Dosta im je Trumpovih ucena, Tajvan odbio selidbu polovine proizvodnje čipova u SAD

Tajvan neće preseliti polovinu svoje proizvodnje čipova u Sjedinjene Države, potvrdio je potpredsednik vlade Cheng Li-chiun, demantujući navode da je takav uslov postavljen tokom nedavnih trgovinskih pregovora sa Vašingtonom.

Izjava stiže nakon što je američki sekretar za trgovinu, Hauard Lutnik, sugerisao da Tajvan razmatra ovaj potez u zamenu za bezbednosne garancije, dok Donald Tramp nastavlja da forsira vraćanje ključnih lanaca snabdevanja u SAD.

Cheng je istakao da „niti je takva tema bila na stolu, niti bi Tajvan mogao da pristane na takve uslove“, prenosi Bloomberg. Za Tajpej, fokus pregovora ostaje na ustupcima vezanim za istragu po Section 232, kojom Trampova administracija planira uvođenje opsežnih tarifa na poluprovodnike i proizvode koji ih sadrže. Tajvan, koji proizvodi oko 95 odsto globalnih čipova, od čega 70 procenata izvozi u SAD, nalazi se u centru ove trgovinske bitke.

Tramp već mesecima najavljuje tarife koje bi mogle dostići i 100 odsto, dok su izvori za Reuters naveli da se razmatra model naplate poreza prema broju čipova u svakom uvoznom uređaju. To znači da bi cena jednog proizvoda bila oporezovana proporcionalno vrednosti čipova koje sadrži. Uz to, u opticaju je i plan „1:1“, prema kojem bi kompanije morale da kupuju jednaku količinu američkih i stranih čipova, inače bi plaćale dodatne takse.

Američke tehnološke firme već osećaju posledice neizvesnosti, pa mnoge ubrzano prave zalihe kako bi ublažile udar na potrošače. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi nove tarife mogle izazvati rast inflacije i poskupljenje elektronike, čak i za proizvode proizvedene u SAD, jer bi uvozni delovi postali skuplji, piše ArsTechnica.

I dok američka administracija najavljuje nove mere, Tajvan poručuje da će nastaviti pregovore, ali samo kada Vašington precizno definiše svoje planove za „recipročne tarife, Section 232 mere i saradnju u lancu snabdevanja“. Za sada, ostaje jasno da je poluprovodnički sektor postao ključna tačka ne samo trgovinske politike, već i geopolitike u odnosima između SAD, Kine i Tajvana.