Ivan Mančić
Ivan Mančić
Panasonic je zaista veliko ime kada je multimedija u pitanju i jedan od četiri premijum TV brenda, uz Sony, LG i Samsung. Konkurencija u ovom segmentu tržišta je surova jer prosto zahteva ogromno znanje i uložena sredstva kako bi proizvodi bili na nivou koji se očekuje od visoke klase.
Na ovogodišnjem IFA sajmu u Berlinu, Panasonic je imao prilično impresivan štand na kome je predstavio novitete i tehnologije koje iza njih stoje, ali i pokazao da su planovi za ovu i narednu godinu veoma ambiciozni. Glavni slogan koji je dominirao štandom bio je “Hollywood u vašem domu”, što je ukazivalo na to da je kompanija spemila nešto što je “next level” kada je gledanje sadržaja na TV ekranu u pitanju.
Zapravo, glavna stvar iza ovog obećanja je Panasonicov novi HCX Pro inteligentni procesor slike koji objedinjuje razne algoritme i tehnike obrade video materijala kako bi se na najbolji način iskoristile mogućnosti panela i krajnji rezultat bio što impresivniji. E sad, u marketing materijalima ovakve stvari uvek izgledaju sjajno, ali da li i kako zapravo rade u praksi, dobili smo priliku da ustanovimo, evo dva meseca kasnije, i to na jednom od Panasonicovih ovogodišnjih OLED modela. GZ950 predstavlja cenovno pristupačniji OLED, 55” model koji smo dobili na test košta oko 1400€, ali sa praktično svim prednostima HCX Pro procesiranja koje imaju i znatno skuplje GZ1500 i GZ 2000 serije.
Kada je dizajn u pitanju, moramo priznati da se ovaj TV ničim naročito ne ističe. Okvir je tanak, ali poseduje dodatnu marginu do dela ekrana koij prikazuje sliku, a postolje je jednostavno i neverovatno teško, obzirom da je napravljeno od povećeg komada livenog čelika. Praktično jedina iole zanimljiva stvar na prednjem delu je lajsna koja je malo uvučena u odnosu na ekran, a na sebi sadrži logotip, LED indikaciju i senzor za daljinski.
Tradicionalno tanki OLED panel je kako sa zadnje strane, tako i po ivicama zaštićen metalnim kućištem iz komada, što bi se reklo na telefonima “unibody”, ali je deo koji sadrži elektroniku znatno veći od onog koji smo viđali na LG OLED modelima, za šta doduše možda postoji i dobar razlog, ali o tome ćemo nešto kasnije.
Na njemu se nalaze i konektori, među kojima su 4 HDMI, 3 USB, komponentni Audio i Video, Satelitski i antenski konektori, kao i optički audio i analogni audio izlaz za slušalice ili subwoofer. Od “nevidljivih”, tu su i 802.11ac WiFi i Bluetooth.
Malo razočarenje je što HDMI nije 2.1, već 2.0, pa je ulazni signal podržan samo do 4K u 60 slika u sekundi i to bez podrške za varijabilno osvežavanje. Doduše, dobra vest za one koji nameravaju da ga koriste i za gaming je da se input lag kreće oko solidno niskih 21.5ms. HDMI 2.1 smo očekivali jer je on implementiran na ovogodišnjim LG OLED modelima, a Panasonic GZ950 koristi upravo LG-ev OLED panel.
Panel ovog TV-a je naravno 4K, sa osvežavanjem od 120Hz i pravi desetobitni, pa nudi izmereno pokriće boja od oko 86% DCI-P3 spektra. Maksimalna svetlina ovog panela je deklarisana na 700nita, za razliku od 1000 koliko nudi pomenuti GZ2000, pa je tih 300 nita jedna od razlika zbog koje je ovaj drugi skoro dvostruko skuplji. Obično kažemo da je 1000 nita granica od koje počinje pravi HDR, ali treba imati u vidu da je ovo OLED i da je nivo crne, kao i uopšte dinamički raspon dostupan u tamnijim delovima scene neuporediv sa klasičnim LCD panelima, pa to u ovom slučaju i više nego nadoknađuje tu razliku. Naravno, ostaje činjenica da će OLED televizori svoj maksimum pružati u nešto tamnijim prostorijama.
Jedna od glavnih stvari kod pomenutog Holivudskog slogana je bilo to da ovaj TV dolazi sa profilima koji su kalibrisani, kako kažu u Panasoniku, u saradnji sa holivudskim producentima, kako bi se pružio potpuno autentičan doživljaj pri gledanju filmova. Rezultat ovoga je da TV poseduje verovatno najveći broj profila koje smo videli na jednom modelu do sada, a pored uobičajenih Cinema, Game, Dynamic, Normal i Sport, tu su i dva Professional moda, True Cinema, Professional Photo, kao i THX Bright Room i THX Cinema.
Rezultat ovoga je da čak 5 modova nudi visoku preciznost boja uz Delta E odstupanje ispod 2.5, a najprecizniji su Professional 2 i THX Cinema uz impresivnih 1.9. Profesionalna kalibracija boja je svakako za pohvalu i nudi dodatnu vrednost za sve one koji cene veran prikaz. Ipak, pominjali smo i ranije, da veran prikaz ne odgovara svima i da dobar deo, ako ne i većina korisnika voli malo dinamičniji i uzbudljiviji prikaz. Iako nijedan od profila ne nudi sliku koja je u tom smislu impresivna, dobra vest je da HCX Pro sistem nudi toliko podešavanja, da je moguće napraviti sopstveni profil koji koristi baš sve mogućnosti ovog moćnog procesora slike.
Kada pouključujete sve napredne opcije, slika blago rečeno “izuva”, najpre zbog mogućnosti automatskog podešavanja živosti boja i dodavanja odlično implementiranog sharpness filtera. U svom arsenalu, ovaj tv poseduje između ostalog i remasterizovanje boja i dinamičkog opsega osvetljenja kako bi se prilagodili mogućnostima panela, kao i unapređivanje nivoa detalja. Sve ovo je primenjeno bez preterivanja, ali daje vrlo uočljive rezultate, pa je gledanje filmova je baš pravo uživanje sa naročito primetnom razlikom u mračnijim scenama i onim sa visokim dinamičkim opsegom. TV čak poseduje i foto senzor za automatsko podešavanje osvetljenja prema ambijentalnom svetlu u prostoriji.
Posebno nam se dopala Inteligent Frame Creation opcija, koja interpolacijom slika i uz malo dodatne magije u vidu de-blur i de-judder algoritama čini da slika deluje glatkije i tečnije i bolje iskoristi prednosti panela od 120Hz. Rezultat je itekako vidljiv, kako u filmovima, tako i u sportskim sadržajima, pa bismo rekli da je ovo trenutno jedna od najboljih, ako ne i najbolja implementacija ovog tipa. Kada je procesiranje uključeno na maksimum, sve je impresivno glatko i jasno, mada je nekad pri baš brzim pokretima moguće uočiti male artifakte na ivicama objekata, što je doduše uobičajeni problem ovog tipa procesiranja.
Treba pohvaliti i performanse ugrađenog procesora, jer je apsolutno u svim situacijama i sa uključenim svim funkcijama, rad besprekoran bez ikakvih štucanja i ispuštenih frejmova, što nije tako čest slučaj u skorije vreme, a naročito doprinosi utisku vrhunskog proizvoda. Priču o slici završićemo pominjanjem da ovaj model podržava HDR10+, HLG i Dolby Vision HDR standarde, pa ćete na njemu moći da gledate praktično sve sadržaje visokog dinamičkog opsega.
Što se zvuka tiče i sa njim je slična priča jer nudi zaista neverovatan broj opcija i naprednih funkcija. Kvalitet je veoma dobar, uz odličnu reprodukciju vrlo niskih frekvencija, i ukupnu snagu od 50W raspoređenu na 4 zvučnika (2x15W + 2x10W). Pored podešavanja nivoa visokih i niskih frekvencija, kao i osmopojasnog ekvijalzera, tu je posebna Bass Boost opcija sa kojom TV zvuči još ubedljivije u filmovima i muzici. Interesantno je i da se izlaz za slušalice može iskoristiti za povezivanje eksternog Subwoofera, i time se dodatno poboljšati već sasvim dobar zvuk, a podržano je i povezivanje eksternih zvučnika ili Soundbarova putem Bluetooth konekcije.
Ono što je naročito zanimljivo su surround mogućnosti, pošto je podržan Dolby Atmos, ali i posebna opcija za dodatno procesiranje, kako sadržaja sa okružujućim zvukom, tako i standardnog stereo signala. U njoj možete izabrati Dolby Surround, Cinema Surround, Cinema Surround Pro ili Stadium Surround i svaka od opcija će davati drugačiji utisak ambijenta. Moramo priznati da ukupno zvučna slika koju daje ovaj TV zaista deluje široko i odlično dočarava ambijent, što je je uz visoki kvalitet slike prava stvar za dobar filmski doživljaj.
Da ne bude da samo hvalimo i da je sve idealno, sad ćemo malo i da kritikujemo, pošto su Smart mogućnosti ovog modela njegova daleko najslabija tačka. Ovaj model je baziran na My Home Screen 4.0 platformi koja u odnosu na ono što viđamo kod konkurencije deluje izuzetno skromno i nezgrapno za korišćenje. Da, izbor onoga što želite je relativno jednostavan, ali preglednost, kao i predlaganje sadržaja jednostavno nisu na nivou na koji smo do sada već navikli.
Uz to, izbor aplikacija u prodavnici je prilično skroman, kao i njihov kvalitet, pa pored Youtubea, Netflixa, Amazon Prime-a, Plexa i Deezera praktično nećete pronaći ništa preterano korisno. Prava šteta, jer mislimo da ovakav TV prosto zaslužuje daleko bolju SMART platformu.
U skladu sa njom je nažalost i daljinski koji je pomalo nezgrapan i poseduje dosta tastera, ali njihov raspored nije baš najbolje osmišljen, pa će vam se umesto kretanja kroz meni često desiti da slučajno aktivirate Netflix ili Home ekran. Odziv tastera je takođe vrlo loš, pa je ukupan utisak daleko od onog koji ostavljaju zvuk i slika. Naravno, od glasovne kontrole nema ništa.
Vredi pomenuti i za one koji brinu oko OLED burn-in efekta da TV poseduje čitav set opcija za produžavanje veka panela, od automatskog pomeranja slike, koje se naravno ne primećuje, eliminisanja ili zatamnjivanja logotipa, kao i režima za periodično održavanje panela koji je nešto što nismo viđali na LG OLED modelima.Sve u svemu, Panasonic 55GZ950 OLED TV ostavlja sjajan utisak kada su u pitanju najbitnije stvari, t.j. zvuk i slika. Njihov kvalitet, kao i brojne korisne opcije koje će vam omogućiti da do detalja podesite sve onako kako vam se dopada su nešto što ovaj model izdvaja, čak i u društvu veoma jake konkurencije. Utisak donekle kvare neadekvatna Smart platforma i daljinski, pa će ovaj TV biti dobar izbor za one kojima to previše ne smeta i koji umesto čestog šaltanja kanala ili menija više koriste TV za gledanje filmova, za šta je ovaj model uostalom najpre i namenjen. Iskreno, najradije bismo na njega nakačili neki Android Box i zaboravili da Smart mogućnosti uopšte i postoje.
I pored svojih nedostataka, ovo je ipak jedan od najboljih modela koji smo probali kada je u pitanju gledanje Sporta i filmova, pa ukoliko imate oko 1400€ i tražite novi TV pred kraj godine, vredi ga uzeti u razmatranje.
Prednosti:
Izvanredno procesiranje slike
Visok mikrokontrast usled OLED panela
Sjajna kalibracija boja u više modova
Opcije za podešavanje surround zvuka
Mane:
Loš izbor SMART OS-a
Kvalitet daljinskog nije na nivou TV-a
