Aleksandar Božović
Vladimir Pejić
Kada su LG-jevi OLED televizori za 2017. godinu u pitanju napravljeno je par prilično suptilnih nadogradnji u odnosu na prošlogodišnje modele. Pre svega, LG je povećao njihove Peak Brightness mogućnosti za oko 20 procenata, a radilo se i na boljoj reprodukciji prikaza najtamnijih delova crne boje čime se došlo do suptilnijih prelaza između nijansi i boljeg prikaza detalja u mračnijim scenama uopšte. Predstavljen je novi, unapređen sistem obrade slike koji je input lag spustio na samo 21ms (SDR+HDR), a po prvi put od predstavljanja OLED serije uopšte, promenjen je i premaz ekrana koji se sada mnogo lakše bori protiv refleksija (plus potpuno eliminiše ljubičasti odsjaj panela kada je TV isključen).
Iako su ove nadogradnje suptilne i deluju nebitno same po sebi, kada ih ovako grupišete donose popriličnu promenu u prikazu. Prošlogodišnji OLED modeli npr. nisu uopšte bili preporučljivi za Gaming, dok su ovogodišnji sušta suprotnost. Možda i najpozitivniji deo svega ovoga je što apsolutno svi LG OLED modeli za 2017. dele identične karakteristike kada je panel u pitanju, a jedino što ih razlikuje su materijali korišćeni u izradi kućišta, audio sistemi, dizajn i naravno u skladu sa svim ovim i cena.
Tako na jednom kraju klackalice imate B7 seriju kao entry level gde dominira plastika i umereniji dizajn, a na drugom kraju specijalne Signature modele koji dizajn i kvalitet materijala čak stavljaju ispred svega ostalog. Signature W7, koji danas predstavljamo, nalazi se na još jednom stepeniku iznad, jer „W“ u imenu se može protumačiti i kao Wallpaper.
Da, Signature W7 je nešto poput finalne verzije onog Wallpaper TV koncepta koji je pre samo par godina napravio neviđen hype na CES sajmu. Dolazi u dve dijagonale, 65“ i 77“, a mi smo na testu imali manji 65“ model. Takođe treba istaći i to da ovakav televizor jednostavno nema „normalno“ postolje kao većina ostalih već da u prodajnoj verziji dolazi sa specifičnim metalnim nosačem koji se montira na zid. Nakon toga se TV „kači“ na ovaj nosač pomoću magneta. Mi smo za potrebe ovog testa svratili do robne kuće Emmezeta, gde je Signature W7 npr. bio izložen na specifičnom demo nosaču. Ono po čemu se ovaj TV još dodatno razlikuje je i činjenica da na pozadini ovog OLED panela ne postoje normalni konektori za napajanje ili bilo kakva I/O sekcija. Sve ovo se nalazi na specijalnom sound bar-u koji dobijate u paketu i koji se sa TV-om povezuje vrlo širokim Flat kablom, koji prenosi kako napajanje tako i sve A/V signale, data konekcije itd.
Kada su neke osnovne tehničke specifikacije u pitanju, Signature W7 većinu deli sa ostalim x7V modelima iz LG OLED ponude, jer je ovo u osnovi identičan televizor u totalno drugačijem i mnogo luksuznijem pakovanju. Dakle, reč je o 10-bit OLED panelu nove generacije sa 3840×2160 rezolucijom koji je potpuno prilagođen za HDR10, Technicolor HDR i DolbyVision standarde kao i broadcast Hybrid Log Gamma format. Tu je još i nativno 120Hz osvežavanje, odziv od svega 0.2ms, Infinite kontrast (budući da su OLED pikseli isključeni kada prikazuju crnu boju), kao i Peak Brightness u HDR modu od 700nita ili cd/m2 što će biti od velike koristi kod prikaza HDR sadržaja. Treba pomenuti i da je najveća boljka OLED-a upravo jačina osvetljenja budući da ovde nema backlight solucije, već svaki piksel pojedinačno proizvodi svoje osvetljenje.
[modul]specifikacija=9254[/modul]
Sam soundbar je integralan deo kompletnog seta, jer bez njega TV uopšte ne bi ni radio. Sva elektronika koja bi se inače nalazila iza TV-a, u nekom zadebljanom delu kućišta, smeštena je ovde. Tu su naravno i svi konektori koji će vam biti neophodni za povezivanje periferije poput UHD BluRay plejera, gaming konzola, USB stickova, kablova antene itd. Soundbar je opremljen i DVB-T2/C2/S2 tjunerima što omogućava raznovrstan izbor za praćenje digitalnih TV kanala. Međutim ono što je ovde izdvojeno kao zasebna celina je baš ta specifična soundbar sekcija. LG ga reklamira kao 4.2 sistem sa punom Dolby Atmos podrškom, ali ovde je ipak reč o 2.2 setup-u. Ispod prednjeg „grila“ nalaze se dva fizička drajvera, a druga dva su na krajevima, sakriveni unutar kućišta dok ne uključite televizor.
Iako na prvi pogled izgledaju kao da su usmereni na gore, kako bi i trebalo biti kod Dolby Atmos-a, ovi bočni drajveri zvuk takođe šalju napred ka korisniku. Soundbar tada vrši virtuelnu simulaciju Dolby Atmos efekta odbijanja zvuka od plafon prostorije. Kvalitet zvuka je bio izuzetan, ali sam Dolby Atmos efekat nismo mogli testirati zbog specifičnosti prostora u kojem je televizor testiran. Za pun Dolby Atmos efekat neophodan je 7.1.4 audio sistem, a to ovde jednostavno fizički nije prisutno pa ga zbog toga karakterišemo kao simulaciju.
Inače, testirajući i neke osnovne LG modele televizora, sa Virtual Surround funkcijom, iz iskustva iznosimo utiske da ovakvi simulirani audio efekti stvarno rade ako se pridržavate uputstava prilikom pozicioniranja uređaja u prostoriji gde će boraviti. Kod Signature W7 soundbar-a i njegove Dolby Atmos simulacije poželjno je imati plafon sa određenim nagibom ili krivinom, što će se vrlo pozitivno odraziti na ovu simulaciju.
Dizajn Signature W7 modela je u jednu ruku prilično spartanski, budući da sam panel nema čak ni neke najosnovnije odlike normalnih televizora, poput recimo čvrstog metalnog rama u koji bi isti bio smešten. Zbog toga je ovaj model čak i prilično savitljiv kada ga prvi put izvadite iz fabričkog pakovanja. Takođe, njegova debljina od, pazite sad, svega 4mm (!!!) na čitavoj površini, čini ga apsolutno nemogućim za bilo kakvu normalnu ugradnju.
Zbog toga se ovaj TV isporučuje sa vrlo specifičnim zidnim nosačem na koji se jednostavno kači magnetima ugrađenim u sam TV. Još fascinantniji podatak je da ta 4mm debljine predstavljaju finalnu cifru koja uključuje čak i debljinu zidnog nosača. To je bukvalno debljina dve SD memorijske kartice! Podaci o masi su takođe prilično neverovatni, pogotovo kada pogledamo i samu dijagonalu gde manji 65” model teži svega 7.6kg, a veći 77” model tek 12.3kg.
Televizor fabrički u pakovanju dolazi sa predinstaliranim Flat kablom koji se povezuje sa soundbar sekcijom. Njegova originalna dužina nije preterano velika, ali se u pakovanju nalazi i specijalni produžetak koji će vam dati malo više fleksibilnosti prilikom montaže i kreiranja idealnog rasporeda. Dizajn samog soundbar-a je pomalo čudan ali stilski prati dizajnerska rešenja poput onih na npr. E7 OLED TV-u.
Maska u vidu grill-a, sa hromiranim ukrasima i jednom neverovatno cool funkcijom – automatskim podizanjem dodatnih skrivenih zvučnika prilikom uključivanja, što je u isto vreme propraćeno zvučnim efektima. LG ovde dobija čistu desetku za vrlo elegantnu i zanimljivu prezentaciju.
Pozadinski deo ovog soundbar-a opremljen je svim konekcijama koje će vam biti neophodne. Tu ćete tako pronaći četiri HDMI 2.0 konekcije, tri USB porta od kojih je jedan u verziji 3.0, antenski ulaz, Ethernet port, Optical Out, RS232. Sve ovo dolazi do TV-a putem već pomenutog flat kabla.
Sav neophodan processing se takođe obavlja tu, a soundbar je i dom za SmartTV platformu u vidu vrlo intuitivnog WebOS-a poslednje generacije (trenutno u 3.5 verziji). Prednji deo soundbar-a poseduje i optički IR senzor, a samim TV-om možete upravljati sa dva priložena daljnica, od kojih je veći(standardni) takođe i Magic remote.Ono što treba znati kada prvi put uključite ovakav TV je da LG-jev WebOS nudi jedan od najlepših i najintuitivnijih načina za inicijalno podešavanje uređaja. Sve je propraćeno vrlo lepim i efektnim animacijama koje vas vode kroz tipičan setup proces povezivanja sa dostupnim WiFi mrežama, pretrage OTA kanala preko povezane antene, kao i imenovanja povezanih uređaja na inputima poput UHD BluRay plejera, gaming konzola ili kablovskih risivera. Primerak televizora na našem testu je već bio u potpunosti podešen za rad, a WiFi konekcija nam prilikom testiranja nažalost nije bila dostupna.
Sledeća stvar koja se preporučuje kod prvog pokretanja jednog OLED televizora je odabir fabrički kalibrisanih ISF Expert modova prikaza. Dva koja izdvajamo su ISF Expert Bright Room i ISF Expert Dark Room, a samo ime vam govori kada će vam trebati jedan, a kad drugi. Ono što je dodatno zanimljivo kod ovih modova je da u svom SDR formatu dolaze sa standardno isključenim tehnologijama za tzv. “ulepšavanje” prikaza, koje često prave više štete nego koristi i u radu stvaraju iritantan “Soap Opera” efekat. Međutim, kada se na ekranu reprodukuje bilo kakav HDR sadržaj, pomenuti ISF Expert režimi će aktivirati neke od ovih iritantnih tehnologija pa savetujemo da u HDR modu rada posetite podešavanja i isključite TruMotion, DeJudder opciju postavite na vrednost 0, a kada još i De-Blur opciju postavite na 10 dobićete savršeno kvalitetan prikaz HDR sadržaja, sa Motion rezolucijom koja ovde broji ravno 600 linija.
Najbolji deo svega ovoga je što se ove informacije odnose i na sve ostale 2017. LG OLED modele. Takođe, jedna od stvari koje mogu narušiti uživanje u HDR sadržajima je i fabrički aktiviran Energy Savings režim rada, koji će drastično redukovati Peak Brightness, pa vam savetujemo da ga isključite.
Nakon što je sve bitno podešeno možete se prepustiti uživanju u bojama i kvalitetu prikaza, po kojima je OLED upravo i poznat kao trenutno najbolji izbor među televizorima uopšte. Neke od super naprednih opcija kod regularnih IPS ili VA modela, kao npr. Local Dimming, nastale su baš radi pokušaja simulacije onoga što vam OLED nativno nudi, bez ikakvih elektroničkih pomagala. Dakle, u nekim stvarima je OLED čak tehnički i mnogo jednostavniji, a nudi daleko prirodniji i bolji finalni rezultat. Motion Blur ovde praktično ne postoji zbog nativnog 120Hz osvežavanja i neverovatno niskog odziva samog panela.
Sjajan dodatak svemu je Magični daljinac, koji u Signature W7 seriji dolazi u vrlo elegantnom izdanju. Na njemu ćete pronaći brze prečice za Netflix i Amazon Video (oba servisa su dostupni kod nas), zatim taster za glasovnu pretragu, kao i scroll taster na centralnom delu koji će olakšati skrolovanje. Praćenje pokreta je savršeno i koliko je na drugim SmartTV sistemima mučno koristiti ugrađene web browsere bez pomoći miša, ovde je to samo uz ovakav daljinac bilo pravo uživanje.
Kada je testiranje multimedijalnih mogućnosti u pitanju, pripremili smo vrlo rigorozan “koktel” formata, kako u SDR, tako i u HDR obliku. Novi Wolfenstein 2 smo pustili u 1080p SDR 60FPS kako bi testirali upscale mogućnosti sa aktiviranim Game modom, što nam je obezbedilo input lag od samo 21ms. Ovakav scenario nije očarao samo nas koji smo testirali TV, već je privukao i prilično brojnu publiku slučajnih prolaznika u Emmezeta prodavnici. Međutim, ono što je fascinantno je da će vam ovaj televizor omogućiti prikaz 1080p slike u čistih 120Hz/FPS-a ako ga putem HDMI 2.0 konekcije povežete sa bilo kojom AMD RX400/500/Vega ili nVidia GTX 9×0/10×0 karticom.
Nakon SDR testiranja prešli smo na HDR, sa loseless Native 4K UHD prikazom nove Forze 7, Horizon Zero Dawn-a, Ratchet & Clank-a, Uncharted-a 4 i nekih referentnih HDR demo prikaza za HDR10 i Dolby Vision standarde. Televizor je bez ikakvih problema prepoznao HEVC fajlove sa bitrate-om koji je daleko prebacivao 100MB/s (megabajta), kao i BT.2020 kolorit u istima. Svakom od fajlova je po potrebi softverski dodata mala HDR oznaka, od strane samog TV-a, u gornjem desnom uglu, kako bi znali koji standard se reprodukuje.
Postoji takođe i jedna vrlo zanimljiva stvar, pomalo zakopana u meniju, a tiče se samog uvoda u ovu recenziju o tome kako se ni muzeji umetnosti ne bi postideli ovakvog TV-a u svojim prostorijama. Reč je o tzv. screensaver-u u obliku Art Gallery slideshow-a. Naime, LG je napravio gomilu HDR sadržaja za ovaj televizor koji će vam poslužiti ili kao neka vrsta pozadine sa pratećom muzikom ili kao način da brzo i vrlo efektno pokažete mogućnosti jednog vrhunskog OLED panela. Pokrenete li ovu “aplikaciju” dobićete malu umetničku izložbu, gde boje i detalji poput samog rama određene slike izgledaju neverovatno realistično. Druga svrha, ona malo realnija, je da OLED jednostavno nije poželjno ostaviti dugo sa statičkim prikazom, budući da kao i nekadašnje plazme itekako pati od burn in-a.
Činjenica je da OLED jednostavno ostavlja takav utisak na posmatrača da jedini moguć opis onoga što vidite može sadržavati samo superlative. To je u jednu ruku i negativno, budući da nakon OLED-a svi ostali televizori izgledaju loše. Utisci o samom soundbar-u kao zasebnom delu vezanom isključivo za zvuk, su pomalo izmešani. Posmatrajući ga isključivo kao soundbar bićete pomalo razočarani, budući da LG u svojoj ponudi ima i mnogo efektnije, prave, soundbar-ove. Ali ukoliko ga shvatite kao izuzetno moćne TV zvučnike, čime se televizori inače nikada ne mogu pohvaliti, bićete prezadovoljni. Ukupno će vam ponuditi 60W RMS, što je 4x-6x moćnije od proseka na televizorima uopšte.
Za sam kraj smo ostavili cenu, koja je prilično impozantna i u momentu testiranja ovog televizora iznosila je čak 1.258.990,00 dinara, što je oko 10.000€. Ova cena ujedno predstavlja i mač sa dve oštrice za ovaj konkretni televizor. Sa jedne strane, kupovinom ovog W7 Signature modela dobijate unikatan dizajn za koji možete biti sasvim sigurni da niko drugi, bar još neko vreme, neće moći da replicira. Taj osećaj ekskluzivnosti predstavlja srž ovakve Wallpaper izvedbe, a navedena cena je nešto što jednostavno morate platiti za tako nešto.
Međutim, a ovo “međutim” je prilično značajno ovde, ako ste nešto racionalniji kada je trošenje novca u pitanju, izbor bilo kojeg drugog 2017. LG OLED modela neće značiti da ćete dobiti inferiorniji uređaj, čak naprotiv jedan 65” LG C7V koji košta ravno 500.000 dinara doneće vam potpuno identičan kvalitet prikaza. Za razliku u ceni možete čak nabaviti i Dolby Atmos sertifikovan soundbar sa native 7.1.2 ili 7.1.4 audio konfiguracijom (cene im se kreću od 1000€-1500€), a ostaće vam i popriličan kusur u “džepu”.
S druge strane, ako vam ovakva cena ne predstavlja problem, LG Signature W7 65” (ili čak 77”) je naša apsolutna preporuka za nabavku. Ovo je najjednostavnije rečeno najlepši i najinovativniji televizor na planeti trenutno, koji će vas u potpunosti ostaviti bez reči kada ga prvi put vidite, zbog čega mu dodeljujemo potpuno zasluženu “Benchmark Innovative Technology” nagradu.
Realnost OLED-a je takva da ova tehnologija i dalje ostaje preskupa za većinu, i to ne samo na našim prostorima. Budućnost je doduše ipak malo svetlija budući da se pojavljuje sve više “igrača” u ovom segmentu. Ove godine smo mogli videti i prve OLED modele Panasonica, Sony-ja i Philipsa, i iako svi oni svoje OLED panele nabavljaju od LG-a, činjenica je da će rast proizvodnje u nekom narednom periodu verovatno usloviti i pad cena za neke početne 4K HDR modele. Lepo je videti da se LG sa svojom 2017. serijom potrudio da ponudi niz malih ali u globalu značajnih unapređenja, koja su ionako idealan OLED kvalitet prikaza učinila još boljim.
Prednosti:
– OLED – Poboljšan processing, upscaling i input lag – Nesvakidašnji dizajn – Konekcije – Podrška za napredne formate – WebOS 3.5 – Kvalitet zvuka
Mane:
– Soundbar koji to nije – Nizak Peak Brightness (HDR) – Krut i nefleksibilan Ribbon kabl – Cena
