Kina zabranila izvoz ključnih minerala SAD-u: Posledice na globalnu ekonomiju i tehnološke sektore

Kina je nedavno zabranila izvoz minerala galijuma i germanijuma u Sjedinjene Američke Države, što predstavlja novu eskalaciju u trgovinskim tenzijama između dve najveće svetske ekonomije. Ova zabrana ima potencijal da značajno poremeti globalne lance snabdevanja, s obzirom na ključnu ulogu ovih minerala u visokotehnološkim sektorima.

Strategijski značaj galijuma i germanijuma

Germanijum i galijum su od suštinskog značaja za proizvodnju poluprovodnika, vojne tehnologije poput naočara za noćno osmatranje, kao i za industriju obnovljivih izvora energije, gde se koriste u proizvodnji solarnih ćelija i električnih vozila. Pored toga, galijum se koristi u LED rasveti i optičkim vlaknima, dok je germanijum ključan za katalitičke procese u proizvodnji plastike.

Kina ima gotovo monopolsku poziciju u snabdevanju ovim mineralima, obezbeđujući 98% primarnog galijuma i 91% primarnog germanijuma. Primarni izvori ovih minerala su nusproizvodi u preradi boksita (za aluminijum) i cinka, što otežava diversifikaciju snabdevanja.

Povod za zabranu

Peking je svoju odluku obrazložio “dvostrukom vojnom i civilnom primenom” ovih minerala, neposredno nakon što su SAD po treći put u tri godine uvele ograničenja Kini u vezi sa poluprovodnicima. Vašington tvrdi da želi da spreči kinesku upotrebu naprednih čipova u vojnim aplikacijama poput veštačke inteligencije i hipersoničnih raketnih sistema.

Uticaj na američku ekonomiju i industriju

Prema izveštaju Američkog geološkog zavoda (USGS) iz oktobra 2024, potpuna zabrana izvoza galijuma i germanijuma mogla bi dovesti do gubitka od 3,4 milijarde dolara američkog BDP-a. Iako Ministarstvo odbrane SAD ima strateške rezerve germanijuma, galijum se ne nalazi u tim zalihama, što dodatno povećava ranjivost.

Shutterstock

Opcije za prevazilaženje krize

Suočeni sa kineskom dominacijom, SAD razmatraju nekoliko opcija za smanjenje zavisnosti:

Prva je obnova domaće proizvodnje, a Pentagon je već najavio istraživanje potencijala za eksploataciju domaćih izvora galijuma i germanijuma. Istorijski, jedini američki rudnik koji je proizvodio oba minerala – Apex u Juti – zatvoren je 1980-ih.

Druga opcija podrazumeva investiranje u rafinerije u savezničkm zemljama poput Kanade ili Australije moglo bi omogućiti stabilniju snabdevenost. Kanadska kompanija Teck Resources već igra ključnu ulogu u proizvodnji germanijuma u Severnoj Americi.

U opticaju je i reciklaža sekundarnih izvora, a iako reciklaža elektronskog otpada nudi potencijalno rešenje, procesi izdvajanja ovih minerala iz složenih komponenti su trenutno neisplativi i tehnički zahtevni. Sekundarna proizvodnja trenutno čini tek 10% globalne ponude galijuma i 30% germanijuma.

Dugoročna rešenja

Kratkoročno, ograničena ponuda neće moći da se nadoknadi, što će povećati cene i izazvati poremećaje u tehnološkoj i vojnoj industriji. Međutim, napredak u tehnologijama reciklaže i istraživanje novih nalazišta moglo bi dugoročno smanjiti zavisnost od Kine i stabilizovati globalno tržište.

Kineska zabrana izvoza galijuma i germanijuma ne predstavlja samo trgovinski sukob već i stratešku borbu za kontrolu nad resursima ključnim za budućnost tehnologije i nacionalnu bezbednost. Ostaje da se vidi kako će SAD i saveznici odgovoriti na ovaj izazov i da li će uspeti da umanje uticaj kineske dominacije u ovom sektoru, piše TheConversation.