Kina i SAD postigle dogovor da mašinama ne bude dostupna kontrola nuklearnog oružja

Predsednik SAD Džo Bajden i kineski predsednik Si Đinping dogovorili su se u subotu da isključivo ljudi, a ne veštačka inteligencija, treba da donose odluke o upotrebi nuklearnog oružja, prema saopštenju Bele kuće.

“Oba lidera potvrdila su potrebu da se održi ljudska kontrola nad odlukom o upotrebi nuklearnog oružja”, navodi se u saopštenju Bele kuće. “Dva lidera su takođe naglasila potrebu da se pažljivo razmotre potencijalni rizici i da se AI tehnologija u vojnom polju razvija na promišljen i odgovoran način.”

Nije bilo jasno da li će ova izjava dovesti do daljih razgovora ili akcija po tom pitanju. Ali to predstavlja prvi takav korak između dve zemlje u diskusiji o dva pitanja u kojima je napredak bio teško ostvariv: nuklearno naoružanje i veštačka inteligencija.

Što se tiče veštačke inteligencije, Kina i Sjedinjene Države pokrenule su svoje prve formalne bilateralne razgovore o tom pitanju u maju u Ženevi, ali se veruje da ti razgovori nisu dotakli donošenje odluka o upotrebi nuklearnog oružja.

Shutterstock

Američko ministarstvo odbrane je prošle godine procenilo da Peking ima 500 operativnih nuklearnih bojevih glava i da će verovatno imati više od 1.000 do 2030. godine. To se upoređuje sa 1.770 i 1.710 operativnih bojevih glava koje su rasporedile Sjedinjene Države i Rusija, respektivno. Pentagon je naveo da će do 2030. godine veliki deo kineskog oružja verovatno biti držan na višim nivoima pripravnosti.

Od 2020. godine, Kina je takođe modernizovala svoj nuklearni program, započevši proizvodnju svoje sledeće generacije podmornica sa balističkim raketama, testirajući hiperzvučne klizne bojeve glave i održavajući redovne morske patrole s nuklearnim oružjem. Oružje na kopnu, u vazduhu i na moru daje Kini “nuklearnu trijadu”, obeležje velike nuklearne sile, piše Reuters.