AMD bi mogao blokirati prodaju Intela zbog ugovora o međusobnom licenciranju

Intel se suočio sa ozbiljnim finansijskim i operativnim problemima u poslednjih nekoliko godina, što je dovelo do raznih spekulacija o budućnosti kompanije. Najnovije glasine ukazuju na mogućnost da Broadcom preuzme Intelov proizvodni sektor, kao i na navodnu nameru američke vlade da TSMC upravlja Intelovim proizvodnim operacijama kroz zajedničko ulaganje. Međutim, postoji prepreka koju mnogi zanemaruju: detaljan ugovor o međusobnom licenciranju tehnologija između Intela i AMD-a, kako primećuje Digits-to-Dollars.

AMD i Intel imaju sveobuhvatan ugovor o međusobnom licenciranju (zapravo, više ugovora, od kojih je najnoviji potpisan 2009. godine) koji omogućava obema kompanijama da koriste patente jedni drugih, dok istovremeno sprečava tužbe zbog eventualnih kršenja prava intelektualne svojine. Ovaj ugovor pokriva celokupan portfolio obe kompanije, uključujući procesore, grafičke čipove i druge inovacije. AMD može proizvoditi procesore zasnovane na x86 arhitekturi koristeći Intelov set instrukcija, dok Intel može koristiti AMD-ove inovacije u sopstvenim procesorima.

Shutterstock / Tester128

Međutim, nijedna kompanija ne može razvijati procesore koji rade na socket-ima ili matičnim pločama druge kompanije, a ugovor sadrži stroge uslove za prekid. Ukoliko neka od kompanija uđe u proces spajanja, bude preuzeta od strane treće kompanije ili uđe u zajednički poduhvat koji menja vlasničku strukturu, ugovor se automatski prekida. U tom slučaju, obe strane bi morale pregovarati o novom licenciranju.

Iako neki analitičari povezuju ovaj ugovor sa sporazumom iz 1976. godine koji se odnosi na x86 arhitekturu, to nije tačno. Sporazumi uključuju različite ekstenzije x86 arhitekture, poput SSE i AVX, koje su danas ključne komponente modernih procesora. Teoretski, moguće je izraditi x86 procesor bez ovih ekstenzija, ali takav procesor ne bi mogao konkurisati savremenim modelima. Gubitak licence mogao bi biti katastrofalan i za AMD i za Intel.

Pored x86 arhitekture i njenih ekstenzija, ugovor o međusobnom licenciranju pokriva i druge tehnologije, uključujući grafičke procesore (GPU), procesore za obradu podataka (DPU) i programabilne logičke sklopove (FPGA). Ukoliko bi ugovor bio raskinut, praktično svi proizvodi AMD-a i Intela bi bili pogođeni, što bi zahtevalo ponovne pregovore o licenciranju.

Kompanije u tehnološkoj industriji često sklapaju detaljne i opsežne sporazume o licenciranju, ali ključno pitanje je da li bi AMD bio zainteresovan da potpiše sličan ugovor sa Broadcomom. Broadcom je istorijski bio poznat po mrežnim rešenjima i bežičnim tehnologijama, ali danas je značajan igrač u oblasti skladištenja podataka, sajber-bezbednosti i softvera za infrastrukturu.

Možda još važnije, postao je vodeći dizjaner specijalnih AI procesora, sarađujući sa gotovo svim velikim provajderima cloud usluga i kompanijama koje upravljaju velikim centrima za za baze podataka. Sticanje mogućnosti proizvodnje procesora dalo bi Broadcomu značajnu prednost nad AMD-om. Trenutno, Broadcom sa kombinacijom CPU i AI procesora predstavlja veću konkurentsku pretnju AMD-u nego Intel, koji nema jasnu strategiju za AI.

Digits-to-Dollars sugeriše da bi AMD mogao tražiti od Broadcoma da pomogne u suprotstavljanju Nvidijinoj dominaciji na AI tržištu razvojem „AMD-prijateljskih“ mrežnih interfejsa i rešenja za povezivanje. Međutim, Broadcom-ova primarna strategija je jačanje pozicije u sektoru data centara, gde mu trenutno nedostaju procesori.

Ako bi kompanija stekla poslovanje sa server procesorima – dodatno ojačana velikim tržišnim udelom Intelovih PC procesora – verovatnije je da bi se fokusirala na razvoj sopstvene AI platforme zasnovane na CPU i prilagođenim ASIC čipovima, umesto na pomoć AMD-u u borbi protiv Nvidije. Naravno, industrijski standard zasnovan na otvorenim tehnologijama, poput Ultra Ethernet platforme, mogao bi olakšati borbu i AMD-u i Broadcomu protiv Nvidije. Ipak, AMD bi imao veći izazov da se takmiči sa Broadcom-om nego sa Intelom.