Aleksandar Božović
Vladimir Pejić
Odmah u startu ću vam dati čak i vizuelan primer koliko je ovaj monitor ekstreman. Naime, u cilju pronalaženja video materijala kojim bih monitor prikazao u punom sjaju, posegnuo sam prvo za nekim UltraWide 21:9 video klipovima, bez prethodnog upoznavanja sa ekstremnim odnosom stranica kod ovakvog monitora.
Malo je reći da sam ostao u čudu kada su se na ekranu pojavila dodatna crna polja sa leve i desne strane. Ovo je u neku ruku i jedan od retkih monitora danas koji će proizvesti onaj istinski „WOW“ faktor kod posmatrača. Jednostavno ne možete ostati imuni na ono što vidite ispred sebe.
Samsung ga naziva Super Ultra Wide Gaming monitorom, jer dolazi sa već pomenutim 32:9 odnosom stranica, i vrlo čudnom rezolucijom od 3840×1080 piksela što ga tehnički gledano svrstava u SuperUltraWide FullHD klasu, stim da ovo više izgleda kao kombinacija UHD i FullHD brojki. Monitor takođe pripada najnovijoj AMD Freesync 2 generaciji i ovo je prvi takav koji smo uživo isprobali. Ugrađen je 10-bit VA panel sa polovičnom podrškom za HDR10 standard, najviše zbog maksimalnog osvetljenja od 350cd/m2, i 144Hz osvežavanjem. Sve ovo bilo bi nemoguće i prikazati da sam monitor ne poseduje DisplayPort u poslednjoj i najmodernijoj 1.4 verziji, a veliki plus ovde ide Samsungu što je u prateće pakovanje ubacio kompatibilan high bandwitdh DP kabl za ovu namenu. Kada već govorimo o HDR funkciji, bitno je navesti i činjenicu da je Samsung podržao ovaj model ugradnjom filtrirajućih slojeva od nano kristala, što kompanija od nedavno zove QLED „tehnologijom“, a u stvari je reč o QuantumDot-u. Samim tim urađena je i profesionalna fabrička kalibracija, za šta dobijate i sertifikat.
U pratećem paketu, tačnije u zasebnoj kutijici, dobili smo već pomenuti DP kabl, jedan HDMI i jedan USB Type-B na Type-A upstream kabl u 3.1 Gen1 verziji, koji nudi napajanje i data transfer za dva USB Type-A konektora na hub-u.
Monitor je smešten u robustno i kvalitetno kućište izrađeno od metala, sa „brušenim“ finišom otkrivenih metalnih delova konstrukcije. Naravno, veći deo konstrukcije je sakriven spoljašnjom plastikom vrhunskog kvaliteta, koja na sebi poseduje brojne ukrase sa efektom tirkiznog hroma. Vrlo zanimljiva i prefinjena boja koja pod određenim uglom rasvete ima elegantnu konotaciju. Zakrivljenost panela od 1800R možda na papiru ne zvuči tako drastično, budući da je na normalnim 21:9 monitorima jedva primetna, ali ovde izgleda kao dodatni podsticaj za maksimalnu imerziju, tj. stvara osećaj potpunog okruživanja slikom kada sedite ispred monitora. Realno, osećaj je takav kao da imate tri monitora povezana u multimonitor konfiguraciju.
Pozadina dolazi sa već pomenutom kvalitetnom plastikom koja je tek na par mesta „prošarana“ zanimljivim detaljima. Jedan od njih je diskretni HDR logo koji označava ovu zanimljivu mogućnost monitora, a drugi je svakako centralni mehanizam/krug za montažu priloženih zidnog i standardnog nosača. Unutar kruga nalazi se i prilično jako, belo LED osvetljenje koje možete uključivati i isključivati po potrebi. Ovde nam se na prvi pogled malo nije dopalo što se za montažu koristi 6 šrafova, ali ipak sam nosač lako nosi ovako masivan monitor zahvaljujući čeličnoj osnovi i zarezu na vrhu koji osigurava njegovu poziciju. Šrafovi samo dodatno pričvršćuju jedno sa drugim i na njima nema nikakvog opterećenja.
Sam centralni nosač se u osnovi ne razlikuje mnogo od onog na LC34H890 biznis monitoru, osim možda malo drugačijeg načina montaže. Ono što dele su interni cable management prostor i „bumerang“ baza, koja je ovde masivna i zahteva čak dva šrafa na dnu za povezivanje. Na pozadini ovog nosača nalazi se i mali nosač za slušalice, što je lep dodatak ali na malo promašenom mestu. Na kraju kada sve povežete dobijate masu od 15kg, što ne deluje teško, ali je zbog oblika i dimenzija pravi pakao za premeštanje i prenošenje. Takođe ne pomaže vam ni sam dizajn poklopca za cable management koji se pri jačem stisku obavezno odvaja i klizi u rukama. Zato je najbolje da se ovakav monitor prenosi sa još jednom osobom.
Kada su konekcije u pitanju, one su sakrivene ispod ivice i tu ćete pronaći strujni konektor, dva HDMI ulaza, jedan regularan i jedan mini DisplayPort, audio izlaz ali i dva 3.5mm audio ulaza(?), jedan USB upstream i dva downstream konektora sa USB Super Charging funkcijom.
Monitor smo povezali sa našom testnom mašinom, koja u sebi ima GTX 1070Ti karticu, putem DisplayPort kabla, i odmah u startu nas je dočekao 8-bit kvalitet prikaza sa 3840×1080 rezolucijom i 144Hz osvežavanjem. Nažalost, u trenutnoj konfiguraciji hardvera bilo je nemoguće dobiti normalan 10-bit prikaz, iako smo pokušali. Da li je u pitanju nekompatibilnost sa nVidia grafikom, pošto je monitor Freesync, ili nešto drugo, ali kada bi u Windows opcijama aktivirali ponuđenu HDR opciju osvetljenje bi se prividno spustilo na nulu (iako je OSD pokazivao MAX vrednosti) a boje su u potpunosti bile izmešane (crvena je prešla u svetlo rozu, dok je plava potpuno prešla u zelenu). Ovu opciju smo odmah isključili i nastavili nesmetano korišćenje monitora u 8-bit modu rada.
Tilt, Swivel i Height mogućnosti podešavanja u praksi su gotovo savršene, a sam monitor izgleda prilično moćno kada ga potpuno spustite i nakrivite na gore. Tada imate osećaj da sedite ispred komandne konzole USS Enterprise-a ili Discovery-ja, što pravim SciFi ljubiteljima poput mene ima dodatnu vrednost. Osim ovih hardverskih podešavanja, treba pohvaliti i softverska, pre svega OSD dizajn. Ok, ako ste čitali nedavni test LG 34UC89G-B monitora onda će vam dizajn ovog Samsungovog OSD-a izgledati vrlo poznato. Iako nemamo informaciju o tome ko je koga ovde kopirao, činjenica je da su mnoge stvari ovde vrlo slično predstavljene. Samsung i ovde koristi vrlo plitak joystick za navigaciju, a isti se nalazi na dnu gde je “dubina” za nešto malo bolje rešenje potpuno neograničena tako da smatramo da su ovo mogli bolje uraditi. Pored joystick-a nalaze se tri odvojena tastera za brzu aktivaciju Game Setting 1, 2 i 3 modova prikaza, a fora je u tome što su programibilni. Pa da ih posle ne bi tražili po interfejsu sa ova tri brzinska tastera ih možete menjati on the fly, što nam se jako dopada. Samsung kao da je čitao naš nedavni “rant” na ASUS-ove hardverske kontrole, jer ovo je ono što želimo da vidimo na jednom ekstremnom gaming monitoru.
Podešavanja u OSD-u su brojna i detaljna, ali pre nego što do njih dođete monitor vam daje i mali cirkularni brzinski meni gde brzo možete izabrati PiP modove rada (koriste se obe HDMI konekcije), promeniti inpute, ući u naprednu verziju menija ili jednostavno isključiti monitor. Najviše nam se dopada što su Game funkcije izdvojene od Picture podešavanja, jer je na ovaj način sve vrlo pregledno i naravno nezavisno jedno od drugog. Svaka sekcija menija ima svoje Save i Reset opcije koje ne utiču na ostale sekcije što je kao i kod LG 34UC89G-B modela genijalno rešeno. Prava je milina koristiti ovako pregledan OSD, a u svakom momentu na vrhu istog možete videti u kom modu prikaza se nalazite trenutno i koje su mu najbitnije gaming opcije aktivne. Čak i ako je neko nekoga ovde iskopirao sa dizajnom, iskreno bi voleli da ovo čak postane i standard ili osnova kako OSD treba izgledati.
Ovde je takođe i reč o jednom od najkvalitetnijih VA panela na monitorima uopšte, sa vrhunskim prikazom u 8-bit modu rada koji smo imali priliku da isprobamo. Gubitak boja je primetan tek pri vrlo ekstremnim uglovima posmatranja, a iste smo birali samo da bi nam monitor uopšte i stao u kadar, što je svakako situacija u kojoj će se retko ko naći u svakodnevnom radu. Sam odziv je gotovo savršen na 144Hz i uključenom Low Input Lag funkcijom, što je neka Samsungova verzija Overdrive-a.
Zaključiti priču o ovakvom monitoru je prilično teško, jer sve što smo videli nas je oduševilo a opet je reč o monitoru koji je namenjen jako uskom krugu kupaca, i to ne samo zbog cene od oko 1.600€ koja čak nije toliko ni strašna gledajući potencijalnu konkurenciju (direktna ne postoji), već i zbog čudnog odnosa stranica i rezolucije koja sa sobom vuče abnormalne zahteve za hardverom, koji će sve igre makar i pokušati da potera u SUW 1080p rezoluciji pri 144Hz. Ok, tu je Freesync 2 koji će lepo peglati prikaz kada kartica nije u stanju da dostigne te vrednosti, međutim tu u obzir moramo uzeti i trenutno stanje na tržištu sa AMD karticama i aktuelnim majning ludilom. Za lep i fluidan rad na ovakvom monitoru trebaju vam barem dve VEGA 64 kartice. Sve ovo lansira cenu u neke astronomske vrednosti koje su malo kome na ovim prostorima dostupne. Gledajući ga tako budućnost mu, u Srbiji bar, nije baš svetla.
U isto vreme ćete na tržištu pronaći neke sada već „obične“ 21:9 gaming modele koji nude 1440p rezoluciju na 34“ za 200-300€ manje. Gledajući iz tog ugla, ovaj 49“ model deluje čak i vrlo zanimljivo, kao alternativa. Ono što je na nas ostavilo jak utisak su svakako visok kvalitet izrade, koji je u potpunosti u skladu sa cenom, odličan 144Hz VA panel sa potencijalom za 10-bit HDR prikaz uz odgovarajući hardver i sjajne mogućnosti dodatnog podešavanja slike, koja je već fabrički out of the box kalibrisana za odličan prikaz. Ono što nas je malo razočaralo je maksimalno osvetljenje od 350cd/m2 koje jednostavno nije u skladu sa HDR standardom koji nam „guraju“ televizori. Međutim, HDR na monitorima je ipak nešto drugačiji i po nedavno najavljenoj VESA klasifikaciji, Samsung LC49HG90 bi pripadao srednjoj DisplayHDR 600 klasi monitora zahvaljujući kombinaciji 10-bit panela i ne baš tako visokih maksimalnih vrednosti osvetljenja. Možda nije Best Buy, ako se u obzir uzme i sve ono što dodatno vuče sa sobom, ali je svakako inovativan i zato mu dodeljujemo „Benchmark Innovative Technology“ nagradu.
Prednosti:
– Nesvakidašnji format
– Ugrađeni 10-bit VA panel
– 144Hz na Super Ultra Wide
– Vrhunski OSD dizajn
– Konekcije
– Kvalitetni materijali i konstrukcija
Nedostatci:
– Cena (uslovno)
– 350cd/m2 u HDR modu(?)
CENA: 1600€
