Benchmark Redakcija
Branko Maksimović
Samsung SyncMaster F2380
Najveći broj naših članaka govori o monitorima sa Twisted Nematic panelima, a gotovo svaka najveća diskusija na bench forumu vodi se o nekom x-IPS ili x-xVA monitoru. Iako su pozadinska osvetljenja i dizajn novih modela sve kvalitetniji i bolji, osnovne mane TN panela nikako ne mogu da budu prevaziđene. Istina, unapređene su neke sitnice (Viewsonic je predstavio monitor sa odzivom od 1 milisekunde), ali upravo one na koje nismo ni imali pritužbi, dok je dinamika, dubina crne, uniformnost, a ponajviše vidljivi uglovi, ostala boljka jeftinih i umereno skupih TFT monitora. Najskuplji od njih su svakako daleko bolji, ali njima se cena zadržava na nivou od pre 4 godine, dok je tehnologija, iako bez mana koje “krase” TN-ove, na nivou one od pre skoro šest godina. Vertical Alignment i In-Plane Switching modeli jako sporo napreduju, a i jako se slabo prodaju, jer su, pre svega, i namenjeni posebnom krugu ljudi. Mi bismo, pak, voleli, da taj dodatni kvalitet (širi vidljivi ugao, vernije boje), konačno pređu u mainstream. TFT-ovi su u domovima velikog broja korisnika već gotovo čitavu deceniju, veći su i “brži” nego ranije, jeftiniji – svakako, ali nekih mana, bar u toj “masovnoj” klasi, nikako da se rešimo. Nikakav dizajn niti LED pozadinsko osvetljenje neće rešiti problem. Jer, “problem” je u onome što generiše sliku – matrici od tečnih kristala.
Kao što znamo, svaki TFT monitor iza LCD panela mora da ima i izvor svetlosti, dok sama TFT matrica, čiji kristali u okviru svakog subpiksela, prelama svetlosne zrake i tako od mozaika kreira odgovarajuću sliku. Pozadinsko osvetljenje, odnosno njegov kvalitet, nešto je od čega se polazi kada je u pitanju kvalitet prikaza boja kod TFT monitora, ali i uniformnost ili kontrast. Ono je i jako bitno, jer znamo da “bela” sadrži sve boje, a matrica je tu da te boje “pretvori” u neku od nijansi, kombinujući intenzitet osvetljenja svake od tri osnovne boje koje čini svaki subpiksel. Do sada su TFT monitori kao pozadinsko osvetljenje koristili fluorescentne lampe, koje, kakvog god oblika bile, nikada ne mogu da pruže maksimalno uniformno osvetljenje preko cele pozadine. Naravno, ugrađeni filteri ili preciznije rečeno – difuzori – povećavaju ujednačenost, jer su same lampe postavljene na nekoliko mesta iza matrice od tečnih kristala, ali rezultat nikada nije idealan kao što bi bio, kada bi iza svakog piksela postojala jedna mala (LED) “lampica”. Najveći broj DTP-ovaca i fotografa i dalje koristi profesionalne CRT monitore velikih dijagonala, čije cene prevazilaze i cenu najboljih TFT-ova iste dijagonale, ali su njihov sve češći izbor i profesionalni LCD displeji kakve proizvodi EIZO (serija ColorEdge i FlexScan), NEC, a od nedavno i Samsung, kao i mnogima manje poznate kompanije kao što je, recimo, LaCie. Ljudsko oko, u određenim situacijama (pogotovo u testovima), vrlo lako može uočiti razliku između 18-bitnog i 24-bitnog prikaza, a kada su industrijski standardi u pitanju, pravila su vrlo stroga, te se više ne radi samo o percepciji i afinitetu pojedinca, već u celu priču ulaze i uređaji koji mere i određuju nivo osvetljenja, balans boja i druge parametre prilikom kalibracije – monitora, ali i uređaja koji će sve preneti na neki drugi medij (papir, platno, staklo itd.). Mi smo već predstavili neke skuplje, profesionalne monitore sa LED osvetljenjem, a počeli su da se pojavljuju i daleko jeftiniji – baš kao što je to i nedavno predstavljeni SyncMaster XL2370, koji nam se dopao i spolja, ali i po onome što pruža svom vlasniku.
C-PVA (Cheap PVA?)
Samsung je vredno radio na novom tipu Vertical Alignment matrice, koja bi trebalo da pruži najbolje iz oba sveta i nasledi TN panele, koji će se zadržati samo u najnižoj klasi i dok se budu proizvodili u ekonomski dovoljno isplativim količinama da bi ostali, jelte, najjeftiniji. Prvi modeli monitora koji dolaze sa ovim tipom PVA matrice su Samsung SyncMaster F2080 i F2380. C-PVA matrica ne bi trebalo da košta mnogo više od TN matrice, bar ne u proizvodnji, ali bi morala da ponudi većinu prednosti koje se podrazumevaju kod S-PVA panela, a to su realne boje, odlični vidljivi uglovi i realno viši statički kontrast i dinamika, od onog što je moguće postići na TN matricama. C-PVA matrica je optimizovani i redizajnirani tip VA matrice, a sama skraćenica je (prema nekim izvorima – Circularly Polarized Vertical Alignment). LCD panel čini pozadinsko osvetljenje, kao i sendvič koji čini difuzor / polarizator i matrica od tečnih kristala koja “boji” dolazeće svetlo pomoću kristala koji ga prelamaju i u odnosu na ugao pod kojim se postave (pod različitim naponima), prikazuju neku od crvene, plave ili zelene nijanse različitim intenzitetom (u okviru svakog sub-piksela). Nažalost, Samsung nije dokumentovao kakve su razlike između S-PVA i C-PVA modela, ali prema prvim testovima, modeli kao što su SyncMaster 215TW ili 245T kvalitativno nisu dostignuti, iako su C-PVA modeli, SyncMaster F2080 i F2380 gotovo dva puta jeftiniji od pomenutih, ali opet, solidno skuplji od uporedivih TN modela. Ono što svi navode su izuzetno veliki statički kontrast i solidniji vidljivi uglovi, ali i lošiji odziv tečnih kristala. Mi smo hteli da se sami uverimo u sve to, pa smo uporedo na sto stavili jedan Samsung 244T, jedan 245T (stari 5 i 3 godine), kao i jedan SyncMaster P2370 i konačno – F2380. Tu je bio i Radeon HD5870, pa smo mogli, u isto vreme, da prikažemo tri identična desktopa i pustimo tri monitor tester aplikacije. Ali, krenimo redom…
Ključne karakteristike modela SyncMaster F2380 su veliki Dinamički kontrast od 150.000 : 1 i što je još bitnije, ogroman statički kontrast od 3000 : 1 (da, nije greška i da, znamo da je ova cifra najčešće maksimalno 1000 : 1). SyncMaster F2380 ne spada u Touch of Color seriju, ali je i dalje jako kvalitetan i ima izgled i dizajn koji bi svakako morali da poštujete, bar ako vam ne zasmeta jedan nezgrapan detalj, a to je – sasvim sigurno – oblik njegovog postolja. Iako je ovo postolje veoma lako opisati kako smo to i ranije činili, i ovoga puta ćemo pustiti da slike govore. Reći čak i da je obično nije dovoljno ubedljivo, jer postolje defitinivno čini da monitor izgleda manje atraktivno. Pa ipak, bićemo ovoga puta blagi, pa ćemo reći da je ono takvo zbog više stabilnoti i ergonomije. Tu je, dakle, podrška za svivel, pivot te podešavanje visine i prilično izdašan ugao pod kojima kućište panela može da “gleda” na korisnika.
Kada je OSD u pitanju, kao i feature-set, postoji nekoliko novih sitnica… Tu je ponovo Magic Color, sistem koji smo prvi put videli kod modela 244T, osim što je on prilično pojednostavljen i ovoga puta, nema korekcije boja kroz CMYK, kao ni opcije Color Weakness, koja omogućava finu kalibraciju ekrana, ali je zato tu opcija za izmenu radnog aspekta (Full i 4 : 3), koju Samsung logično naziva Image Size (prikazuju se crne crte sa strana). Dodatna mogućnost koju do sada nismo videli je Color Effect koji dozvoljava da izaberete “raspoloženje” slike, koja može dobiti efekat starog filma (Sephia), crno bele, plavičaste, crvenkaste tonove i tome slično. Nama, kao malo zahtevnijim korisnicima, ova opcija baš nije od nikakve koristi (to se može postići i softverski, ako primera radi gledate slike ili film). Jako nam se dopada i to što postoji i poseban taster koji u meniju možete definisati da bude zadužen za brzo menjanje profila, kontrasta, radnog aspekta, Color Effect profila ili izvora signala kod modela koji imaju DVI-I. Magic Color u ovom slučaju samo inteligentno naglašava određene boje, čineći da video i fotografije (multimedija) izgledaju življe i lepše. Magic Bright 3 donosi sedam modova za brzo menjanje parametara slike (kontrast i osvetljenje): Documents, Internet, Games, Sports, Movies, Digital Contrast i Custom. Kao što možete primetiti na slikama, OSD meni sada ima i dodatak sa desne strane – dodatni grafički meni koji označava trenutnu funkciju OSD tastera koji su smešteni tik pored njega, na desnoj ivici monitora. Još jedna opcija je i podešavanje agresivnosti overdrive opcije koja se zove Response Time.
MagicTune je i dalje u svom četvrtom izdanju i predstavlja softversko proširenje funkcionalnosti OSD menija, ali i više od toga. Ova aplikacija pristupa softveru unutar monitora kroz sam analogni ili digitalni kabl, tako da nije potrebno instalirati niti drajvere, niti vezivati monitor sa računarom putem USB kabla. Kao što smo pomenuli, promena profila se poziva jednim tasterom, OSD meni je intuitivan i logičan, kao i kod svih novijih Samsung TV aparata i monitora.
SyncMaster F2380 karakteriše tanak okvir oko ekrana, ali samo spreda. Plastika je mat, dakle, ni traga od onog prelepog sloja providne plastike preko cele površine monitora (osim površine ekrana, naravno, ali uključujući i prednju i zadnju masku kućišta) koja je pravi mamac za otiske prsta. Ne, ovo je old school monitor za prave ljubitelje kvalitetne slike, koje ne zanima da li su devojke impresionirane izgledom njihovog monitora, kada se jednom nađu u (radnoj) sobi. Šalu na stranu, ali zaista pozdravljamo retro look i vraćanje pravim vrednostima. Visoka ergonomija, kvalitetna izrada, monolitan dizajn. Sve što nam je potrebno, za sada. Ispravljač napona je naravno integrisan u kućište, a sama dubina kućišta panela nije mala, ali nije ni toliko velika kao kod Samsung 244T, a posebno 245T modela, što je dobra stvar. Sa zadnje strane uočavamo plastični poklopac ispod koga je moguće doći do šrafova kojima je vezano samo postolje, a koje možete odstraniti ako monitor želite da postavite na zidni nosač, za šta su prisutne i četiri rupe po VESA standardu. Od video priključaka zatičemo dva DVI-I konektora i D-Sub. Dakle, ništa od multimedijalnog konektora – ali i čemu, ako već monitor nema zvučnike? DVI priključak naravno podržava HDCP (High Definition Content Protection) zaštitu, a ako nam već malo smeta to što nema HDMI konektora (vlasnici konzola će biti tužni), ne smatramo da je mana to što monitor nema DisplayPort, jer je isti još uvek tek u povoju. OSD tasteri su smešteni na donjem delu, na samoj sredini, ispred kraće, centralne lajsnice koja je ujedno i najlepši detalj na ovom monitoru, a na kojoj su ispisane i funkcije tastera koji se nalaze ispod. Sveukupno, kvalitet izrade i završne obrade je na visokom nivou i to, možemo reći, za klasu iznad modela iz mainstream serija, kakvi su 2xxxBW / NW i slični modeli. Plastika je deblja, monitor je robusniji i nema nikakvih lošijih detalja koje je moguće primetiti kod jeftinijih modela.
U praksi
Nismo sigurni koja je tačna oznaka panela koji koristi SyncMaster F2380, ali nas je odmah u startu, bar na prvi pogled, oduševio njegov statički kontrast. Ne svetlina, već pravi kontrast! Oduševljenje nije splasnulo ni kada smo pogledali osnovne boje koje su bile osvetljene od 0 do 255, sa pomerajima od 10, 20 i 25 koraka. Statički kontrast slobodno možete spustiti na vrednost od oko 60 do 65%, kada će slika opet biti jako intenzivna i jarka. Prenaglašen je, po testu, tek iza 87%, što je fantastično jer je tada u njega jako teško gledati (ali verujemo da postoje jako svetle prostorije u kojima bi bilo dosta lepo raditi na ovom monitoru). Ovakav statički kontrast se ne može porediti ni sa jednim do sada viđenim TN monitorom, pa čak ni sa našim favoritima – modelima SyncMaster 244T i 245T. Pozadinsko osvetljenje je takođe jako dobro, ali nažalost, uniformnost nije idealna, iako je dosta bolja i od one koje smo videli i na najboljim Samsung TN modelima (P2370 ili XL2370, recimo). Probijanje pozadinskog osvetljenja je vidljivo, ali u tragovima i samo u potpunom, mrklom mraku. S druge strane, voleli bismo da vidimo koji bi to monitor u tim uslovima davao idealno tamnu sliku.
Uniformnost osnovnih boja je, dakle, na visokom nivou, testirano golim okom, na fotografijama, a kasnije je u testovima samo otkriveno da postoje blage nepravilnosti. Vidljivi ugao je jako dobar po vertikali, ali i horizontali i tu je SyncMaster F2380 daleko, daleko bolji od bilo kog TN modela. Pa ipak, iako veliki, vidljivi uglovi nisu jednako dobri kao kod S-PVA modela. Naime, sami krajevi, gornji i donji ugao koji je dalje od posmatrača prikazuju priličan gamma shift efekat, što je u blažoj meri primetno i pod manjim uglom, ali ne u toj meri da bi celokupna slika koja se prikazuje postala neglediva ili čak bitnije narušena. Jako zahtevni korisnici bi rekli da i ovo nije idealno i da jedino pravi Multi Domain VA (MVA) panel tu može da postigne zadovoljavajuće dobre rezultate, ali mi smatramo da je ovo dovoljno dobro za klasu u kojoj se ovaj C-PVA monitor nalazi. Dakče, vidljivi uglovi su odlični, ali ne i perfektni. Kada je reprodukcija boja u pitanju, možemo konstatovati da SyncMaster F2380 ima veoma dobro prekalibrisanu kolornu sliku, ali boje nisu jarke kao kod nedavno testiranih P2370 i XL2370 modela, iako bismo se usudili da kažemo da su prirodnije i nekako VA-ovski toplije. Bez doterivanja kolornih kanala, uz samo blago korigovan kontrast i gamma-u, F2380 prikazuje prirodne i živahne, ali ne i preterano jarke boje, bez grešaka na testu sivog gradijenta ili gradijetima uopšte. Hue odstupanja i slične anomalije nismo uočili. Sivi gradijenti su bili fenomenalno reprodukovani i kod XL2370 modela, i to je, pored odziva, jedna od retkih kategodija u kojoj vrhunski TN monitor dostiže (ili prestiže) čak i jeftini C-PVA panel. Kod SyncMaster F2380 je potrebno da se malo odreknete malo kontrasta kako biste imali jednako dobar broj vidljivih detalja i u svetlijem i u tamnijem delu sivih opsega, što znači da je za idealnu dinamiku ipak potrebno da se pomalo poigrate sa opcijama unutar OSD menija.
Po default-u, Samsung je response time opciju postavio na Fastest, a pored nje postoje i Fast i Normal. Ova poslednja isključuje overdrive i nju svakako ne preporučujemo. Kašnjenja pri reprodukciji DVD i DivX sadržaja nisu vidljiva, ali je DCC problem i ovde izražen, kao i kod pet-šest godina starih S-PVA modela. Reprodukcija SD sadržaja (DiVX, DVD) nije baš savršena i niskokontrastne promene u prikazu donose blage artifakte (zbog nemogućnosti monitora da brzo promeni kontrast (grupe) piksela koji se ne razlikuje mnogo od onog iz pretodnog stanja. Dakle, promene iz crne u belu su gotovo trenutne, ali promene iz sive u malčice svetliju i malčice tamniju sivu predstavlja problem i za ovaj C-PVA panel, isto kao i za S-PVA panele, a možda i više od toga. Kada se posmatra HD sadržaj, ti problemi se ne ispoljavaju, a onda ni ne primećuju u tolikoj meri. Ipak, ako ste strastan PC igrač, ovo verovatno nije monitor za vas. Takođe, ljubiteljima konzola se neće dopasti jer nema HDMI priključak.
Šta na kraju reći – TN vs. C-PVA, SyncMaster P2370, XL2370, P2380 ili 245T? Pa, svakako bi to bio ovaj najskuplji, da nije njegove slabe dostupnosti i užasno visoke cene. XL2370 možda jeste sam vrh TN tehnologije i, ako zanemarimo loše vidljive uglove i nešto više “curenja” pozadinskog osvetljenja (ali jako malo za jedan TN model), dosta je uravnotežen. Mnogima može smetati problematičnija reprodukcija video materijala i onda je sasvim jasno da F2380 nije monitor za svakoga. On je namenjen korisnicima koji nikako ne mogu da pređu preko lošeg vidljivog ugla kod TN monitora, ali ne zbog sopstvenog “tripa”, već zbog prirode posla kojim se bave. Igrom slučaja, autor ovog teksta je upravo ovaj monitor preporučio svom prijatelju kao sekundarni monitor za CAD dizajn, 3DS MAX i Photoshop (primarni monitor je sjajni SM245T). On je čak i najosnovniji Fast overdrive isključio kako bi se pospešili vidljivi uglovi, jer je neprihvatljivo da, recimo, jedna inače uniformna površina nekog objekta izgleda drugačije na njenim udaljenim delovima samo zato što svetlost koja do vaših očiju dolazi sa različitih delova te površine, stiže pod drugačijim uglom. U većini slučajeva, i sa vrhunskim TN monitorom, ovakav korisnik bi stalno morao da pomera glavu i proverava da li je sve u redu sa teksturom, osvetljenjem i drugim parametrima rendera ili je (opet) u pitanju prokleti monitor. Samsung SyncMaster F2380 ima jako mnogo prednosti, kao što i možete da vidite dole u koloni – “prednosti”, a mi ćemo opet istaći jako visok statički kontrast, veoma dobre vidljive uglove i povoljnu cenu. Ipak, koliko god povoljna ona bila, ne smatramo da je testirani monitor naslednik modela 245T. Potvrda za to su novi S-PVA modeli koje je Samsung najavio za početak naredne godine. Ovaj C-PVA monitor ima viši kontrast od stalno pominjanih S-PVA modela, ali to čini nauštrb dinamike i reprodukcije čisto tamnih tonova i to se nijednom ljubitelju VA, a pogotovo IPS matrica ne bi dopalo, iako na prvi (pa i drugi) pogled oduševljava (zaista, potrebno je videti taj statički kontrast – prim.aut.). Nažalost, odziv je jedna od najvećih mana ovog monitora i to smo rekli – iako smo mislili da tako nešto nikad više nećemo reći za jedan TFT monitor. Jednostavno, svaki igrač će već posle tri sekunde “gledanja” shvatiti da to nikako nije za njega. Ali, ako ste dizajner ili radite sa fotografijama, a nemate dovoljno sredstava za jedan punokrvni S-IPS ili S-PVA model, Samsung F2380 je najbolja sledeća stvar koju sebi možete priuštiti. Uostalom, košta isto kao i najbolji TN primerci, pa ako ne planirate da se igrate…
Prednosti:
Kvalitet izrade
Ergonomija
Fantastičan statički kontrast
Dobra reprodukcija crne
Dobra dinamika
Izuzetni kolor gradijenti i reprodukcija boja generalno
Vidljivi uglovi
Cena
Mane:
Odziv je morao da bude bolji
Samo dobra dinamika (očekivali smo više)
Nema HDMI niti DisplayPort
Proizvođač
Model
Dijagonala / tehnologija
23” class /C-PVA
Fizička rezolucija / boje
1920 x 1080 / 16.7 M
Pitch
0.272 x 0.272
Horizontalno osvežavanje
30~83Khz
Vertikalno osvežavanje
56-75 Hz
Odziv
8 ms GTG
Osvetljenje
300 cd/m²
Kontrast
150.000:1 Dynamic Contrast Ratio (3000:1 Static CR)
Ugao gledanja (H/V)
178˚/ 178˚
Bandwidth / potrošnja (*max)
220 MHz / 45 W
Dimenzije
545.0 x 476.5 x 216 mm
Masa
6.3 kg
Specijalne mogućnosti, Input
Multi Screen S/W, MagicBright, MagicColor, Color Effect, Off Timer, MagicTune, Customized Key, 1080P Full HD, Image Size, DVI with HDCP, Windows Vista Premium Certified,Mechanical Switch
2x DVI-I, D-Sub
Cena (sa PDV-om)
~240 evra
