Benchmark Redakcija
Na Benchmark-u ste do sada imali prilike da vidite zaista veliki broj recenzija televizora raznih proizvođača i među njima dobar deo najbitnijih modela koji se mogu pronaći na tržištu. Ipak, često pitanje u komentarima mnogih videa na našem YouTube kanalu je bilo “a zašto ne testirate ovaj ili onaj model Sony-a”, a naročito prošle godine kada je njihova X900H serija bila jedna od najinteresantnijih u klasi naprednih LCD modela, kada je u pitanju odnos cene i onoga što TV ima da ponudi.
Sa zadovoljstvom možemo reći da je najzad došao momenat da se i to promeni, pa vam ovom prilikom predstavljamo Sony TV koji je upravo ovogodišnji naslednik pomenutog popularnog modela. U pitanju je 55” varijanta X90J, modela koji obećava pravo HDR iskustvo kombinacijom visoke svetline i lokalnog zatamnjivanja, uz Android mogućnosti, čuveno Sony procesiranje slike i još malo Sony magije i ekskluzivnih funkcija. Sa cenom od 146.000 dinara, odnosno oko 1230€, ovaj TV pripada klasi LG Nano90 i Samsung Q80A modela iste dijagonale i to zanimljivo kao možda i jedini ovogodišnji predstavnik sa VA panelom u toj klasi.
X90J je u poređenju sa konkurencijom definitivno drugačiji i specifičan u više aspekata, pa hajde da vidimo šta zapravo nudi i čime to Sony nastupa ove godine u ovom segmentu.Što se izgleda tiče, X90J nije najlepši TV koji smo videli, najpre zbog činjenice da plastika dominira u izradi, iako mu estetski u suštini ništa ne možemo zameriti. Profil TV-a je nešto deblji, mada je to karakteristika većine modela sa naprednim sistemom osvetljenja, a panel okružuje plastični okvir koji usled specifičnog oblika izgleda veći nego što jeste, uz malo dodatne margine do samog panela. Na donjoj lajsni je tu neizbežni Sony logo koji je sam po sebi ukras zbog reputacije kompanije, a postolje se sastoji od dve metalne šine sa po dve nožice, koje je moguće postaviti u dva položaja, bliže ivicama ili bliže sredini, pa ga na taj način prilagoditi polici na koju se postavlja, ali i uticati na ukupnu estetiku TV-a.
Poleđina uređaja je takođe prekrivena plastikom, čija tekstura sa krupnim kvadratima će se nekome dopasti više nego nama, ali ono što nam se jeste dopalo, a daleko je bitnije, je što su praktično svi konektori smešteni na jednom mestu u sekciju koja je dostupna sa boka, što nudi najlakši mogući pristup kada nešto treba povezati.
Na raspolaganju su vam antenski i satelitski ulazi, LAN port, kompozitni AV ulaz, izlazi za digitalni optički i analogni 3.5mm audio, dva USB porta, kao i dva HDMI 2.0 i dva HDMI 2.1 porta, plus još CI+ slot koji je jedini izdvojen i nalazi se nešto iznad.
Prisustvo HDMI 2.1 će pogotovo biti značajno onima koji žele da povežu konzolu poslednje generacije ili PC, jer ovi portovi podržavaju 4K izvor sa 120 slika u sekundi. Četvrti HDMI podržava i Dolby Vision gaming, ali po nekim informacijama, on za sada radi samo sa PS5, ne i sa novim XBox-om, pa je pitanje da li će potpuna podrška uopšte i biti implementirana. Takođe, treba napomenuti da je VRR, odnosno varijabilno osvežavanje za sada samo obećanje u specifikacijama, a kada će ono biti implementirano putem ažuriranja softvera ne znamo – mislim da se ono još uvek čeka i kod prošlogodišnjeg modela. Kad se pojavi, od njega će korist imati samo vlasnici konzola i AMD grafičkih karti, dok će nVidia korisnici najverovatnije ostati kratkih rukava. Input lag koji smo izmerili je iznosio 17.1ms, što je dovoljno nisko, iako ne u rangu najbržih modela koje smo testirali.
Što se slike tiče, rekli smo da je ovo jedan od retkih ovogodišnjih modela sa VA panelom, a šta je razlog tome možemo samo da pretpostavimo – najverovatnije je da su proizvođači primorani da koriste IPS usled problema sa dostupnošću. U svakom slučaju, konkretan VA panel nudi superioran kontrast u odnosu na bilo koji IPS, istina uz prosečne uglove gledanja za ovaj tip panela i odličnu uniformnost osvetljenja za jedan LCD panel, sa blagim vignettingom duž ivica panela, najverovatnije usled načina na koji je uklopljen okvir. Specifikacija ovog modela navodi statički kontrast od 5600:1, što je ujedno i najniža vrednost koju smo uspeli da izmerimo u nekom od fabričkih modova, a koji je išao i do 6600:1 u crno belom test paternu koji praktično zaobilazi lokalno zatamnjivanje, sa nivoom crne na nivou onog što očekujemo od VA panela između 0.057 i 0.087 nita zavisno od moda slike.
Naravno, realni kontrast je dosta veći, jer je X90J opremlljen i Full Array Local Dimming pozadinskim osvetljenjem koje po potrebi može i u potpunosti ugasiti određenu zonu, postižući tako pravu crnu. Ekran je podeljen u četiri horizontalne i 6 vertikalnih zona, što je mali broj u odnosu na konkurentska rešenja, mada je u ovom slučaju prednost to što je prirodni novo crne VA panela u startu dosta niži nego na IPS-u. Takozvani blooming je primetan u tamnim scenama sa svetlim objektima, jer su polja prilično velike površine, a algoritam kontrole nije naročito restriktivan, pa TV preferira da osvetli i susednu zonu ukoliko je potrebno, pre nego da se fokusira na što bolji nivo crne po cenu gubitka tamnih detalja.
Ono što moramo pohvaliti je jačina osvetljenja koja je bitno unapređena u odnosu na prošlogodišnje Sony modele i koja je u našem testu dostizala i 913nita u HDR modu sa 9% pokrivenosti ekrana, pa čak i 642 nita sa 100% pokrivenosti, što je već respektabilna svetlina i u kombinaciji sa lokalnim zatamnjivanjem pruža sasvim solidno HDR iskustvo, kakvo i ne nudi baš veliki broj modela na tržištu.
TV dolazi sa 8 predefinisanih profila slike koji su isti i za SDR i HDR, sa indikacijom koja ukazuje na dinamički opseg sadržaja koji se trenutno reprodukuje. Pored Standard, Vivid i Cinema modova slike, tu su još i Game, Photo i Graphics koji su predviđeni za povezivanje sa računarom i konzolama, Custom u kome možete podesiti sve po vašoj želji, kao i IMAX Enhanced mod koji je vrlo sličan Cinema modu, ali sa dodatnim optimizacijama za IMAX sadržaje koji su vam na raspolaganju, reći ćemo nešto kasnije više i o tome.
Naš subjektivni utisak je da Standard mod zapravo izgleda najimpresivnije i koristi mogućnosti TV-a na najbolji način, dok IMAX Enhanced mod nudi nešto realniji prikaz, istina uz malo bleđe boje i tek korektnu preciznost prikaza. Najtačniji prikaz boja je u Custom modu sa Delta E odstupanjem od vrlo dobrih 2.8, što je ujedno i jedini mod sa odstupanjem ispod granice od 3 koja se smatra neprimetnim odstupanjem za prosečno oko.
Prema specifikaciji, panel je pravi desetobitni, a prema našim merenjima, u stanju je da pokrije 86.9% DCI-P3 spektra – dobar rezultat, ali ne u rangu najboljih LCD modela koji nude i od 5 do 10% više.
Kad pominjemo boje, vredi pomenuti i da je raspored piksela u matrici BGR umesto standardnog RGB, što za video i gaming sadržaje ne pravi nikakvu razliku, a nismo primetili ni da je imalo uticaj na prikaz ivica teksta u Windowsu, gde se to obično najpre uoči.
Ono što se tradicionalno ističe kao prednost Sony-a nad ostalim proizvođačima je njihovo procesiranje slike, koje je ove godine dodatno unapređeno korišćenjem takozvanog Cognitive Processor XR, što je Sony verzija algoritama koji uključuju i veštačku inteligenciju, a koji bi u obzir bi optimizaciji slike trebali uzimati način na koji ljudsko oko poima ono što vidi.
I s obzirom da je ovo prvi put da se na testu srećemo sa Sony procesiranjem uz priliku da detaljno proverimo kako radi, možemo reći da zaista jeste izuzetno dobro, kao i da nudi nešto više opcija od onoga što smo viđali kod većine vodećih proizvođača. Najpre, u Clarity sekciji se pored standardnog Sharpness filtera nalazi i Reality Creation, da kažemo nešto poput nVidia DLSS-a koji putem veštačke inteligencije unapređuje nivo detalja u sadržajima niske rezolucije. Ne možemo reći da čini čuda, ali je svakako korak napred kada je skaliranje sadržaja u pitanju i mnogi korisnici koji gledaju standardni TV program će od njega imati koristi.
Takođe, procesiranje kretanja je izuzetno fleksibilno, pa su tu čak dve opcije – MotionFlow i Cinemotion. U prvoj se nalaze Smoothness slajder koji zapravo predstavlja eliminisanje trzanja t.j takozvani De-Judder i Clearness koja je zapravo strobovanje pozadinskog osvetljenja, koje će biti korisno za gledanje sporta, ali i za igranje igara, jer poboljšava odziv panela i jasniji prikaz brzih objekata na ekranu. Druga opcija, koja se zove Cinemotion je zapravo interpolacija frejmova, što nudi onaj glatki prikaz, ali čini se uz manje primetan Soap Opera efekat nego što je to slučaj kod LG-a i Samsunga npr.
Ukupno, zaista odlično procesiranje koje je jedno od glavnih aduta ovog modela. Fokus Sony-a po pitanju procesiranja i slike je čini se da ponudi manje impresivan, a više prirodan izgled, pa je tu možda najpre treba tražiti razloge za izbor baš ovog modela u odnosu na neke konkurentne, naravno ukoliko je to ono što volite.
Što se zvuka tiče, moramo reći da smo od Sony-a, koji ima dobru reputaciju i dosta iskustva u audio domenu, ipak očekivali više. Rešenje snage od 2x10W zvuči vrlo balansirano i korektno, ali je primetan nedostatak bas frekvencija zbog čega zvuk nije ni izbliza ubedljiv kako to očekujemo od modela ove klase. Ono što nedostaje u basu ovaj TV nadoknađuje u zvučnoj slici, pošto se na obe strane TV-a u gornjem delu nalaze otvori koji pomažu pri kreiranju okružujućeg zvuka. Naravno, tehnologija za procesiranje zvuka je prilično, od Dolby do Sony-evih sopstvenih algoritama, a na raspolaganju je i prilično opcija za podešavanje svega, od sedmopojasnog ekvilajzera, nezavisnog pojačavanja dijaloga, kontrole surround efekta i sl. Tu je i podešavanje odziva zavisno od toga da li TV montirate na postolje ili na zid, a prisutna je i AI akustička kalibracija koja je putem mikrofona na daljinskom u stanju da frekventni odziv prilagodi konkretnoj prostoriji i poziciji TV-a i gledaoca.
Još jedna stvar po kojoj se ovaj TV apsolutno izdvaja su SMART mogućnosti, odnosno Android 10 platforma, ali u izdanju kakvo do sada nismo videli.
Prepoznatljivi Android TV interfejs koji smo do sada viđali na brojnim televizorima je redizaniran do neprepoznatljivosti i moramo reći da je to upravo ono što očekujemo od kompanije kao što je Sony. Glavni ekran se sastoji od tabova za pretragu, aplikacije i biblioteku sadržaja na vrhu, sa linijom sa aplikacijama ispod i predlozima sadržaja za gledanje iz raznih video servisa, TV programa i dostupnih lokalnih fajlova i deluje dosta modernije i funkcionalnije od vanila Android TV varijante. Takođe, aktivacija menija će vam dati Quick meni u dnu ekrana u kome je moguće brzo promeniti razne bitne parametre, ili pristupiti punom meniju koji je takođe redizajniran u odnosu na čisti Android i integriše sva podešavanja sistema i TV-a. Nivo rafiniranosti na kom je ovo izvedeno je primer za ostale proizvođače kako se pravi Android TV na svoj, bolji način, a jednako impresivna je i softverska optimizacija, pa interfejs i sve funkcije TV-a rade glatko i besprekorno i pored činjenice da je korišćen Mediatek MT5895 Quad Core procesor koji smo viđali i na modelima drugih proizvođača. Istina, za razliku od uobičajenih 1.5GB, X90J poseduje čak 3GB RAM-a, a jedino blago razočarenje je skladište ograničeno na svega 4GB, zbog čega će vam za neke veće igre poput Asphalta biti potreban USB disk radi proširenja kapaciteta.
Aplikacija na raspolaganju je zaista puno, sve ono što inače možete pronaći u Play Store-u za TV, a pored svih mogućih video servisa, posebna ekskluziva je Bravia Core servis u kome će vam kao kupcu Sony TV-a na raspolaganju biti ogroman broj filmova koji su u vlasništvu Sony Entertainmenta, poput npr. Spiderman serijala i mnogih vrlo zvučnih naslova za besplatno gledanje, kao i nekih aktuelnih za koje možete kupiti pristup. Kada se tu uračunaju standardno moćne opcije Androida za streaming sadržaja sa drugih uređaja, KODI i druge korisne aplikacije, kao i odlično implementirana Living decor galerija sa statičnim slikama i animiranim sadržajima, možemo reći da Sony nudi prilično vredan softverski paket i verovatno najbolju implementaciju Androida na nekom TV-u.
Voleli bismo da kažemo da i daljinski ostavlja jednako dobar utisak, ali gumeni tasteri baš i nisu na nivou koji očekujemo u ovoj klasi, iako je selekcija tastera dovoljno bogata za sve što vam je potrebno. Iako je funkcionalan, smatramo da je daljinac nešto gde bi Sony mogao da napravi daleko bolje rešenje, ipak pričamo o kompaniji koja pravi DualSense kontroler za svoj PS5, znamo da mogu i bolje.Ukupno, Sony X90J je vrlo unikatan model u svojoj klasi, rekli smo oko 1230€ za 55”, koji za taj novac nudi pravi HDR prikaz, VA panel odličnog kontrasta, vrhunsko procesiranje slike, HDMI 2.1 i jedan od najboljih SMART operativnih sistema koji smo videli na nekom TV-u. Iako neki od konkurentskih modela nude tehnički naprednije lokalno zatamnjivanje, još veću maksimalnu svetlinu ili bolji zvuk, X90J ima svojih aduta zbog kojih će za neke od korisnika biti i bolji izbor. Tu najpre mislimo na one koji pored 4K i HDR filmova i serija gledaju i dosta televizije niže rezolucije, kao i na kupce koji prosto žele dobro zaokružen TV koji nudi odlično korisnično iskustvo.
