Čak 17 zemalja EU i dalje nije spremno da se odrekne kineske 5G infrastrukture

Ova tema ponovo dobija na značaju u svetlu pogoršanih odnosa između EU i SAD, što dovodi bezbednost i suverenitet u prvi plan. Smanjenje rizika u telekomunikacionim mrežama takođe je prioritet komesarke za tehnologiju Henne Virkunen. 

Radni dokument Evropskog parlamenta iz marta, koji je dobio Euractiv, navodi da „14 država članica još uvek nije sprovelo nikakva ograničenja za visoko rizične dobavljače, čime se stvaraju značajne bezbednosni propusti.“ Poslanici EP-a razmatraju mogućnost da Komisija uslovi postavljanje alata za sajber bezbednost 5G mreža obaveznim po zakonima EU, kako bi naterala države članice da preduzmu hitne mere. 

Prema podacima koje je 18. marta objavila danska telekomunikaciona konsultantska kompanija Strand Consult, 17 država članica nije u potpunosti sprovelo alat EU za zaštitu 5G mreža, koji nalaže zabranu korišćenja opreme kineskih kompanija Huawei i ZTE u njihovim mrežama. 

EU nema nikakve planove za zaštitu 5G infrastrukture

Od tih 17 država, šest je delimično sprovelo mere, sedam je u procesu implementacije, dok četiri zemlje pet godina nakon usvajanja zajedničkog pristupa EU nemaju nikakve planove za sprovođenje ovog alata. 

Četiri najneodlučnije zemlje su Austrija, Bugarska, Kipar i Mađarska. Mreže na Kipru u potpunosti (100%) zavise od kineskih komponenti, dok je udeo u Austriji 67%, u Bugarskoj 65%, a u Mađarskoj 62%, prema podacima koje je ranije ove godine objavio Strand Consult. 

Među državama sa najvećom zavisnošću od kineskih telekomunikacionih mreža izdvaja se Češka (67%), gde je sprovođenje zaštitnih mera u toku u okviru primene novog zakona EU o sajber bezbednosti NIS2. Takođe, zabrinjavajuća je situacija u Nemačkoj (59%), gde je Ministarstvo unutrašnjih poslova u julu 2024. godine delimično zabranilo pojedine 5G mrežne komponente, kao i u Grčkoj (53%), gde ne postoji formalna odluka, ali postoji neformalni dogovor među političarima, regulatorima i operaterima da se ne koriste kineske komponente. 

Posebno je alarmantna situacija u Nemačkoj, upozorio je Džon Strand, izvršni direktor Strand Consulta, za Euractiv. On je istakao da bi jedna odluka Komunističke partije Kine, koja ima duboke veze sa Huawei-jem, mogla da parališe nemačku ekonomiju, izazivajući široko rasprostranjene poremećaje širom EU. Strand je posebno ukazao na nemački železnički sistem, koji se u velikoj meri oslanja na Huawei komponente. 

Zavisnost evropskih telekomunikacionih mreža od kineskih dobavljača od 2022. do 2024. godine

Iako 17 zemalja zaostaje u sprovođenju alata za zaštitu 5G mreža, podaci Strand Consulta pokazuju da 18 zemalja ima više od četvrtine svojih mobilnih mreža zasnovanih na visoko rizičnim komponentama. 

Relativno bezbedne su Slovačka (15%) i Francuska (13%), dok su sledeće zemlje u potpunosti oslobodile svoje mobilne mreže kineskih komponenti: Danska, tri baltičke države, Luksemburg, Malta i Švedska. 

Tri države članice su u potpunosti primenile alat za zaštitu 5G mreža, što je imalo vidljiv uticaj na njihove mreže. Udeo kineskih komponenti u belgijskim 5G mrežama u četvrtom kvartalu 2024. iznosio je 41%, što je značajan pad sa 100% zavisnosti u četvrtom kvartalu 2019. godine. U istom periodu, udeo kineskih komponenti u rumunskim 5G mrežama smanjen je sa 61% na 44%. 

Ove brojke ipak treba posmatrati sa dozom opreza, jer je 5G infrastruktura u EU i dalje u fazi izgradnje. 

Mobilni operateri suočeni su sa dvostrukim izazovom: moraju da zamene kineske komponente u starijim 4G mrežama, dok istovremeno grade nove 5G mreže bez oslanjanja na kineske dobavljače. 

Samo nekoliko zemalja EU je zakonski postavilo rok za potpunu eliminaciju kineskih komponenti iz svojih mreža, prema izveštaju istraživačke kompanije Cullen International sa kraja 2024. godine, koji je video Euractiv. 

Dvadeset zemalja nije definisalo nikakav konkretan rok za svoje telekom operatere.

Najvažnije je da su samo četiri zemlje – Danska, Finska, Francuska i Holandija – uspostavile kompenzacioni mehanizam za pokrivanje troškova zamene visoko rizičnih dobavljača. 

Smanjenje zavisnosti nosi sa sobom i troškove tranzicije, ali i veće cene za implementaciju evropskih alternativa, poput švedskog Ericssona i finske Nokije, čije su komponente generalno skuplje od kineskih. 

EU bi trebalo da uspostavi industrijsku politiku za sektor telekomunikacija, uključujući „alat sa namenskim finansijskim i regulatornim instrumentima“, navodi se u novembarskom strateškom dokumentu lobističke grupe Connect Europe, koja zastupa velike evropske telekom operatere. 

Pošto 5G infrastruktura još uvek nije u potpunosti implementirana, operateri u zemljama bez specifičnih propisa, poput Austrije, Mađarske, Bugarske i Kipra, i dalje mogu da koriste kineske komponente za izgradnju svojih mreža analizira Euractive .