Benchmark Redakcija
Petar Gredelj
U sredu, 2. avgusta ove godine, u Budimpesti je promovisana nova serija Logitech-ovih
proizvoda. Na poziv Logitecha, odnosno generalnog zastupnika ove firme za Jugoslaviju
– “Computer Land”-a, i moja malenkost je imala prilike da se uveri u mogucnosti
novih miseva i dzojstika ovog renomiranog proizvodjaca. Ovo je i mini foto-reportaza
sa lica mesta, ne zamerite ako bude protekla u malo saljivijem tonu.
Ovo je samo deo ekipe koja je krenula put Budimpeste a sacinjavali
su je: vodja puta Mikica [Computer Land], Voja Gasic [PC Press], Relja Jovic
[Kompjuterske Igre & PC Petak], Zeljko Djuric [Gamer], Milos Eric [Kompjuterske
igre], Branislav Babovic [Svet Kompjutera], Podlipec [PCTV], Uros Jojic [exxtreme3d.co.yu]
i ja u ime Benchmark sajta. Naravno, ne bi trebalo zaboraviti ni coveka po imenu
majstor, tacnije receno vozaca firme “SKY Link” kojom smo se i dovezli do Budimpeste.
Krenulo se vrlo rano ujutru a jedino [ne]vredno pomena jesu katastrofalni sendvici
u jednom od motela na auto-putu. Na granici, po obicaju pauza – sva sreca pa
smo se tamo pojavili na samom njenom kraju. Jos uvek smo bili prilicno bunovni
tako da je dolazak u Budimpestu oko 11 sati propracen u prilicno mirnoj atmosferi.
Vremena za setnju nije bilo puno, taman za “jutarnju” kaficu a i nesto da se
ubaci u “kljun”. Valjalo je izaci iz Budimpeste i nekako pronaci Dunakeszi Airport.
Zeljko iz Gamera i Lipec sa PCTV-a su nas donekle dobro vodili dok nisu pobrkali
loncice…Zaglavili smo pravo na Hungaroring gde se za desetak dana vozi Velika
nagrada Madjarske u Formuli 1. Shvativsi da smo pogresili, morali smo se ukljuciti
u trening i nas majstor je zaista valjano obavio posao – Michael Schumacher
nas je prestigao tek u zadnjem krugu a mozda svega toga ne bi ni bilo da je
Perica…pardon, da nas Ricardo Zonta nije malo izgurao sa staze. Trebalo je
nadoknaditi izgubljeno jer smo uveliko kasnili, i zahvaljujuci pronicljivosti
mladog Erica pronasli smo nase odrediste…
Dunakeszi airport je u stvari sportski aerodrom na nekih 15-ak kilometara od
centra Budimpeste. Sve smo odmah nasli: i poljanu, i avione, i jedrilice, nesto
sitne decice koja su okolo trckarala ali ni traga ni glasa od nekakvog Logitecha.
Ni Mikica jos uvek nije stigao iz Beograda [isao je svojim kolima], ali smo
mi posto smo malo procunjali okolo ipak opazili decurliju sa Logitech majcama.
Dobro je, na pravom smo mestu, ostanite uz nas…
Logitech prezentacija je bila “sakrivena” u obliznjem avionskom
hangaru i ubrzo nam se pridruzila i nasa domacica, gospodjica Marta Bader. Posle
neke vrste akreditacije, tj. uzimanja bedzeva sa nasim imenima ponudjeno nam
je osvezenje u obliku mnogo litara Fante, koka-kole i slicnih bezalkoholnih
napitaka. Znao sam da mi Srbi volimo da popijemo, ali bas toliko – kad je za
dzabe i sirce je slatko. Pojedini pojedinci su insistirali i na nesto jacem
okrepljenju, ali nista od toga. Steta, barem Madjari imaju dobro vino… Ubrzo
smo obavesteni da ce prezentacija biti pomerena za nekih dva sata posto smo
morali da pricekamo kolege iz Austrije. Vreme smo iskoristili u nasem srpskom
stilu, vecina je odmah polegala na travu da uporedi njen kvalitet sa nasim…U
medjuvremenu stize i gazda Mikica sa Vasketom i Urosem sa exx3d sajta i on svojom
pojavom unosi dodatno raspolozenje u nas tabor. Negde oko 16 casova sou i definitivno
pocinje…
Vec sam pomenuo da je prezentacija smestena u avionskom hangaru,
dakle, nikakvog glamura nije bilo. Postavljeno je desetak racunara cije su periferijske
uredjaje cinili upravo novi uredjaji iz Logitecha. Bilo je tu FF i obicnih dzojstika,
tastatura, miseva, zvucnika…
Nove uredjaje u ponudi su nam prezentirali ljudi iz Logitecha koji su za ovu
priliku doputovali specijalno iz Svajcarske. Akcenat cele prezentacije je bio
na novom force-feedback dzojstiku, to je ovaj malisa na slici desno:
FF tehnologija je i definitivno postala standard kada su u pitanju
zagrizeni ljubitelji kvalitetnog igranja. Medjutim, cinjenica je takodje i da
su svojom visokom cenom ovi kontroleri nedostupni za sirok krug korisnika. Ljudi
iz Logitech-a su to sve na vreme shvatili i krenuli u razvoj FF dzojstika neuobicajeno
malih dimenzija, odlicnih performansi i mozda ono sto je i najbitnije: veoma
umerene cene. Preporucena cena novog FF WingMan-a ce biti oko 70 dolara kada
se u septembru bude pojavio na trzistu.
I sam sam iskoristio priliku da se malo upoznam sa najnovijim
dostignucima, moram priznati da nije nimalo lose imati ovako nesto. Verujem
da svi znate kolika je bila velicina prvih FF dzojstika, ovaj novi model je
susta suprotnost. Na prvi pogled, retko ko bi pomislio da je u njemu implementirana
FF tehnologija. Osim toga, sam FF je znatno poboljsan. Samo vibriranje nikome
vise nije zanimljivo: dzojstik se sada trese, skace, trza, okrece oko svoje
ose, kuva kafu – a ne, to ne radi.
Logitech je na promociji predstavio i prototip buduceg force-feedback
volana, mozete ga videti na slici. Jos uvek su daleko od konacnog resenja, buduci
da je stari model izgledao daleko, daleko bolje. Doduse, oni su nam prezentirali
neka unapredjenja ali ce se o tome moci suditi tek onog dana kada budu dobili
svoj finalni oblik. Sama ergonomija je nesto izmenjena, nisam najsigurniji da
su trebali nesto mnogo da menjaju. Kazu da su tasteri sada mnogo dostupniji
a i pedale su dobile drugaciju fizionomiju. Nemojte da vas buni sto se na kraju
kabla nalazi prikljucak za gameport, finalni proizvod ce se prikljucivati preko
USB-a koji je i definitivno postao standard za sve periferijske uredjaje.
To nije bilo bas sve, imali smo prilike da vidimo i prototip novog
WingMan gamepad-a koji jos uvek nema jasno definisan dizajn ali je zato vrlo
upotrebljiv za dobro igranje. Bili su tu i misevi nove generacije, zvucnici,
vrlo dobri bezicni trackball koji je verna kopija Mouse Man Wheel-a. Probao
sam da se priviknem na tako nesto, ali mi bas i nije islo od ruke…
Prezentacija je zavrsena a zatim su nam piloti iz aero-kluba nekih
desetak minuta objasnjavali osnovne pojmove letenja. Nista nisam zapamtio…Nakon
toga su nam podeljeni nekakvi testovi o upravljanju avionom a Uextreme se krajnjim
naporima potrudio da odgovori pogresno na sva ponudjena pitanja. Ja sam prepisivao
od kolege Babovica iz SK, nisu me uhvatili…
Nasa domacica nas zatim savetuje da se svako od nas sagne i ispod svoje stolice
pronadje nesto. Odavno nisam video toliko donjih delova ledja ispred sebe…
Za donji deo svake stolice je bio zalepljen koverat u kome se nalazio papiric
sa oznakom aviona odnosno brojem leta. Nisam ni sam u prvi mah poverovao, ali
tacno je – Logitech nam je omogucio da svako od nas leti avionom jedan solidan
krug sa pogledom na panoramu Budimpeste. Mene je kao i vecinu ostalih zadesilo
da letim na “Zlin” dvosedu sa pilotom, neki su leteli Cesnom a kolega Podlipec
je imao tu cast da leti pravim dvokrilcem. Cak je i onu specijalnu kapu dobio,
k’o Dalibor u “Partizanskoj eskadrili”. Bilo je zaista veselo, ovaj dvosed je
inace skolski avion sa paralelnim komandama tako da zaista mozete da se uverite
sta pilot u stvari radi “tamo gore”. Osecaj je susta suprotnost u odnosu na
letenje mlaznim, putnickim avionom. To narocito vazi za poletanje odnosno sletanje
na travnatu povrsinu. Pogled na Budimpestu odnosno deltu Dunava je zaista fascinantan,
cisto sumnjam da ce se mnogima od nas ikada vise pruziti takva prilika. Za kraj,
jedan madjarski pilot nam je omogucio da vidimo njegov show-time – izveo je
splet zaista fantasticnih akrobacija kojima smo ostali zadivljeni. Neki Madjar
u redu je prokomentarisao da se radi o svetskom sampionu. Ne znam da li mu treba
verovati ali je zaista sjajno leteo…
Nakon toga dosao je red da se i nesto prezalogaji. Bilo je tu svega: pravog
madjarskog gulasa, mesa, variva, salate, ali mi se ipak cini da su nas nasi
domacini malo potcenili po pitanju hrane. Ne mogu oni da spreme koliko mozemo
mi da pojedemo. Gasa i ja smo se ogrebali i za po casu vina koje nam je Mikica
na volseban nacin stvorio… Za rastanak, Logitech nas je darivao diplomama
o zavrsenoj WingMan letackoj akademiji, WingMan mousepad-om [zaista je dobar]
i sa ogromnim Logitech peskirima za plazu. Alal im vera, stvarno su se isprsili…
Valjalo je i poci za Beograd, na moju preporuku usput smo samo svratili do fenomenalnog
trznog centra “Duna Plaza” gde su se neki toliko odusevili Madjaricama da su
do kraja puta neprekidno pricali o njima. Dalje, vec po obicaju: sunke, kobasice,
sirevi, a proizvod dana umesto WingMan dzojstika je ispao sok od jabuke u ambalazi
od pet litara. Dovukli smo u Beograd enormne kolicine…
Da se spava u kombiju nikako nije moglo, mladi gospodin Uros Jojic je toliko
“odlepio” da nam nije dao mira tokom celog puta. Odakle coveku toliko energije?
Svaka mu cast, neumoran je. Mrtvi umorni smo stigli u Beograd uz zaista sjajne
impresije, bilo nam je mnogo lepo. E da su nam jos i spavanje u nekom hotelu
uplatili…. Ko zna, mozda sledeca prezentacija bude promocija nekakve puske
za kompjuter – onda cemo i u Afriku na safari da idemo. Tamo jos nismo bili…
Odlazak u Budimpestu omogucio generalni distributer Logitecha za Jugoslaviju,
“Computer Land“
