EU kaznila Apple i Metu zbog kršenja Digital Markets Act-a: Prve istorijske kazne za tehnološke gigante

Evropska komisija objavila je danas prve zvanične kazne u okviru novog Digital Markets Act (DMA) zakona, kojim se reguliše ponašanje tehnoloških “čuvara kapija” u digitalnom prostoru. Apple i Meta su prve kompanije koje su se našle na udaru — Apple je kažnjen sa 500 miliona evra, dok je Meta dobila kaznu od 200 miliona evra. Obema firmama ostavljeno je 60 dana da se usklade sa regulativom, u suprotnom rizikuju dodatne finansijske sankcije.

Apple-ove restrikcije pod lupom

Apple je kažnjen zbog “anti-steering” praksi koje su sprečavale programere da promovišu niže cene ili alternative van App Store-a. Prema pravilima DMA, platforme ne smeju da ograničavaju mogućnost korisnika da se informišu o alternativnim načinima plaćanja ili pretplate. Evropska komisija je ocenila da su Apple-ove mere ograničile slobodu izbora korisnika i konkurenciju na tržištu.

U odgovoru na kaznu, Apple je saopštio da je “uložio stotine hiljada inženjerskih sati i napravio desetine promena kako bi se uskladio sa zakonima koje korisnici nisu ni tražili”, najavljujući žalbu i ističući da su “pravila u stalnom pomeranju”.

Meta i model “plati ili pristani”

Meta je kažnjena zbog kontroverznog “pay or consent” modela na Facebooku i Instagramu, koji je korisnicima nudio izbor: plaćanje pretplate radi uklanjanja oglasa ili saglasnost na korišćenje ličnih podataka za personalizovane oglase. Prema Komisiji, ovakva praksa ne obezbeđuje pravi izbor korisnicima, već ih uslovljava.

Meta je u svom izveštaju o usklađenosti tvrdila da “stalno prima dodatne zahteve koji prevazilaze ono što je napisano u zakonu”. Još oštriji ton uputio je Joel Kaplan, potpredsednik kompanije za globalne poslove, koji je izjavio da EU “pokušava da oslabi uspešne američke kompanije, dok omogućava kineskim i evropskim firmama da posluju po drugačijim pravilima”.

DMA: Novi alat EU za suzbijanje monopola

Digital Markets Act, koji je stupio na snagu u maju 2023, ima za cilj da ograniči monopol velikih tehnoloških kompanija i osigura fer konkurenciju. Zakon se odnosi na kompanije proglašene za “čuvarima kapija” (gatekeepers), što uključuje Apple, Metu, Alphabet, Amazon, ByteDance i Microsoft.

Prema pravilima, kompanije mogu biti kažnjene sa do 10% godišnjeg globalnog prihoda, a u slučaju ponovljenih prekršaja i do 20%. Iako su kazne za Apple i Metu znatne, one su i dalje ispod maksimalno mogućih — što bi za Apple moglo iznositi i do 39 milijardi dolara, a za Metu oko 16 milijardi dolara, prema prihodima iz 2024.

Dalje istrage i političke tenzije

Osim Apple-a i Mete, u toku su i istrage protiv Google-a (Alphabet) zbog navodnog favorizovanja sopstvenih servisa u rezultatima pretrage i sličnih “anti-steering” praksi u Google Play prodavnici, piše The Verge. Komisija je signalizirala da će se fokusirati više na efektivnu implementaciju pravila nego na izricanje maksimalnih kazni.

Ove kazne dolaze u trenutku sve većih tenzija između evropskih regulatora i američke administracije Donalda Trampa, koji je zauzeo otvoreno prijateljski stav prema Silikonskoj dolini. Tramp i njegovi saveznici opisali su kazne EU kao “oblik oporezivanja” uspešnih američkih firmi.

Apple i Meta: istorija sukoba sa EU

Ovo nije prvi put da se Apple i Meta suočavaju sa ozbiljnim kaznama u Evropi. Apple je prošle godine već platio 1,84 milijarde evra nakon tužbe Spotify-a, dok je Meta u više navrata kažnjavana za različite povrede konkurentskih i privatnosnih pravila — uključujući kaznu od 1,2 milijarde evra 2023. godine zbog prenosa podataka građana EU u SAD.