Nvidia je gotovo proizvela x86 procesor da se suprotstavi AMD-u i Intelu, ali je zbog pravnih pitanja prešla na Arm arhitekturu

Tokom tehničke sesije na nedavnom SC24 događaju, osnivač Esperanto Technologies-a, Dejv Ditcel, podelio je fascinantne detalje o ranim naporima kompanije Nvidia na polju razvoja serverskih procesora. 

Prema izveštaju HPCwire-a, Ditcel, nekadašnji direktor kompanije Transmeta, otkrio je da je prvi server procesor kompanije Nvidia, „Projekat Denver“, prvobitno bio zamišljen kao x86 procesor, ali je zbog pravnih ograničenja prešao na Arm arhitekturu. 

Ditcel navodi da je Nvidia-in prelazak na Arm bio pod uticajem licence za Transmetinu Tokamak tehnologiju, koja je omogućavala prevođenje x86 koda u RISC skup instrukcija. 

Neuspešan pokušaj akvizicije Arm-a 

Kako je Ditcel objasnio, “Nvidia je predstavila proizvod nazvan Denver. To je zapravo bio isti dizajn. Prvobitno je počeo kao x86 procesor, ali je zbog određenih pravnih pitanja morao da bude prebačen na Arm arhitekturu.” 

Ova odluka, kako je rekao, postavila je temelje Nvidia-inog usklađivanja sa Arm arhitekturom. Tokamak, razvijen od strane Transmeta, bio je zamišljen kao treća generacija x86 čipova, nakon Crusoe i Efficeon procesora. Međutim, projekat nikada nije zvanično lansiran, već je licenciran kompanijama kao što su Intel i Nvidia. 

Nvidia

Intel, uprkos tome što je kupio dizajn, takođe nije najavio proizvod zasnovan na njemu. “Možete pogađati razloge zašto, ili mi kupiti pivo jednog dana,” šaljivo je rekao Ditcel. 

Nvidia je zvanično predstavila „Projekat Denver“ kao procesor zasnovan na Arm arhitekturi 2011. godine, kasnije ga integrišući u svoju Tegra liniju. Iako su Arm serveri u početku izazvali entuzijazam, njihovo usvajanje bilo je ograničeno izazovima u softverskom ekosistemu. Nvidia je od tada razvila još Grace CPU i odustala od pokušaja akvizicije Arm-a zbog regulatornih prepreka. 

Ditcel je pre oko sedam godina osnovao firmu za dizajn čipova Esperanto i zbog prethodnih loših iskustava sa licenciranjem x86 tehnologije, odlučio se za RISC-V, jer je jeftin i ne nosi sa sobom pravne probleme, prenosi TechRadar.  “Bar imamo prostor za testiranje novih stvari, a da neki advokat neće pozvoniti na vaša vrata,” zaključio je Ditcel.