Benchmark Redakcija
Kao što smo već izvestili, u San Hozeu se ovih dana odvija IDF, manifestacija
koja je u centru pažnje svih medija posvećenih kompjuterskoj industriji i Internet
tehnologijama. U proteklih nekoliko dana najviši predstavnici Intela su nam otkrili
planove za budućnost i neke tehničke pojedinosti dolazećih pojačanja. Veliku pažnju
je svakako privukao novi Intelov procesor za prenosne računare, koji se iz više
uglova može videti kao veliki zaokret, ako ne i presedan, u poslovnoj i tehnološkoj
koncepciji poluprovodničkog magnata.
Banias je grubo rečeno tehnološki
spoj PIII i P4 procesora, sa posebnim rešenjima za nisku potrošnju. Procesor poseduje
77 miliona tranzistora, od čega više od trećine odlazi na veliki L2 keš, kapaciteta
1MB, a posebna miko-arhitektura, sa brojnim tehnološkim rešenjima, Baniasu daje
veću efikasnost uz malu potrošnju. Kao i uvek, kod novog proizvoda izdvaja se
nekoliko, prema mišljenju tvorca, najznačajnijih rešenja. Advanced Branch
Prediction – usavršeno predviđanje programskog grananja se oslanja na nekoliko
BP jedinica, čime se smanjuje latencija dobavljanja instrukcije ili operanda.
Micro-Op Fusion omogućava spajanje dve miko instrukcije u jednu, prilikom
izvršavanja, čime se povećava efikasnost i smanjuje potrošnja. Power Optimized
Processor Bus je poseban mehanizam kontrole bafera i same magistrale tako
da se električna energija koristi samo za prenos podataka, a ne i u stanju “mirovanja”.
I na kraju, Dedicated Stack Manager je posebna logika koja upravlja stek
memorijom čime se povećava efikasnost procesora i štedi procesorsko vreme. Prvi
model ovog procesora će debitovati u prvoj polovini 2003. godine na radnoj frekvenciji
od 1.6GHz, što je 400MHz manje od trenutno najbržeg P4-M. Ipak, zahvaljujući svojoj
efikasnosti, odnosno većem učinku po taktu, Banias će se lako nositi sa “konkurencijom”
na višoj frekvenciji, pa se sada Intel našao u nezavidnom položaju da objašnjava
kako nije baš sve u megaharcima. Vrhunac ovog obrta je svakako Intelova odluka
da tehnološke prednosti svog procesora izrazi posebnim vidom nomenklature, a ne
kao što smo navikli prostom radnom frekvencijom.
Iako se Paul Otellini, predsednik Intela, oznojao objašnjavajući da njegova kompanija nikada nije tvrdila da je sve u megahercima, te da Intel neće koristiti PR nomenklaturu na način na koji to radi AMD, ipak posle svega ostaje, reći ćemo, “čudan” ukus u ustima.
U svakom slučaju drago nam je da se Intel vratio na put razvoja arhitekture, a
ne procesa proizvodnje i klokovanja.
Source: SiliconStrategies
