Potrebna hitna akcija, naučnici upozoravaju na ekološke posledice rasta bitkoin-a

Rudarenje bitkoina, proces kojim se bitkoini izdaju i stvaraju, troši između 155 i 172 teravat-sati električne energije godišnje, što čini 0,4% globalne potrošnje energije, prema izveštaju Polytechnique Insights. Uz ovoliku potrošnju dolazi i značajno zagađenje – do 96 miliona tona ugljen-dioksida godišnje, što je četvrtina emisija Francuske.

„Bitkoin se zasniva na blokčejn tehnologiji, gde računari obavljaju identične proračune (oko 15.000 puta) kako bi obezbedili sigurnost mreže,“ objasnio je matematičar i profesor Univerziteta u Lilu, Žan-Pol Delaje. „Protokol koji koristi bitkoin ima veoma visoku energetsku cenu i predstavlja ekološki gubitak.“

S druge strane, analitičar bitkoina i investitor u klimatske tehnologije, Danijel Baten, tvrdi da su visoki energetski zahtevi bitkoina u poslednjih nekoliko godina podstakli inovacije u oblasti čiste energije, što bi moglo doneti veću koristi. Kriptovalute, prema njemu, omogućavaju brzu isplativost novih farmi obnovljive energije, čime se obezbeđuje dalji razvoj čistih izvora energije.

Zašto je ovo važno?

Industrija rudarenja bitkoina suočila se sa kritikama zbog preterane potrošnje vode i infrastrukture potrebne za rudarenje. Na primer, za hlađenje se troše stotine milijardi litara vode godišnje, dok farme za rudarenje zauzimaju ogromne površine – čak 1.870 kvadratnih kilometara prema podacima iz 2020-2021.

Nakon zabrane rudarenja u Kini 2021. godine, industrija se preselila u Kazahstan i SAD. Jeftina energija iz uglja učinila je Kazahstan atraktivnom destinacijom, ali je rudarenje preopteretilo električnu mrežu zemlje, što je dovelo do odlaska rudara 2022. godine.

Udeo obnovljive energije u rudarenju bitkoina opao je sa 41,6% na 25,1% nakon masovne relokacije 2021. godine. Kako cena bitkoina raste, energija potrebna za njegovo rudarenje će takođe rasti, što može dodatno pogoršati ekološke posledice.

Šta se preduzima povodom rudarenja bitkoin-a?

Industrija bi mogla smanjiti svoj ekološki otisak postajući transparentnija, prihvatajući regulaciju i prelaskom na energetski efikasnije protokole blokčejna. Na primer, Ethereum je nedavno smanjio potrošnju energije za 99,95% prelaskom na „proof of stake“ mehanizam.

Građani se takođe bore protiv operacija rudarenja, kao što su tužbe protiv rudarskih postrojenja u Tenesiju i Teksasu zbog buke i negativnih zdravstvenih efekata. S druge strane, japanska energetska kompanija koristi višak energije iz vetra i sunca za rudarenje bitkoina, pokazujući potencijal za održivije rešenje.

Dok naučnici upozoravaju na hitnu potrebu za akcijom, budućnost bitkoina zavisi od toga kako će se industrija prilagoditi ovim izazovima, usvajanjem zelenijih tehnologija i smanjenjem svog uticaja na životnu sredinu, piše The Cool Down.