Microsoft slavi 50 godina, kako je kompanija iz Redmonda ostala nezamenjiva sve ove godine

Microsoft je 4. aprila 1975. godine osnovan sa vizijom Bila Gejtsa i Pola Alena da donese računar na svaki sto i u svaki dom. U vreme kada softverska industrija praktično nije postojala, njihova ideja delovala je radikalno, ali danas je jasno koliko su bili ispred svog vremena.

Autor teksta, bivši dugogodišnji zaposleni u Microsoft-u, opisuje svoje iskustvo dolaska iz Indije u SAD krajem 1980-ih i neplanirano započinjanje karijere u kompaniji koja će obeležiti njegov profesionalni put. Kao inženjer i kasnije lider, imao je priliku da bude deo ključnih tehnoloških pomaka Microsofta, od razvoja operativnih sistema do cloud i AI revolucije.

Microsoft je imao jasnu viziju

Microsoftova strategija nije bila da stvara najskuplji softver, već da ga učini dostupnim svima. Windows i Office nisu bili samo proizvodi – oni su postali pokretači čitave industrije. Sklapajući neraskidivo partnerstvo sa proizvođačima računara, Microsoft je omogućio široku upotrebu računarske tehnologije, dok je Office postao ključan alat za produktivnost.

Autor je radio na Windows NT operativnom sistemu, gde je razvoj trajao pet godina, a testiranja su bila intenzivna. Svakog jutra dolazio je u kancelariju i beležio kvarove kako bi se softver dodatno poboljšao. Ovo pokazuje upornost i posvećenost koja je definisala Microsoftovu kulturu.

Četiri tehnološka talasa

Tokom 50 godina, Microsoft je prošao kroz četiri ključne tehnološke ere:

• Klijent-server
• Internet i mobilne tehnologije
• Cloud računarstvo
• Veštačka inteligencija

Iako nije uvek bio prvi u inovacijama, ključ uspeha ležao je u sposobnosti prilagođavanja. Kasnio je u internet revoluciji, ali je sustigao konkurenciju sa Internet Explorer-om. Propustio je mobilni „boom“, ali se vratio snažnim ulaganjem u cloud rešenja, gde danas dominira sa Azure platformom. Sa AI tehnologijom, Microsoft je od početka bio među liderima, naročito kroz partnerstvo sa OpenAI.

Liderstvo održano kroz godine postojanja

Microsoft je imao samo tri izvršna direktora: Bila Gejtsa, Stiva Balmera i Satju Nadelu. Gejts je postavio temelje, stvarajući industrijske standarde i definišući softverski ekosistem. Balmer je kompaniju usmerio ka preduzećima i započeo tranziciju ka cloud rešenjima, što je omogućilo kasniji uspeh.

Satja Nadela je 2014. godine preuzeo Microsoft u trenutku kada se činilo da kompanija gubi trku sa konkurencijom. Njegovo vođstvo donelo je jednu od najimpresivnijih korporativnih transformacija u istoriji. Fokusirao se na kulturu učenja, otvorenost za partnerstva i strateška ulaganja u ključne tehnologije. Pod njegovim vođstvom Microsoft je redefinisao svoje mesto u tehnološkom svetu i postavio se kao lider u AI industriji.

Veštačka inteligencija – četvrti talas

Microsoft danas predvodi razvoj AI tehnologija, ne samo kroz proizvode već i kroz viziju njihove primene u širem ekonomskom i društvenom kontekstu. OpenAI partnerstvo je omogućilo razvoj alata kao što su GitHub Copilot i Microsoft 365 Copilot, dok Azure postaje ključna platforma za rad sa AI modelima.

Satja Nadela ističe da će pravo merilo veštačke inteligencije biti njen uticaj na globalni ekonomski rast, pri čemu nagoveštava da smo još u ranoj fazi razvoja AGI-ja (opšte veštačke inteligencije).

Šta ostaje nakon 50 godina

Microsoft je ostao ključna kompanija jer nikada nije odustao od svoje misije – da omogući tehnologiju dostupnu svima i da kroz inovacije poveća produktivnost i osnaži korisnike. Od prvih softverskih paketa do naprednih AI alata, cilj je uvek bio isti – kako olakšati ljudima da rade, uče, stvaraju i komuniciraju.

Za autora, Microsoft nije bio samo mesto zaposlenja, već škola prilagođavanja, inovacija i liderstva. Od nesigurnog mladog inženjera do nekoga ko je donosio ključne odluke, kompanija mu je omogućila rast i razvoj. Gledajući u budućnost, Microsoft nastavlja da oblikuje tehnološki svet – sa još mnogo toga što dolazi, piše Soma Somasegar, Fortune.