Kina uvodi jedinstvenu internet identifikaciju: digitalna bezbednost ili totalitarna kontrola?

Kina već godinama važi za zemlju sa najrazvijenijim sistemom internet cenzure i nadzora. Uz obavezne identifikacije na svim online platformama, anonimnost je u velikoj meri nestala. Ali od sredine jula, ova praksa će postati još stroža zahvaljujući uvođenju državne internet identifikacije (ID), sistema koji će objediniti sve korisničke naloge i pristupe u jedinstveni identifikacioni mehanizam.

Nova pravila predstavljena krajem maja, trenutno se vode kao „dobrovoljna“, ali stručnjaci upozoravaju da bi u praksi mogla postati obavezna. Cilj, prema zvaničnoj verziji, jeste „zaštita identiteta građana i podrška razvoju digitalne ekonomije“. S druge strane, stručnjaci upozoravaju na moguće zloupotrebe.

Totalna kontrola i mogućnost brisanja korisnika

„Ovo je sistem sposoban za praćenje i blokiranje korisnika u realnom vremenu“, izjavio je Sjao Ćiang, istraživač sa Univerziteta Berkli. „To je infrastruktura digitalnog totalitarizma“, dodao je.

Kritičari upozoravaju da bi ovaj sistem omogućio vlastima da jednim potezom uklone korisnika sa svih platformi, eliminišući čak i mogućnost otpora ili prelaska na druge servise. Za razliku od prethodnog, razuđenog sistema u kojem su platforme imale određenu autonomiju, centralizovani ID koncentriše moć direktno u rukama države.

Shutterstock

Službeni narativ, koji promovišu državni mediji poput Xinhua agencije, ističe ID kao „neprobojni prsluk za lične podatke“, tvrdeći da će sistem smanjiti rizik od curenja podataka. Preko šest miliona građana već se prijavilo, iako je online populacija u Kini procenjena na preko milijardu ljudi.

Ipak, stručnjaci sumnjaju u „dobrovoljnost“ ovog sistema. Profesor prava Haočen Sun sa Univerziteta u Hong Kongu upozorava da bi sistem mogao evoluirati u de facto obavezan. „Vlada može podsticati prijavu kroz pogodnosti, dok će istovremeno marginalizovati one koji se ne prijave“, objašnjava on.

Sigurnosni rizici i ranjivost

Sun ističe da centralizacija podataka povećava rizik od hakerskih napada. „Takva platforma predstavlja jednu tačku ranjivosti“, upozorava on. Setimo se da je 2022. godine procurila policijska baza sa podacima o milijardu kineskih građana, što pokazuje da ni državne institucije nisu imune na bezbednosne propuste.

Zanimljivo je da je tokom prošlogodišnje javne rasprave predlog izazvao protivljenje pravnika, stručnjaka i korisnika, ali je konačna verzija pravila ostala gotovo nepromenjena. U međuvremenu, kritički komentari su sistematski uklanjani, a nalozi suspendovani.

Jedan od primera je profesorka prava Lao Dongjan sa Univerziteta Tsinghua, koja je internet ID uporedila sa „instaliranjem uređaja za nadzor na svaki online potez pojedinca“. Njen post je brzo obrisan, a nalog suspendovan na tri meseca.

Uvođenje nacionalne internet identifikacije u Kini ne samo da menja tehnički način pristupa internetu, već i dramatično pomera granice privatnosti i slobode izražavanja. Iako se sistem predstavlja kao mera za zaštitu podataka, u realnosti može biti alat koji briše granice između digitalnog identiteta i državnog nadzora, prenosi CNN.