Linux United vs FC Ostali – 1:0 ?

Miodrag Vidanović

Odavno se tržište operativnih sistema nije ovako uzburkalo, možda još od vremena kada je u arenu kročio Microsoftov Windows95, a IBM-ov OS/2 smatran solidnom alternativom (sa, doduse, malo nejasnom budućnošću, ali ipak budućnošću). Šta se u međuvremenu desilo i kakvo je, u stvari, današnje stanje na polju operativnih sistema ?
Treba imati na umu da je ovo tržište podeljeno u segmente i da se u svakom od tih segmenata dešavaju različite promene. Konsolidacija odnosno ukrupnjavanje kapitala nije mimoišla softverske kompanije i nemilosrdna borba je ostavila za sobom samo one najjače na nogama. U desktop segmentu to su definitivno dve Microsoftove linije Windows operativnih sistema, koje pre svega količini raspoloživog softvera mogu da zahvale za tu poziciju. Opstao je i Appleov MacOS, ali on je usko vezan za svoju hardversku bazu i nije mogao da se širi nezavisno od nje. U jacem, serverskom (odnosno “enterprise” segmentu) imamo daleko veći izbor, mada ni ovaj segment nije prolazio bez “trzavica”. Kroz svu tu džunglu provlačio se i jedan novajlija, poput nekog nadarenog klinca, koji je u školu došao iz manjeg mesta i sve vreme se držao po strani, shvaćen kao “neozbiljan”. Međutim, kako je njegov razvoj odmicao, tog klinca, tj. linux, su vremenom počeli sve ozbiljnije da shvataju. Od fakultetskog projekta Linusa Torvaldsa, linux je postao sve češća tema u razmatranju alternativa. Kada softver ume da bude i višestruko skuplji od hardvera računara, (skoro) besplatni operativni sistem i osnovna baterija softvera zvuče kao vrlo primamljiva alternativa.
OpenSource podloga i za samog korisnika nejasna granica takvog operativnog sistema predstavljaju dvosekli mač. Zbog toga što nema jasnog (i jednog) vlasnika, tj. kompaniju koja stoji iza njega, mnogo je teža meta u razračunavanju konkurenata – dok se sa jedne strane troše velika sredstva za razne reklame i promocije komercijalnih operativnih sistema, linux ostaje da promoviše sam sebe putem uspešne upotrebe. Druga strana medalje je upravo posledica fleksibilnosti linuxa – svaka kompanija može (manje ili više uspešno) da “sagradi” svoju linux distribuciju; lavovski deo posla je ionako već urađen.
Ovakvo stanje je potvrdila i otvorena najava kompanije Sun u martu da sagradi svoju linux distribuciju, te da na nju prenese SUN ONE (Open Net Environment) okolinu. To znaci da dobar deo softvera koji su Sunovi timovi već uradili, kao i kompletna razvojna platforma, postaju raspoloživi u ovoj linux distribuciji. Dakle, u pitanju je uzajamno “pozajmljivanje” delova između te distribucije i Sunovog unixa – Solarisa. Izjave ove kompanije pokazuju da ovo ne znači uzmicanje samog Solarisa, već samo neku vrstu sinhronizacije. Solaris će i dalje biti pogon Sunovih SPARC-baziranih servera. Ova Sunova linux distribucija se očekuje do kraja godine. I druge kompanije koje imaju iskustva sa unix serverima, kao sto su IBM ili HP, uvode linux kao osnovnu (ili jedinu) platformu za pojedine serije servera, ali ne odustaju ni od svojih unix “teškaša”, kao sto su AIX ili HP-UX. Poznavaoci ovog dela tržišta iz vodećih agencija predviđaju da ce odnos linux i unix servera biti 54:46 do kraja godine.
Ovakav tok događaja, međutim, počinje polako da liči na diversifikaciju unixa, koja je počela da se odigrava sedamdesetih godina prošlog veka i koja je, slažu se mnogi, zaustavila dalji napredak i masovniju upotrebu unixa. Sasvim je očigledno da se linux odlično pokazao u serverskom segmentu, ali njegovi potencijali još uvek nisu do kraja iskorišćeni. Put ka desktop segmentu će neizbežno ići preko upotrebe u drugoj poslovnoj sferi – kao klijenti u poslovnoj mreži. Linux kao platforma nema preveliki izbor korisničkih aplikacija i stoga se kancelarija čini kao sledeći logičan korak, utoliko više što je softverska podloga za ovu primenu dobrano odmakla u razvoju. No najveći problem razvojnim timovima za linux čine upravo velika diversifikacija distribucija, kao i veliki izbor standarda i razvojnih biblioteka. Same distribucije, dakle, posredno koče prodor linuxa na desktop segment.
No, i tu su počele da se dešavaju pozitivne promene od kojih je najvažniji događaj od pre nekoliko dana: najavljena je svojevrsna sinhronizacija i “sjedinjavanje” nekoliko poznatijih distribucija. U pitanju su SuSE, Caldera, Conectiva i TurboLinux, a nova distribucija bi trebalo da se zove UnitedLinux. Razvojni timovi SuSE-a i Caldere su već počeli zajednički rad, a krenulo se od sređivanja razvonje okoline (naglasak na C/C++ kompajler i biblioteke), izbora desktop okoline i mrežnih aplikacija. Za osnovu UnitedLinuxa je preuzeta SuSE 8.0 Enterprise distribucija i predviđanja ukazuju da će sa ovim prvim izdanjem UnitedLinuxa, pored enterprise segmenta, poseban cilj biti segment internet provajdera. Naglašava se podrška za postojeće AMD-ove 32-bitne procesore i nadolazeću Opteron seriju, kao i za Intelove 32-bitne i Itanium familije procesora. Najavljuje se da će ova distribucija i dalje dozvoljavati da se slobodno deli source svih programa (radi poštovanja OpenSource pravila), ali da binarni fajlovi neće biti na raspolaganju za download, zbog komercijalne prirode paketa.
Svakako je svaka standardizacija linuxa vrlo lepa vest, koja će doprineti da se softverska podrška za ovaj operativni sistem unapredi i njegov razvoj ubrza. No, nekoliko stvari u ovim dešavanjima stvarno “upadaju u oči”. Na primer, neučešće RedHata, čija distribucija drži najveći deo kolača na linux tržištu. Da bi se trenutni presek stanja tržišta operativnih sistema malo bolje shvatilo, treba posmatrati stanje uopšteno, gde se linux pojavljuje kao jedan takmičar i posmatrati konkurenciju među samim linux distribucijama. Na globalnom polju linux napreduje zbog više razloga; počelo je dosta da se ulaže na rešavanje jednog od glavnih zamerki – predusretljivosti prema korisniku, prilikom instalacije i naknadnih podešavanja. Drugi razlog se pojavljuje u novoj uzdanici Microsofta – Windows XP-u i novom načinu licenciranja, koji se praktikuje od ovog proizvoda. Naime, princip aktivacije pretplate se nije preterano dopao starim korisnicima i neka istraživanja su prikazala da je svega trećina velikih klijenata MS-a brzo pristala na takve ugovore, otprilike trećina planira da ostane pri prethodnom rešenju (Windows 2000), dok je preostala trećina još uvek neodlučna. To je vrlo povoljan trenutak da konkurencija pokuša da preotme određen broj klijenata. Sa druge strane, postoji prilična konkurencija između samih linux distribucija. Većina korisnika, po odlučivanju za linux, kao prvo postavlja pitanje: “A koju distribuciju?”. Ako pogledamo “članove” novog UnitedLinuxa, možemo primetiti da je SuSE vrlo popularan u Evropi, Conectiva u latinskoj Americi, TurboLinux na istoku Azije – dakle, ujedinjenje po regionalnom principu takođe ima uticaja. Sama konsolidacija linux distribucija je takođe i uslov za preživljavanje na vrlo oštrom tržištu – Sun, kao stari vuk unixa, sa svojom distribucijom će ostalim takmičarima samo otežati plasman. Prema informacijama članova Uniteda, RedHat i Mandrake su takođe kontaktirani u vezi saradnje sa UnitedLinuxom, mada je to portparol britanske filijale RedHata demantovao. Calderin šef, Ransom Love, izjavio je da su smatrali da bi više od četiri člana samo zakomplikovalo sjedinjavanje, ali takođe i da su otvoreni za proširenja i najavio dodatne kontakte sa RedHatom. Nije još uvek jasno da li je RedHat, kao glavni linux takmac, odbio da postane član nove unije zato što ima dobre pozicije (pa mu se ne žuri) ili je jednostavno “zaobiđen” u početnoj fazi. Iza novog UnitedLinuxa u smislu podrške stao je ceo niz velikana, kao što su Intel, AMD, IBM, HP, Fujitsu, NEC, Borland, Computer Associates, SAP itd. te su tvorci Uniteda pretpostavili da će nova distribucija postaviti nove standarde, kojima će se i ostale distribucije kad-tad povinovati i uključiti u saradnju.
Ma kako kompleksni razlozi za ujedinjavanje bili, i ma koji od tih razloga da je dominantan, za softverske kuće i krajnje korisnike je ovo odlična vest. Standardizacija i uvođenje reda u šarenilo linux sveta će mnogo doprineti razvoju programa za ovu platformu i nadajmo se da ćemo u dogledno vreme dočekati dostojnu alternativu i na desktop segmentu za pojedinačnog tj. “kućnog” korisnika. Appleov MacOS X, baziran na FreeBSD i Mach tehnologijama, je dokazao da se “unixoliki” operativni sistemi mogu uz ozbiljan rad vrlo dobro snaći i u ovom segmentu, dakle ne samo kao serveri, a to je ono što svakog od nas, kao običnog korisnika, najviše interesuje.