Benchmark Redakcija
Veliki i mali investitori poslednjih dana ulažu napor kako bi samostalno odlučivali o svom digitalnom kapitalu. To čine transferom sredstava sa kripto-berzi i platformi za trgovanje ka sopstvenim kripto-novčanicima, posebno kada je Bitcoin u pitanju.
Porast broja malih investitora
U prilog tome svedoči i trend koji vlada među tzv. malim investitorima. Broj Bitcoin novčića koji se čuvaju u manjim digitalnim novčanicima (do 10 Bitcoin novčića) porastao je na 3,35 miliona. Reč je o rastu od 23 odsto u odnosu na 2,72 miliona, koliko je, prema podacima „CoinMetrics“ pohranjeno na ovaj način u istom periodu prošle godine.
Broj Bitcoin novčića „pohranjenih“ u malim digitalnim novčanicima (do deset) sada iznosi 17,4 odsto ukupnog broja jedinica ove kriptovalute, što je porast od 14,4 odsto na godišnjem nivou.
„Mnogo toga zavisi od učestalosti trgovinskih transakcija. Ako odlučimo da u narednih deset godina samo kupujemo i čuvamo Bitcoin, onda će investicija dobiti na vrednosti, a investitori će naučiti kako da čuvaju svoje bogatstvo“, navodi osnivač hedž fonda TrueCode Capital Džošua Pek.
Velike fluktuacije na Bitcoin tržištu nastale su kolapsom berze FTX, propašću pojedinih hedž fondova i zajmodavaca kriptovaluta, a među njima prednjače veliki investitori.
Sedmodnevni prosek povlačenja ličnih sredstava iz hedž fondova i kripto berzi skočio je sredinom novembra na šestomesečni maksimum od 1,3 milijarde dolara. Ovaj događaj na kripto tržištu došao je u vreme kolapsa berze FTX, prenosi Reuters.
Stručnjaci su za ovakav sled okolnosti okrivili velike investitore zbog transfera čija vrednost premašuje 100.000 dolara.
Gde su naši digitalni novčići?
Panika koju su među malim trgovcima kriptovalutama izazvali potresi na virtuelnom tržištu donosi zaključak da je za stbilnost neophodan stalan i bezuslovan pristup kriptovalutama koje su u vlasništvu malih ulagača.
Postoje dve vrste kripto novčanika – oni koji su dostupni online, što ih čini primamljivim za digitalne mešetare i „offline trezori“ smešteni na hard diskovima ili u vidu drugih fizičkih uređaja. Iako su ovi drugi manje atraktivni za iskusne vukove sa kripto-berzi, kriza koja traje nekoliko meseci nametnula je bezbednost i autonomiju vlasnika kapitala kao imperativ.
Tu nastaje potencijalni problem, jer su bezbednosni sistemi za šifrovani pristup digitalnim trezorima najčešće skupi, a nekada je i pamćenje niza podataka koji otvaraju sef sa digitalnim blagom jednostavno preveliki izazov. Kripto-trezori, sa druge strane u potencijalnom su problemu od kvarova ili krađa.
„Reč je o izazovnom poslu, jer vlasnik kripto novčanika mora imati dostupne ključeve u svakom trenutku. Trebalo bi napraviti sigurnosnu kopiju ključeva. U budućnosti će briga o digitalnom bogatstvu biti veliki izazov za vlasnika“, podvlači Džošua Pek.
Izazov je sačuvati Bitcoin od gramzivih trgovaca
Ozbiljni investitori se za ovakvu vrstu usluge obraćaju specijalizovanim kompanijama za čuvanje kriptovaluta, jer tradicionalne institucije nemaju tehničkih mogućnosti za zaštitu imovine klijenata. Njihovi klijenti su uglavnom investitori i trgovci kriptovalutama. U decembru prošle godine većina ovih kompanija je zabeležila rast broja upita za prenos sredstava sa kripto-berze, što je uticalo na rast kriptovaluta koje se nalaze pod njihovim nadzorom.
