Aleksandar Božović
Električna vozila na baterije, poput onih koje proizvodi Tesla, postaju simbol motorizacije bez emisije i ključni fokus zakonodavaca kada je reč o pravilima i regulativama koje određuju kakve ćemo automobile moći da kupujemo ili vozimo u budućnosti.
Međutim, na tržištu postoje i druge opcije, poput hibrida i plug-in automobila, koji ne zahtevaju velike promene, žrtve ili posvećenost, jer mogu da koriste gorivo sa standardnih pumpi. Ipak, nemački luksuzni proizvođač BMW i japanski automobilski gigant Toyota ulažu mnogo u proizvodnju automobila na gorivo budućnosti — vodonik, tehnologiju koju prihvataju i drugi proizvođači poput Hyundaija.
Ipak, ovo možda nije najsrećnija odluka koju su doneli.
Prema nedavnoj najavi, BMW i Toyota će sarađivati na razvoju potpuno novog automobila na vodonik, koji će biti predstavljen 2028. godine.
Njihov cilj je da nova ponuda uspostavi tehnologiju vodoničnih gorivih ćelija, koja se sastoji od generatora na vodonik, baterija i elektromotora, kao alternativu električnim vozilima na baterije koje ove dve marke već nude.
Iako je malo detalja otkriveno o novom automobilu, BMW kaže da će se zasnivati na postojećem modelu iz njihove ponude. To znači da je moguća vodonična verzija sedan modela serije 3 ili 5, ili SUV modela X3 ili X5.
Međutim, japansko-nemački duo najavio je da će zajednički razviti „tehnologiju pogona nove generacije“ koja će se koristiti u automobilima oba proizvođača.
Na kraju, očekuju da će rezultati ove saradnje proširiti broj automobila na vodonične gorive ćelije na tržištu i pružiti više opcija za potrošače koji su ekološki svesni.
Izazovi u svakodnevnoj upotrebi
Oslanjanje na infrastrukturu koja podržava automobile koji ne koriste standardni benzin već je samo po sebi izazov, jer su vozač navikli na pogodnost i dostupnost benzina.
Vozači električnih automobila već moraju da se posvete punjenju skupih vozila na stanicama koje mogu imati duge redove zbog „blokade punjača“. Međutim, život sa automobilom na vodonik zahteva još veću posvećenost.
Na primer, Toyota Mirai, jedan od retkih automobila na vodonik na tržištu, ima domet do 642 kilometra, što zvuči impresivno u poređenju sa električnim vozilima poput Tesle. Ipak, dok je širom Sjedinjenih Država postavljeno više od 17.000 Tesla Supercharger stanica, automobili na vodonik su praktično ograničeni na Kaliforniju.
Prema podacima američkog Ministarstva energetike, infrastruktura za vodonik nije se razvila izvan Kalifornije, jer se svih 55 stanica za vodonik nalazi samo u toj državi. Čak i ako živite blizu jedne od tih stanica, koje su uglavnom koncentrisane u oblasti San Franciska i Los Anđelesa, očekujte cene koje čine da punjenje Ferrarija izgleda kao povoljna ponuda – pod uslovom da nađete stanicu koja radi.
Tokom testa Toyota Mirai, voditelj Nolan J. Sykes iz Donut Media je primetio da su mnoge stanice prikazane u aplikaciji bile van funkcije ili bez zaliha vodonika, što može rezultirati dugim vožnjama do stanice koja se na kraju ispostavi kao nefunkcionalna.
Iako Mirai koristi relativno malo vodonika, cena punjenja jednog kilograma vodonika je bila 27,70 dolara. S obzirom da Mirai rezervoar drži oko 5 kilograma vodonika, cena punog rezervoara iznosi oko 138,50 dolara – što nije jeftino. Za poređenje, prema podacima Američkog automobilskog udruženja (AAA), prosečna cena premium benzina u Los Anđelesu iznosi 1,3 dolara po litru, pa bi punjenje rezervoara od 80 litara na 2024 Ferrari Roma koštalo 104 dolara.
Visoki troškovi punjenja smanjili su atraktivnost Mirai automobila, zbog čega Toyota nudi popuste od 33.000 dolara na vrhunski model Limited i 25.000 dolara na osnovni model XLE, koji košta 50.190 dolara. Takođe, Toyota nudi „karticu za gorivo“ vrednu 15.000 dolara, piše TheStreet.
U svojoj izjavi, BMW i Toyota su naveli da „zastupaju stvaranje povoljnog okvira od strane vlada i investitora kako bi se olakšao prodor vodonične mobilnosti u ranim fazama i osigurala njena ekonomska održivost“ i da traže „regionalne ili lokalne projekte kako bi dalje unapredili razvoj vodonične infrastrukture kroz zajedničke inicijative.“
Vodonik je idealno gorivo, koje ima 2 problema koji moraju da se prevaziđu:
1. Skladištenje
2. Ekonomičnost
Osnovni problem vodonika jeste što on sam po sebi, indirektno posmatrano, nije gorivo, onako kako mi percipiramo gorivo za mobilnost.
Vodonik mora da se proizvodi, trošeći energiju.
Praktično, vodonik je tek način da nekako proizvedenu energiju skladištimo, transportujemo i koristimo.
Nije logično da proizvodimo električnu energiju, njom proizvodimo vodonik, vodonik transportujemo, skladištimo, pretačemo (uz napomenu da je vodonik izuzetno složen za transport, skladištenje, pretakanje... (podrazumeva kriogene uslove manipulisanja)) zatim ga prodajemo i sipamo u vozila, gde bi se u gorivim ćelijama opet konvertovao u početnu el. energiju da elektromotorima vrti točkove. Pored ogromne cene i kompleksnosti celog tog lanca, i energetski gubici su veoma veliki u poređenju sa struja->el.mreža->baterija->vožnja.
Struja->Vodonik->gorive ćelije->struja eventualno ima budućnost kao stacionarni lager viškova el.energije (umesto vrlo skupih i lokacijski ograničenih reverzibilnih elektrana).
Ali za individualnu mobilnost vodonik teško može biti rešenje.
Javi se BMW-u ili Toyoti, izgleda da ti znas nesto sto oni ne.
😁
Sta bi sa metalnom? Sto su odustali od njega
Popiti ili se voziti, pitanje je sad 🤔