Aleksandar Božović
Punjači od 120 W sve češće su predmet manipulacije jer pojedini proizvođači koriste ovu oznaku kao marketinški alat, a ne kao realan pokazatelj performansi.
Ključni problem leži u pogrešnom tumačenju snage. Oznaka poput „120W“ može biti naziv modela ili čak registrovani brend, dok stvarna izlazna snaga u praksi često iznosi svega 20 do 30 W.
120 W punjači i realna brzina punjenja
Brzina punjenja ne zavisi od jednog broja već od više faktora. Najvažniji je podržani protokol. Apple koristi PD standard, dok Xiaomi i Huawei imaju sopstvena rešenja. Ako uređaj i punjač nisu kompatibilni, snaga automatski pada na minimalne vrednosti.
Drugi faktor su režimi rada izlaznog stepena na punjaču. Ozbiljni punjači jasno definišu profile kao što su: 5V/3A, 9V/2A ili 20V/3A, i upravo ti podaci pokazuju realne mogućnosti uređaja.
Treći, često zanemaren element je kabl. Za 100 W punjenje neophodan je kabl koji podržava 5A. U suprotnom, sistem automatski smanjuje snagu kako bi sprečio pregrevanje i oštećenje.
Zbog toga se stvarna snaga ne „isporučuje“, već se dinamički dogovara između uređaja, punjača i kabla.
Prilikom kupovine, osnovni kriterijum mora biti bezbednost, odnosno prisustvo 3C sertifikata. Nakon toga treba analizirati specifikacije i podržane standarde poput PD i QC, a ne samo broj koji dominira na ambalaži.
Iskustvo pokazuje da za većinu telefona nema potrebe ići iznad 30 W do 67 W, dok su za laptop računare i više uređaja optimalni punjači od 65W i više, posebno u GaN izvedbi zbog bolje efikasnosti i manjih dimenzija.
Suština problema je jednostavna pošto tržište koristi neinformisanost korisnika. Ko razume kako funkcioniše prenos energije između uređaja, mnogo teže će pasti na ovakve trikove.
