Benchmark Redakcija
Intelov direktor za tehnologiju, Džastin Retner, je izneo pogled na to kako će tehnologija još više približiti ljude i mašine do 2050. godine. Džastin Retner predviđa velike promene u društvenim interakcijama i robotici, te unapređenja mogućnosti kompjutera da „osete“ stvaran svet. Retner kaže da Intelove istraživačke laboratorije već proučavaju interfejse između ljudi i mašina, kao i buduće implikacije za računarstvo, s tim što će do nekih obećavajućih promena doći ranije nego što se to očekivalo.
Presecanje poslednje žice, bežično napajanje
Na temelju principa koje su izneli fizičari Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT), Intelovi istraživači rade na „bežičnom rezonantnom energetskom linku“ (Wireless Resonant Energy Link – WREL). Retner je demonstrirao napajanje sijalice od 60 W bez korišćenja utikača ili bilo kakve žice, što je više nego dovoljno za napajanje tipičnog laptopa. Magija „bežičnog rezonantnog energetskog linka“ je u tome što obećava bezbedno i delotvorno bežično napajanje energijom. Tehnologija se oslanja na čvrsto uparene rezonatore što je princip sličan načinu na koji uvežbana operska pevačica može razbiti staklo koristeći sopstveni glas. Na prirodnoj frekvenciji prijemnog rezonatora, energija se efikasno apsorbuje, baš kao što staklo apsorbuje energiju na svojoj prirodnoj frekvenciji. Ukoliko bi se ovakva tehnologija koristila u laptopu, na primer, baterije bi se mogle puniti kad se laptop nađe na nekoliko koraka od emitujućeg rezonatora. Mnoge inženjerske izazove još uvek treba prevazići, ali Intelovi istraživači se nadaju da će pronaći način da „preseku poslednju žicu“ kod mobilnih uređaja, te da će jednog dana omogućiti bežično napajanje energijom na platformama zasnovanim na Intelovoj tehnologiji.
Kompjuteri koji menjaju oblik
Intelovi istraživači takođe proučavaju kako milioni majušnih mikrorobota, nazvanih kejtomi (catoms – rekonfigurabilni roboti nano reda veličine), mogu stvarati materijale promenljivog oblika. Ako bi se koristila za zamenu kućišta, displeja i tastature računarskog uređaja, ova tehnologija bi mogla omogućiti da taj uređaj promeni svoj fizički oblik kako bi se prilagodio konkretnom načinu na koji ga koristite. Mobilni kompjuter, na primer, bi mogao biti majušan kada ga nosite u džepu; promenio bi oblik pretvorivši se u slušalicu kad bi se koristio kao mobilni telefon, ili bi postao velik i ravan sa tastaturom za pregled sadržaja na internetu ili gledanje filma.
Retner je ovo opisao kao mukotrpnu istraživačku agendu, ali je dodao da se neprestano ostvaruje napredak u ovoj oblasti. Pokazao je, po prvi put, rezultate nove tehnike za proizvodnju majušnih silicijumskih polulopti korišćenjem fotolitografije, procesa koji se danas koristi za izradu silicijumskih čipova. To je jedna od osnovnih strukturnih gradivnih jedinica za proces izrade funkcionalnih kejtoma, i olakšaće kombinovanje neophodnih računarskih i mehaničkih komponenti unutar jednog majušnog paketa tanjeg od jednog milimetra. Ova tehnika je kompatibilna sa postojećom masovnom proizvodnjom i pruža mogućnost za proizvodnju takvih kejtoma u većim količinama u nekom trenutku u budućnosti.
Dr. Majkl Garner (Michael Garner), program menadžer grupe Emerging Materials Roadmap, pridružio se Retneru na bini da bi govorio o značaju istraživanja nove silicijumske tehnologije, a u skladu sa pravilima Murovog zakona. Između ostalog, Intel istražuje kako prevazići planarne tranzistore da bi se stiglo do 3D tranzistora i pokušava da upotrebi kombinovane poluprovodnike kao zamenu za silicijum u kanalima tranzistora. Krajnja vizija je da se dođe do niza tehnologija koje nisu zasnovane na napajanju i koje bi bile u stanju da u potpunosti zamene CMOS (komplementarni metal-oksidni silicijumski poluprovodnici).
Roboti: Iz fabričke hale u vašu kuhinju
Roboti se danas prevashodno koriste u fabričkom okruženju, a projektovani su da neprestano izvršavaju jedan zadatak, i fiksirani su za podlogu. Da bi se roboti personalizovali, neophodno je da pomeraju i manipulišu predmetima u zakrčenim i dinamičnim ljudskim okruženjima. Takođe je neophodno da budu svesni svog okruženja putem uočavanja i prepoznavanja pokreta u dinamičnom fizičkom svetu kao i da nauče da se prilagođavaju novim scenarijima. Retner je demonstrirao dva funkcionalna prototipa Personalnog robota (Personal Robot) razvijenog u Intelovim istraživačkim laboratorijama. Prva demonstracija prikazuje Electric Field Pre-touch tehnologiju koja je ugrađena u robotovu ruku. Ova tehnika oponaša čulo koji zapravo koriste ribe, a ne ljudi, s obzirom da one mogu da „osete“ predmete pre nego što ih dotaknu. Druga demonstracija se odnosila na potpunog autonomnog mobilnog manipulativnog robota koji može da prepoznaje lica, tumači i izvršava generičke komande poput „molim te sredi ovaj nered“, korišćenjem najsavremenijeg planiranja pokreta, manipulacije, percepcije i veštačke inteligencije.
Sem rada na projektu da roboti postanu sličniji ljudima, Retner veruje da će inovacije doprineti što većoj interakciji između ljudi i robota. Rendi Brin (Randy Breen), mendžer za oblast ključnih proizvoda u Emotiv Systems, pridružio se Retneru na bini kako bi demonstrirao Intelov EPOC aparat. Emotiv EPOC indentifikuje šemu moždanih talasa, procesuira ih u realnom vremenu i prenosi u igru svesne i nesvesne misli korisnika, poput izraza lica, svesnih pokreta i emocija. Korisnik aparata može da namerava da se osmehne ili podigne neki objekat, a vaš model u igrici bi to zaista uradio. EPOC je u stanju da indentifikuje više od 30 različitih akcija uz pomoć 16 senzora koji se nalaze na samom aparatu.
Izvor: Intel
