Intel CEO Lip-Bu Tan odbacuje Trumpove optužbe o “sukobu interesa”

Izvršni direktor Intel-a, Lip-Bu Tan, reagovao je u četvrtak kasno uveče na javni poziv predsednika SAD Donalda Trumpa za njegovu ostavku, odbacujući navode o sukobu interesa i opisujući ih kao “dezinformacije”. U pismu zaposlenima, Tan je naglasio da kompanija aktivno sarađuje sa Trumpovom administracijom i da je njegova karijera uvek bila vođena “najvišim pravnim i etičkim standardima”.

“Tokom više od 40 godina u industriji, izgradio sam odnose širom sveta i kroz naš raznovrsni ekosistem — i uvek sam radio u skladu sa zakonom i etikom,” naveo je Tan.

Ranije tog dana, Trump je na svojoj platformi Truth Social napisao: “CEO Intela je u ozbiljnom SUKOBU interesa i mora odmah da podnese ostavku. Nema drugog rešenja ovog problema.”

Tan je imenovan za direktora Intela u martu ove godine, nasledivši Pat Gelsingera nakon burnog perioda u kojem su akcije kompanije značajno pale, a Intel zaostao u trci za AI tehnologijama.

U zvaničnom saopštenju, Intel je nakon Trumpovih komentara istakao posvećenost “unapređenju nacionalnih i ekonomskih interesa SAD” i ulaganjima “usklađenim sa predsednikovom America First agendom”, uključujući domaću proizvodnju poluprovodnika.

Pitanja o poslovnim vezama sa Kinom

Tan je pod lupom otkako je Reuters u aprilu objavio izveštaj o njegovim investicijama u kineske kompanije preko svoje firme rizičnog kapitala Walden International. Prema navodima, firma je “i dalje investirana u 20 fondova i kompanija zajedno sa kineskim državnim fondovima ili državnim preduzećima, prema kineskim korporativnim bazama podataka”.

Tokom svoje karijere, Tan je bio na rukovodećim pozicijama ili u odborima 14 firmi iz sektora poluprovodnika, među kojima se izdvaja njegov mandat na čelu kompanije Cadence Design Systems, specijalizovane za softver za dizajn čipova.

Trumpova objava usledila je dan nakon što je njegov saveznik iz Senata, republikanac Tom Cotton, uputio pismo predsedniku odbora Intela, izražavajući zabrinutost zbog Tanovih veza sa Kinom. Cotton je podsetio na gotovo 8 milijardi dolara državne pomoći iz CHIPS Act-a koju je Intel dobio, naglasivši da “povezanosti gospodina Tana postavljaju pitanje sposobnosti Intela da ispuni svoje obaveze prema bezbednosnim propisima SAD”.

Slučaj se dodatno zaoštrava jer dolazi u trenutku kada se američka poluprovodnička industrija nalazi pod velikim pritiskom da poveća domaću proizvodnju i smanji zavisnost od stranih dobavljača — posebno Kine.