe tu, ali s obzirom da čuvanje panela nije loša ideja, sumnjam da ćete je baš koristiti, osim na kratko kada vam dođu gosti. Najveću promenu je verovatno doživeo magični daljinski koji je već više od decenije izgledao skoro isto, a ove godine je bitno redizajniran, drugačijeg profila i čini se nešto manji od svojih prethodnika. Iako je novi oblik okej, tasteri kvalitetni, žiroskop čini se nešto precizniji, a novi manji točkić nudi precizniji klik i skrol, na daljinac imamo dve zamerke zbog kojih smatramo da je ipak korak unazad u odnosu na prošlogodišnji.
Najpre, nedostaju tasteri za play i pauzu, koji su izuzetno praktični i nešto što redovno koristim okod kuće, a iako je prečica za aplikacije sada čak šest, nedostaje taster za Youtube, dok su pored Netflixa (koji ćete realno koristiti) tu još i Prime Video, Rakuten, Disney+, kao i prečice za Google i Alexa glasovne asistente. Ukupno, LG C1 OLED svakako predstavlja korak napred u odnosu na prošlogodišnje modele i (makar sudeći po merenjima i primerku na testu) ispravlja možda i jedinu pravu manu svog prethodnika donoseći više svetline za dosta bolji HDR prikaz. Uz poboljšan zvuk, C1 je apsolutno bolja opcija za one koji se odlučuju da po prvi put izdvoje prilično para za jedan vrhunski TV, na našem tržištu je to oko 210.000 dinara, odnosno 1780€ za 55”.
Oni koji već poseduju CX najverovatnije neće imati dovoljno razloga za upgrade, a imaće i utehu u nekim sitnim promenama koje na novom modelu nisu obavezno na bolje. Bilo kako bilo, C1 OLED je i dalje najbliže što u ovom trenutku možete prići idealnom TV-u za iole razumnu sumu novca, pa mu moramo dodeliti našu Editor’s Choice nagradu.
Do kraja godine ćemo imati prilike da vidimo i šta je to smislila konkurencija i da li je i u kojoj meri mini LED u stanju da se nosi sa unapređenim OLED-om.
