Ivan Mančić
Ivan Mančić
U svetu televizora, čuveni korejski dvojac bez kormilara tradicionalno vodi ljutu bitku, koja je proteklih godina rekli bismo sve zanimljivija. Tim pre što su udarni modeli oba proizvođača bazirana na različitim tehnologijama. Iako LG poput svog konkurenta poseduje i Quantum Dot opremljene LCD televizore, udarni modeli tradicionalno pripadaju OLED seriji.
Nakon što nam je nedavno na testu bio Samsungov udarni 4K model za ovu godinu, na red je došao i LG sa svojim novim OLED TV-om iz C9 serije koji smo detaljno istestirali, ali i uporedili sa svežim utiscima koji je ostavio konkurent koga smo bukvalno skinuli sa stola kako bi postavili ovaj model.
OLED55C9PLA, kako glasi pun naziv ovog TV-a, se dizajnom skoro ne razlikuje od prošlogodišnjeg C8 modela koji smo takođe imali prilike da testiramo. To naravno nije loše, obzirom da je sa izuzetkom lepog postolja sa aluminijumskim profilom i teksturom brušenog metala, sve ostalo praktično sam ekran.
Kako OLED ne zahteva prisustvo pozadinskog osvetljenja, već svaki od piksela proizvodi sopstveno osvetljenje, sam panel je zaista super tanak i naravno upakovan u tanko metalno kućište koje mu daje neophodnu čvrstinu. Kućište poput postolja poseduje izgled brušenog metala i zbog te kombinacije ceo TV zaista izgleda elegantno i “skupo”.
Na izbočenom delu sa zadnje strane koji sadrži svu elektroniku, nalaze se i konektori, a ukupno, C9 OLED je i pored toga znatno kompaktniji od Samsungovih modela koji su konektore i elektroniku izmestili u zaseban box. Kod konektora zatičemo i prvo prijatno iznenađenje, jer je C9 OLED prvi televizor koji je stigao sa novim HDMI 2.1 portovima. Pored mogućnosti prijema slike u 4K na čak 120Hz, ovi portovi nude i varijabilno osvežavanje poput Freesynca, koje je sada postalo deo samog HDMI standarda.
LG je toliko bio brz sa implementacijom da praktično još uvek nemate grafičkih karti, konzola niti kablova koje možete povezati putem HDMI 2.1, ali je svakako za pohvalu jer će ovaj TV svojim kupcima pružiti dugotrajnu upotrebljivost, naročito kada je gejming u pitanju. Iako bismo jako voleli da probamo OLED TV kao gejming monitor obzirom na superiorni odziv koji ovaj tip panela nudi, na to ćemo ipak morati da sačekamo narednu generaciju konzola, obzirom da izgleda čak ni dolazeći AMD NAVI neće imati HDMI 2.1 u prvoj generaciji karti. Pored HDMI konektora, tu su i tri USB 2.0, Ethernet port, kompozitni, satelitski i antenski ulazi, kao i optički audio izlaz i CI+ 1.4 slot za kartice.
C9 model na našem testu poseduje OLED panel od 55”, naravno pravi desetobitni, sa osvežavanjem od 120Hz. Prikaz boja koji ovaj TV nudi je zaista izvanredan, vrlo zasićen i živopisan, uz pokriće gamuta od čak 99% DCI-P3 spektra, pa i čak 75% veoma zahtevnog Rec.2020 spektra koji praktično predstavlja i krajnji cilj kada je HDR prikaz u pitanju.
Najbolje od svega je što u Movie modu TV poseduje i izuzetno visoku preciznost prikaza, sa Delta E odstupanjem od svega 1.2, što je u rangu najboljih profesionalnih monitora koje smo imali priliku da testiramo. Pored Movie moda, tu su i za LG već standardni ISF i Technicolor sertifikovani Expert modovi, kao i mod prilagođen sportu, Vivid mod za živahnijim i dinamičnijim prikazom slike, kao i Game mod koji nudi minimalno procesiranje slike, pa samim ti i input lag od veoma dobrih 12.9ms.
Ako se za nečim može žaliti na TV-u ovako visoke klase, to je samo u domenu maksimalnog osvetljenja. Naime, dok konkurencija sa Quantum Dot VA panelima redovno postiže preko 1300nita maksimalnog osvetljenja (top modeli dostižu i 4000nita), OLED je za sada udario u plafon na 850nita, jer sama tehnologija dalje pojačavanje maksimalnog osvetljenja čini jako komplikovanim. Dok je kod klasičnih LCD panela moguće jednostavno staviti jače pozadinsko osvetljenje, OLED zahteva ozbiljnu tehničku evoluciju kako bi se postigla veća svetlina svakog od elemenata.
Naravno, daleko od toga da je 850nita malo, naprotiv, samo je činjenica da jače osvetljenje ostavlja bolji utisak, isto kao što nam jači zvuk uvek zvuči bolje od tišeg. S druge strane, koliko je način generisanja svetla problem u napretku OLED-a, on je i njegova najveća prednost, jer je prikaz tamnih scena superioran čak i u odnosu na najbolje Quantum Dot panele. Ono što je nedostižno za njih je nivo detalja u tamnim delovima scene, obzirom da je OLED u stanju da pokaže vrlo fine paterne, poput npr. naizmeničnih najsvetlijih i najtamnijih piksela jednog pored drugog. Rezultat toga je da je nivo detalja u slici i mikrokontrast zaista neverovatan, a razlika se naročito uočava gde god su prisutni neki tamniji detalji. C9 pruža zaista impresivan HDR prikaz i to praktično na potpuno drugi način od onog na koji impresioniraju QLED modeli. Dok ovi drugi oduševljavaju visokom svetlinom i ukupnim kontrastom između najsvetlijih i najtamnijih delova scene, mikrokontrast OLED panela slici daje potpuno novu dimenziju.Pored ovih prirodnih prednosti panela, C9 OLED koristi i novi α9 Gen 2 procesor slike za dodatno poboljšanje prikaza putem poboljšanja oštrine, skaliranja slike i raznih drugih tehnika, koje moramo priznati rade jako dobro.
Jedan od noviteta je i korišćenje veštačke inteligencije i Deep Learning algoritama za poboljšanje slike. Obzirom da je slika u startu vrlo impresivna, teško je reći koliko Deep Learning još može da pomogne, a pretpostavljamo da je najpre primenjiv kod sadržaja niske rezolucije poput klasičnog TV signala.
Pored slike i zvuk dolazi sa AI tretmanom koji bi na osnovu tipa sadržaja trebao primenjivati određena poboljšanja po pitanju frekventnog odziva, jačine i drugih parametara. TV poseduje i One Touch Sound Tuning opciju koja zvuk uz pomoć mikrofona na daljinskom prilagođava konkretnoj prostoriji, a nudi i nekoliko dodatnih podešavanja poput jačeg basa, kako biste dobijeni zvuk dodatno prilagolili svom ukusu.
Sam zvuk je prilično dobar, uz 2x10W snage i po jedan niskotonski i visokotonski zvučnik po svakom kanalu. Istina, kvalitet zvuka nije na nivou boljih Samsung modela koji su postavili prilično visoke standardne, ali je zvuk svakako dobrog balansa i vrlo pristojne reprodukcije niskih frekvencija.
Naravno, TV poseduje SMART mogućnosti zahvaljujući LG-evom webOS operativnom sistemu koji je dogurao do verzije 4.5. Poput glavnog rivala, ovaj sistem poseduje vrlo čist i jednostavan interfejs, sa donjom linijom na kojoj su aplikacije, izbor ulaza, pretraga i sve što na TV-u i koristite, dok gornja linija zavisi od izabrane stavke i prikazuje selekciju sadržaja ili podmenije. Prikaz sadržaja takođe podleže AI tretmanu, pa će se predlozi za gledanje menjati u skladu sa vašim interesovanjima. Tu je naravno i nezaobilazni ambient mod koji prikazuje slike kada TV ne emituje sadržaj, a koje zahvaljujući ramu zaisa deluju kao prava zidna slika ukoliko TV montirate na zid.
Teško je reći između Tizena i webOS-a koji nam se više dopada, obzirom da su oba odlično osmišljena, a praktično glavnu razliku čini daljinski koji je u slučaju LG-a Magic Remote sa žiroskopskom kontrolom kursora, poput miša u 3D prostoru, koji nudi izuzetno preciznu kontrolu i iznenađujuće lako kucanje, sa sve točkićem kojim možete skrolovati kroz stavke menija.
Daljinski nudi i glasovnu kontrolu putem Google Asistenta, s tim da će korisnici sa ovih prostora morati da izaberu Hrvatski kao sistemski jezik, pošto samo on dolazi sa Voice podrškom. Ostali su tu, ali samo kao sistemski, bez glasovne podrške.
Za kraj, nezaobilazan deo priče je i čuveni Burn-In efekat koji je karakterističan za OLED panele. Za one koji ne znaju, OLED pikseli neizbežno stare i slabe, iako je period toga jako dug. Naravno, brže stare kada prikazuju određene boje, pa ukoliko je slika često statična ili se na određenom mestu pokazuje stalno isti logotip, ti delovi će stariti drugim tempom od ostatka panela. Tako je moguće da se nakon dužeg perioda primeti da tako kažemo “duh” na tom mestu. S druge strane, ako gledate različite sadržaje, verovatno ovaj efekat nećete primetiti ni nakon više godina korišćenja.
LG je naravno primenio različite tehnike da smanji ovu pojavu, od periodičnog pomeranja ekrana za po koji piksel u svakom smeru, koje se ne primećuje, ali doprinosi dugotrajnosti panela, kao i mogućnosti prepoznavanja i zatamnivanja ili potpunog sakrivanja logotipa. U svakom slučaju, OLED tehnologija ima svojih prednosti zbog kojih će mnogo korisnici biti spremni da zanemare mogućnost burn-ina i uživaju u zaista vrhunskoj slici.
U tom smislu, ovogodišnji C9 OLED televizori zaista nude izvanredan prikaz u svakom pogledu, a predstavljaju i dugotrajno rešenje za kupovinu novog TV-a usled implementacije novog HDMI 2.1 standarda. Oni koji odluče da za TV izdvoje nešto preko 2500€ na domaćem tržištu za 55” model, će svakako biti na slatkim mukama, obzirom na zaista kvalitetan izbor u toj klasi, ali C9 svakako ima specifičnih prednosti koje odluku mogu prevagnuti u njegovu korist.
Prednosti:
Izvanredan mikrokontrast
HDMI 2.1
Vrhunska reprodukcija boja
Mane:
Potencijalni Burn-In efekat
