Preporuka za kupovinu Q1, 2008.

Božićna groznica uveliko je zahvatila i naše područje, a mnogi će upravo za novogodišnje praznike i raspust sebe obradovati novim računarom ili će bar „podmladiti“ stari. Šta vam to urednici i novinari Benchmark sajtova preporučuju u svakoj od kategorija?

Branko Maksimović
Preporuka za kupovinu računara, Q1/2008.
Novogodišnji praznici su pred nama i verovatno nema računara čiji vlasnici nisu bar na kratko razmotrili varijantu “pojačavanja” određenih komponenti. Pored velikog broja građana koji kupuju svoj prvi računar i koji su na (slatkim) mukama, priličan je i broj onih koji će svoje mezimce upgrade-ovati u različitim kategorijama. Ako pratite izveštavanje Benchmark sajtova, znate da se u poslednjem kvartalu ove godine predstavljeni novi AMD procesori, čipset i grafičke kartice, tj. čitava platforma, a naravno, ni konkurencija nije sedela skrštenih ruku. Međutim, najveći broj kupaca ni na razvijenim tržištima od našeg ne kupuju najnovije stvari, pogotovo u trenucima kada distributeri i dileri spuštaju cene hardvera prethodnih generacija, kako bi se oslobodili zaostalog lagera. Ne kažemo da to obavezno mora da bude loša stvar – komponente iz prethodnih generacija su „do juče“ predstavljale tehnološki prodor, a često se dešava i da se model koji se već neko vreme nalazi u ponudi pokaže kao bolji u odnosu na novu mainstream komponentu slične cene, ali niže klase. Pošto shvatamo da je jako teško snaći se u bogatoj ponudi, za vas smo pripremili vodič za kupovinu u većini kategorija koje opisujemo na bench sajtovima. Pre nego što krenemo na nabrajanje konkretnih komponenti koje preporučujemo, kao i pratećih obrazloženja, podsetićemo se, ukratko o tome šta se sve desilo tokom 2007. godine.


Godinu dana je izuzetno dug period u IT industriji, što verovatno već dobro znate. I dok je 2006. bila vrlo uzbudljiva godina u kojoj se AMD spojio sa kanadskim dizajnerom grafičkih procesora, kompanijom ATI, predstavljena je Windows Vista, a Intel je predstavio Core 2 procesore i konačno raskrstio sa NetBurst-om. AMD je predstavio svoj prvi Shader Model 3.0, ali i prvi grafički akcelerator koji koristi GDDR4 memoriju – na svetu, a NVIDIA naprosto oduvala konkurenciju u višoj klasisa GeForce 8 rešenjima. Šta se novo desilo od tada? Koliko god neverovatno zvučalo, nije se desilo mnogo toga, jer, još uvek su Intel Core 2 procesori atraktivna i aktuelna rešenja u svim cenovnim kategorijama, a GeForce 8600 i 8800 kartice samo dobijaju nove sufikse i, eventualno, ali ne toliko često i niže cene. U poređenju sa prošlom, 2007. više izgleda kao godina za “utvrđivanje gradiva”, naravno, ako izuzmemo sam njen kraj kada je AMD predstavio Spider platformu, odnosno nove grafičke kartice, Barcelona (Phenom) procesor i AMD790 čipset. U AMD-u se vredno radilo, pa je na našem tržištu prodato više matičnih ploča za Athlone i Semprone, bar ako posmatramo desktop rešenja niže i srednje klase. Međutim, tokom gotovo čitave 2007. godine, AMD nije kupcima ponudio ništa bitno novo: AM2 podnožje i procesori iz serija 5xxx i 6xxx+ su dobili fenomenalne cene, bez mogućnosti konkurisanja četvorojezgarnim Core 2 Quad monstrumima iz više klase, čije se radne učestanosti bliže cifri od 3000 MHz (default takt) i preko 4000 MHz (koliko su raspoloženi za rad u overklok režimu).


{pagebreak}
{pagebreak title=”Preporuke – CPU”}
Preporuke – CPU

Preporuka za CPU najviše klase (preko 500 €): Intel Core 2 Extreme QX6850 (825 €)
Preporuka za CPU više klase (do 250 €): Intel Core 2 Quad Q6600 (216 €)
Preporuka za CPU srednje klase (do 150 €): AMD Athlon 64 6000+ (128 €)
Preporuka za CPU niže klase (do 100 €): AMD Athlon 64 5000+ (89 €)
Preporuka za CPU najniže klase (oko 50 €): Intel Core 2 Duo E2140 (52 €)

Kao što ste mogli da primetite, namerno smo izbegli da preporučimo jednojezgarne Celeron ili Sempron procesore, bez obzira na njihove ultra-povoljne cene od svega četrdesetak evra. Smatramo da bi prilikom kupovine novog računara trebalo da insistirate na dvojezgarnom procesoru, čak iako jezgra dele jedan megabajt keš memorije. Rešili smo i da na kraju ove 2007. godine proglasimo i apsolutnog pobednika u kategoriji „Procesor 2007. godine“. Kriterijum kojim smo se vodili nije bio jednostavan, pa će možda i njegov opis da vam deluje konfuzno. Naime, titula „Procesor godine“ se ne odnosi na apsolutno najbrži procesor, jer se ne radi o nagradi „Editor’s Choice“, ali ni „Best buy“ nagradi, koja može da se dodeli u svih pet klasa (što smo mi praktično i učinili sa našim preporukama). Jednostavno, „Procesor godine“ je upravo onaj koji je obeležio 2007. godinu tehnološkim prodorom, a krase ga, istovremeno i neke druge atraktivne osobine. Procesor koji smo izabrali je izuzetno brz na default taktu, ali je izvanredno overklokabilan, te u takvim situacijama nadmašuje i gotovo četiri puta skupljemodele. Ne greje se previše, pa se i tokom povišenih radnim učestanosti može hladiti dobrim vazdušnim kulerom, a njegova cena, iako relativno visoka, ipak neće potpuno demolirati vaš budžet. Pogađate – radi se o Intel Core 2 Quad Q6600. Ovaj procesor je poneo titulu “Procesor godine” zbog najvećeg broja poena u pomenutim kategorijama. Njegov radni takt je 2400 MHz, FSB je 1066 MHz, a proces izrade 65-nm. Poseduje dva puta po 4MB deljene keš memorije, a ogroman broj primeraka je uz blagu korekciju napona moguće overklokovati za 50%! Još od vremena Celeron 300A (Pentium II) procesora sa Mendocino jezgrom i Durona na 600 MHz nismo imali procesor koji se bez problema overklokuje na 50 do 60% viši radni takt, pa smatramo da je Intel Core 2 Quad Q6600 pravo rešenje za zahtevne korisnike koji ipak žele da daju razumnu količinu novca za sistemski procesor.

{pagebreak}
{pagebreak title=”Preporuke – osnovna memorija”}
Osnovna memorija
Još tokom 2006. godine, DDR2 memorija postaje de-facto standard, ali je njena cena bila posebno niska tek tokom druge polovine 2007. U ovom periodu većina korisnika prelazi na dva gigabajta RAM-a, čak i kada su notebook računari u pitanju, koji su, u krajem godine već u startu stizali sa ovom količinom osnovne memorije. Pošto je Windows Vista zahtevniji operativni sistem kada je rad sa memorijom u pitanju, svi oni koji su odlučili da kompletno migriraju na novi OS neretko su uzimali i čak 4GB RAM-a. Treće i četvrto tromesečje ove godine su upravo dobar period za nabavku velike količine memorije, a osim RAM-a, bitno je pojeftinio i NAND flash, pa su 4GB drajvovi postali standardna količina, dok su stikovi od 8 ili 16GB bili izbor zahtevnijih korisnika. U drugoj polovini godine, širom domaćih prodavnica se pojavila i DDR3 memorija, koja je i dalje bar pet puta skuplja, ali svega 20 do 30% brža od prethodnog standarda, što znači da su je kupovali samo korisnici kojima budžet nije nimalo ograničen. Zanimljivo je pomenuti i da DDR3 memoriju grafičke kartice koriste već treću godinu za redom, te da se još krajem 2006. godine pojavio i model sa DDR4 čipovima. ATI (AMD) je na jesen prošle godine predstavio Radeon X1950 XTX, prvi 3D akcelerator koji koristi GDDR4 na taktu od 2 gigaherca, dok se sistemski DDR3 još uvek „vrti” na oko 1333 MHz (efektivno). Aktuelni DDR2 je u slučaju grafičkih kartica prevaziđen pre nekoliko godina, iako se još uvek može naći na najjeftinijim rešenjima.
Preporuke – RAM memorija

Preporuka za RAM memoriju više klase: Mushkin Redline XP2-8000 CL 4-5-4-11 (2 x 1GB, 135 €)
Preporuka za RAM memoriju srednje klase: Geil Ultra Plus PC2-6400 CL 3-3-3-8 – (2 x 1GB, 68 €)
Preporuka za RAM memoriju niže klase: Kingston ValueRAM, DDR2/800MHz, PC2-6400, CL5 (LifeTime Warranty) – 1GB (24 €)

Preporuka za memoriju niže klase se sama nameće. Nismo hteli da izaberemo baš najjeftinije module, već one od ubedljivo najvećeg i najpouzdanijeg proizvođača na planeti – kompanije Kingston. Njihov ValueRAM ima doživotnu garanciju, a košta tek neki evro više od “no name” modula. Kada su kvalitetnije memorije u pitanju, naš izbor je pao na Geil Ultra Plus PC2-6400 CL 3-3-3-8. U pakovanju su dva uparena modula koja rade na 800 MHz sa latencijama 3-3-3-8, obložena je narandžastim aluminijumskim hladnjacima, a najvažnije je prisustvo Micron D9GMH čipova. Klok uz latencije 4-4-4-12 je na našim testovima iznosio čitavih 1101,2 MHz, dok je maksimalni klok na vrednostima latencija od 5-5-5-15 čitavih 1182 MHz. U najvišoj klasi smo hteli da izbegnemo preporuke za i dalje izuzetno skupu DDR3 memoriju, jer smatramo da nema opravdanja za kupovinu istih, bar ne tokom 2007. godine, a ne verujemo da će se nešto bitno promeniti ni u prvom kvartalu 2008. Zbog toga smo u najvišoj klasi izabrali već nagrađene Mushkin Redline XP2-8000 CL 4-5-4-11 memorije, predviđene za rad na 1000 MHz uz latencije 4-5-4-11. Maksimalni klok koji smo na testu postigli sa ovim memorijskim parom iznosi 1250,8 MHz uz latencije 5-5-5-15, a prijatno je iznenadila mogućnost overkloka pri 4-4-4-12 latencijama, kada je sistem ulazio u Windows na 1240 MHz, a potpuna stabilnost postignuta je na izvanrednih 1200 MHz, što ovu memoriju čini apsolutnim pobednikom našeg poslednjeg uporednog testa.
{pagebreak}
{pagebreak title=”Preporuke – matične ploče”}
Preporuke – matične ploče
Krajem predposlednjeg meseca 2007. godine, AMD je u Varšavi predstavio novitete Spider platforme, što je Benchmark prenosio direktno iz glavnog grada Poljske. Barcelona, odnosno Phenom procesor je prvi pravi, native Quad Core procesor sa integrisanim memorijskim kontrolerom, ali njegov trenutni “problem” leži u činjenici da radi na relativno niskom radnom taktu, pa ne može da se takmiči sa rešenjima iz konkurencije, bar u višim klasama. Kada je arhitektura u pitanju, Phenom je, bar u teoriji, nesumnjivo naprednije rešenje, baš zbog toga što poseduje četiri odvojena jezgra. Core 2 Quad procesori su zapravo dva merge-ovana dvojezgarna procesora koja dele istu keš memoriju i u teoriji su dosta manje efikasni, delom i zbog toga što je memorijski kontroler deo čipset logike na matičnoj ploči. Zbog toga je AMD Athlon, a sada i Phenom kralj memorijskog bandwidth-a. Ova stavka ipak ne čini Phenom najbržim procesorom na planeti, jer memorijski transfer i latencija nisu osnovni faktori pri kreiranju ukupnog skora u nekom benchmark testu ili više efikasnosti rada realne aplikacije. Ustvari, poređenje Intel Core 2 Quad i AMD Phenom procesora na istom taktu pokazuje da su oni u proseku prilično jednaki. Jednom možda više odgovara sintetički test u SiSoft Sandra benchmarku i PCMark-u, dok drugom prija Everest ili ScienceMark, međutim, AMD-ov problem leži u činjenici da ovaj proizvođač ne može da isporuči dovoljno brz CPU koji bi se takmičio sa rešenjima iz konkurencije na 3 GHz. U AMD-u se ipak nadaju da će Phenom uspeti kao ključni deo platforme, koju kompanija želi da ponudi igračima i naprednim zahtevnim korisnicima koji se bave pripremom za štampu, video montažom, CAD dizajnom ili modeling-om i 3D animacijama. Jer, Phenom CPU je samo centralni deo sjajno osmišljenog Spider koncepta koji čini R790 čipset, brza DDR2 memorija (1066 MHz), koja zahvaljujući boljim tajminzima ne zaostaje mnogo u odnosu na DDR3, kao i veoma brza DirectX 10.1 grafika sa odličnim odnosima cene i performansi. Intel je ove godine predstavio veliki broj dvojezgarnih i četvorojezgarnih Core 2 procesora, počev od modela sa jednim jezgrom, koji se i dalje prodaju pod uspešnim Celeron brendom, zatim Pentium E seriju, dvojezgarne Core 2 procesore sa megabajtom deljenog keša, te čitav niz Core 2 modela sa 2MB keša (serija E4000) i 4MB keš memorije (Serija E6000). Core 2 Quad procesori su isključivo pozicionirani u najvišim segmentima (Q6600 i QX6xxx – tj. Extreme Edition) desktop ponude. Svakako, Intel je od samog predstavljanja nove arhitekture bio prisutan i na workstation i server tržištima i to sa Xeon rešenjima (takođe bazirana na Core 2 mikroahitekturi). Takođe, s obzirom da je notebook tržište još prošle godine po broju prodatih računara prevazišlo desktop, Intel nije propustio šansu da ponudi čitav niz dvojezgarnih procesora kao deo najnovije Centrino Pro platforme za prenosne računare. Tako su, paralelno sa Conroe jezgrom, predstavljeni i njegovi derivati (Merom), koji su praktično low-voltage Core 2 procesori. Njihove radne učestanosti su, prirodno, nešto niže, ali je i potrošnja dosta manja u odnosu na desktop braću, što odgovara konfiguracijama sa malim aktivnim hlađenjem, kakva su uvek prisutna u notebook-ovima i drugim malim računarima. Upravo zbog svojih dobrih “performance-per-watt” osobina, ovi procesori su se našli i u velikom broju small form factor PC računara, a najbolji primer zapravo i nije klasičan PC, iako se svakako radi o personalnom računaru. Pogađate, mislimo na novu verziju Apple iMac računara, koji je u trećem kvartalu 2007. godine doživeo svojevrstan facelift. AMD bi tek trebalo da ponudi naslednike raznih mobilnih Turion i Athlon procesora za notebook računare, iako je već i sa postojećim rešenjima, bio izuzetno rasprostranjen zahvaljujući odličnom odnosu cena-performanse i uglavnom se pozicionirao između Intel Celeron M i starijih Core Duo (baziranih na Yonah jezgru) modela i skupljih Core 2 Duo notebook-ova. Tokom 2007. godine, AMD procesori su se našli u velikom broju Dell, Acer, HP, Toshiba, ASUS i MSI prenosnih računara. Oni su svakako imali jednu osnovnu prednost u odnosu na konkurenta, a to je prisustvo živahnije Radeon grafike, koja je u odnosu na Intel X3100 na Santa Rosa platformi, a pogotovo u odnosu na 945G varijante, dosta “konkretnija”.

Preporuka za matičnu ploču najviše klase: ASUS Maximus Formula SE – (206 €)
Preporuka za matičnu ploču više srednje klase: ASUS P5K Premium WiFi/AP Black Pearl Edition – (162 €)
Preporuka za matičnu ploču srednje klase: Gigabyte GA-P35C-DS3 – (92 €)
Preporuka za matičnu ploču niže klase: MSI K9AG-Neo2-Digital– (58 €)

Jedan od bitnijih noviteta kada su čipsetovi u pitanjuje i novi Intel P35 – naslednik popularnog mainstream čipseta – i965. ASUS P5K Premium WiFi je najbolji predstavnik P35 čipseta, ako izuzmemo Blitz i Maximus verzije koje su mu jako slične, ali su još bogatije opremljene, a Special Edition varijante imaju i već pripremljene water block-ove. U nešto nižoj klasi, ova ploča zaista nema pravu konkurenciju pa ASUS P5K Premium WiFi/AP Black Pearl 18th Anniversary Edition dobija našu toplu preporuku u višoj srednjoj klasi. Nekoliko meseci kasnije, čipset namenjen višoj klasi Intel X38 je ugledao svetlost dana. Ovaj kontrolerska logika je namenjena za rad sa novom DDR3 memorijom, ali postoje i verzije ovih matičnih ploča u koje se instalira i već široko rasprostranjeni DDR2. Intel X38 čipset je namenjen za višu klasu, ali ne predstavlja veliki pomak u odnosu na P35, već je više prelazno rešenje koje na tržište polako uvodi DDR3 standard, međutim ASUS je i ove godine bukvalno oduvao konkurenciju u najvišim klasama, naravno sa Republic of Gamers serijom ploča. Zbog toga je i ASUS Maximus Formula SE, koja je dobila našu prestižnu nagradu, jedna od preporuka za kupce koji ne pitaju šta košta. Jedan od najčešće sretanih čipsetova tokom 2007. godine, osim Intel 965 i P35, jeste i AMD 690G, koji je uglavnom nuđen u micro-ATX formatima za standardne ili multimedijalne kućne mašine. Kada je gaming u pitanju, NVIDIA nije uspela da na vreme predstavi nForce 780i, pa je za ljubitelje SLI sistema i dalje jedino rešenje bio nForce 680i čipset, predstavljen još 2006. godine. Tek se u trenucima dok ovo pišemo pojavljuju prvi primerci NVIDIA nForce 780i matičnih ploča… ali kasno je da ih uvrstimo kao kandidate za matičnu ploču godine ili čak preporuku… Kod noteboook računara, 2007. godinu je obeležila pojava Santa Rosa platforme, koja je bazirana na Intel 965G mobilnom čipsetu (sa X3100 integrisanim grafičkim rešenjem).

{pagebreak}
{pagebreak title=”Preporuke – video kartice”}
Preporuke – video kartice
NVIDIA GeForce 8800 GTX je predstavljen 18. novembra 2006. i do danas ovo rešenje (izuzev njegove blago overklokovane verzije, GeForce 8800 Ultra) predstavlja najjaču grafičku karticu sa jednim čipom i sasvim je logično da ona bude naša preporuka u najvišoj klasi. Svakako, košta više od 500 evra, ali svaka roba ima svog kupca. Ako nas pitate koju tačno karticu vam preporučujemo – ASUS, MSI, XFX, Gainward ili neku desetu, rekli bi smo vam da je svejedno. Sve G80 kartice su ionako samo brendirane, a proizvode se na istom mestu. Tokom 2007. NVIDIA je na tržište izbacila i GeForce 8600 GTS, a kasnije i 8600GT, 8500GT i GS, kao i 8400GS modele, učinivši celu GeForce 8 seriju DirectX 10 kompatibilnom. GeForce 8600GTS je, kao naslednik GeForce 7600GT-a dosta kritikovan jer poseduje tek jednu četvrtinu „mišića” koji ima najjači model. GeForce 8500 i 8400 su čipovi pogodni pre za notebook tržište, na kome su i doživeli svoj procvat, ali nedovoljan da ugrozi neprikosnoveni Intel X3100 koji je integrisano rešenje nove Intel Santa Rosa platforme. Krajem godine, NVIDIA je predstavila novo rešenje iz više srednje klase, koje bi trebalo da zameni popularne „osakaćene” G80 čipove, u konfiguraciji u kojoj su stizali na najprodavanijim GeForce 8800 GTS karticama. G92 je tačno na pola puta između GeForce 8800 GTX i 8600 GTS akceleratora, ali je zahvaljujući 65-nm tehnološkom postupku izrade i, samim tim, visokim radnim učestanostima, bliži jačem rešenju (8800 GTX) nego sada već inferiornom 8600 GTS-u. Prvi model, 8800 GT, pokazao se kao jači od 8800 GTS akceleratora bez obzira na užu, 256-bitnu memorijsku magistralu (8800 GTX ima 384-bitnu) i manje keš i bafer memorije. GeForce 8800 GTS u novom izdanju sa G92 čipom (nazvan prosto 8800 GTS 512 MB), poslao je 8800 GTS 640MB u penziju baš kao što je 8800 GT poslao 8800 GTS 320MB „na zaslužen odmor”. Ali, naša preporuka u višoj klasi je upravo tek pristigli GeForce 8800 GTS 512MB! Iznenađenja nas čekaju već na samom početku 2008. jer će NVIDIA predstaviti GeForce 8850 (ili 8900), kao i Dual-GPU rešenje slično GeForce 7950GX2 akceleratoru (8850 GX2?).

AMD je, nakon velikog broja „osakaćenih” R600 izdanja (Radeon HD2900 Pro, HD2900 GT), odnosno malog broja prodatih kartica ovog tipa, krajem novembra predstavio i HD3800 familiju proizvoda, kao deo već pomenute Spider platforme. Radeon HD3850 i HD3870 (više nema XT i Pro sufiksa) su bazirani na RV670 čipu koji je izrađen u fantastičnom 55-nm postupku i poseduje svu snagu najjačeg, R600 čipa, ali, slično NVIDIA G92 GPU-u, sa 256-bitnim memorijskim kontrolerom (R600 ima 512-bitnu). Radeon HD3870 se pokazao kao brži od HD2900 XT akceleratora, a daleko je štedljiviji, hladniji, tiši u radu i nešto jeftiniji od glomaznog prethodnika i ima idealne karakteristike za našu preporuku u višoj srednjoj klasi, dok je Radeon HD3850, namenjen za nijansu manje zahtevnim korisnicima, ali je po ceni koja parira GeForce 8600GTS akceleratoru u rekordno kratkom periodu postao rešenje koje se odnosom cene i performansi nameće kao daleko najlogičnije, te dobija preporuku od urednika Benchmark sajta u mainstream segmentu, tj. u srednjoj klasi. U cenovnom rangu do 100 evra, pobednik je niko drugi do GeForce 8600 GT koji poseduje DirectX 10 kompatibilnost i dosta je brz za karticu koja košta osamdesetak evra, a tu je i PureVideo HD, endžin koji je zaslužan za samostalni enkoding HD video materijala. U najnižoj klasi, izbor ipak pada na Radeon HD2400 Pro jer je ova malena kartica idealna za kućne entertainment sisteme, a često se nalazi u varijantama sa pasivnim hladnjakom.

Preporuka za video karticu najviše klase: GeForce 8800 Ultra / GTX – (600 / 450 €)
Preporuka za video karticu više klase: GeForce 8800 GTS 512MB – (290 €)
Preporuka za video karticu više srednje klase: AMD ATI Radeon HD3870 – (190 €)
Preporuka za video karticu srednje klase: AMD ATI Radeon HD3850 – (140 €)
Preporuka za video karticu niže srednje klase: GeForce 8600GT – (85 €)
Preporuka za video karticu entry-level klase: AMD ATI Radeon HD2400 Pro – (45 €)

NVIDIA je za sam kraj godine najavila 3-way SLI koji omogućava da na nForce 6 i 7 matičnim pločama povežete tri high-end grafičke kartice u „niz” koji će omogućiti fascinantne performanse, dok AMD već ima CrossFire X tj. mogućnost da u sistem baziran na AMD 790FX ploči ubacite jednu, dve, tri ili čak četiri grafičke kartice! Upgrade, onda, ne podrazumeva da prodate staru Radeon karticu, već da dodate još jednu, pa još jednu kad to situacija (igre) budu zahtevale. Ako se Crysis pita, naravno da ćete odmah krenuti sa četiri grafičke kartice. 😉 I na kraju, koja je to grafička kartica godine, tj. koja je kartica obeležila ovu 2007. godinu? Opet vas podsećamo da tu ne mislimo na onu koja se najviše prodavala (tj. da li da nagradimo GeForce 6200 ili Radeon X1300?) već na trendsetera godine i dosta prodavani model koji nudi mnogo po razumnoj ceni. Pogađate, to može biti samo GeForce 8800 GTS sa 320MB memorije, čije testove možete videti na nekom od sledećih linkova: 1, 2, 3 i 4. Izvinjenje za sjajne Radeon HD3870 i GeForce 8800GTS 512MB kartice, ali – na tržište su stigli i suviše kasno…

{pagebreak}
{pagebreak title=”Preporuke – monitori”}
Preporuke – monitori:
TFT monitori su ove godine nastavili da rastu, a njihove cene da padaju. Pred kraj 2006. godine, dakle svega godinu dana ranije, wide 19-ice su koštale preko 200 evra, a 20-ice oko 350 evra! U ovom trenutku, široki 19” monitori su kranji low-end sa cenama od oko stotinak evra, dok su se već pojavile (ASUS, LG, BenQ) i verzije sa dijagonalom 20 i 22 inča po ceni koja je manja od 200 evra (sa PDV-om!). 24” monitori su dostigli cene od oko 600 evra (vrhunski modeli i dalje koštaju oko 1000), a domaćim kupcima su postali dostupni i modeli dijagonale od 26 ili 27 inča, dok su za najzahtevnije korisnike tu modeli od 30 inča! Rezolucija je ostala ista – 19” (1440 x 900), 20” i 22” (1680 x 1050), 24” i 27” (1920 x 1200) i 30” (2650 x 1600 piksela). Kako kod notebook računara nema smisla povećavati dijagonalu, novi modeli prenosnika dobijaju veće rezolucije. Čak i 12” i 13” modeli laptopova imaju rezoluciju od 1280 x 800 piksela, kao i mainstream “petnaestice”, dok 17” mahom imaju 1440 x 900 ili 1680 x 1050 grafičke modove. Profesionalni i grafički modeli prenosnih računara često i na 15 nude rezolucije od 1680 x 1050 piksela (kao kod 22” desktop monitora), dok 17” notebook-ovi kakav je recimo Toshiba Qosmio G40, imaju mod od 1920 x 1200 piksela. I LCDTV uređaji su postali veći i sve pristupačniji, pa su primamljivi vlasnicima next gen konzola kakve su Microsoft Xbox 360 i Sony PlayStation 3 ili ljubiteljima HD filmova i serija. Za početak naredne godine, najavljuje se dalji pad, pa će i monitori dijagonale 20 i 22 inča postati standardna rešenja, dok će 24 i 27 inča biti namenjeni zahtevnijim korisnicima i beskompromisnim gejmerima.

Preporuka za monitor najviše klase (30”): Samsung SyncMaster 305T – (1680 €)
Preporuka za monitor više klase (24”): Samsung SyncMaster 245T – (960 €)
Preporuka za multimedijalni monitor najviše klase: Acer AL2623W – (870 €)
Preporuka za igrački monitor više klase: Samsung SyncMaster 245B – (580 €)
Preporuka za mainstream monitor: ASUS VW222S – (210 €)
Preporuka za monitor niže klase: LG Flatron L192WS – (160 €)

Kad su monitori u pitanju, naše preporuke vidite ispod: Samsung SyncMaster 305T kod nas nema konkurenciju u najvišoj klasi, jer se u Srbiji zvanično ne prodaju Iiyama monitori, dok je do Eizo modela teško doći bez specifičnih porudžbina. SyncMaster 245T je wide gamut verzija već nagrađenog modela SM244T, koji je već u samom startu "savršen" monitor, pa nema sumnje da će odlično pasovati najzahtevnijim, grafičkim korisnicima, ali i svima drugima koji su spremni da plate skoro 1000 evra za 24" monitor. U slučaju da vam je to previše, za oko 400 evra manje možete sebe častiti istom dijagonalom – SM245B je naša preporuka u višoj igračkoj klasi. Specifična multimedijalna klasa kao udarnog predstavnika ima Acer Al2623W koji nudi i PVA tehnologiju i ogromnu dijagonalu po povoljnoj ceni (u okvirima svoje klase). Napomenućemo samo da pod pojmom "multimedija" u ovom slučaju ne mislimo na monitor sa zvučnicima, već na monitor koji je dovoljno dobar i za filmove (velika dijagonala, odlični uglovi i crna, što ne odgovara TN modelima) i za igre (brz odziv). Naša preporuka u srednjoj klasi je opet monitor veće dijagonale jer, verujte nam na reč, kada se jednom naviknete na veliko, teško se vraćate na manju dijagonalu, a smatramo da će već tokom 2008. rezolucija 1680 x 1050 piksela postati mainstream. ASUS VW222S je i kvalitetan i povoljan monitor pa dobija našu preporuku u srednjoj klasi i nije čudo što je u drugoj polovini 2007. godine prodat u velikim "tiražima". U najnižoj klasi nagradu je dobio widescreen monitor iz LG-a, koji nije samo kvalitetan već i izuzetno dizajniran, a košta manje od 17" modela iz Samsung-a, pa nesumnjivo zaslužuje naše preporuke. I na kraju, nagradu monitora godine ne dobija nijedan od već preporučenih modela. S obzirom da sada već znate šta podrazumeva naša nagrada nekog proizvoda godine, ne bi trebalo da bude problem da shvatite zbog čega smatramo da je to upravo – Samsung SyncMaster 226BW, tj. njegov naslednik SyncMaster 2232BW, koji po obećanju Samsung-a neće stizati u serijama sa različitim panelima, već samo sa njihovim sopstvenim.

{pagebreak}
{pagebreak title=”Preporuke – kućišta”}
Preporuke – kućišta:

Preporuka za kućište najviše klase: CoolerMaster Cosmos 1000 – (204 €)
Preporuka za gaming kućište: CoolerMaster Stacker 832 – (220 €)
Preporuka za overklokersko kućište: Antec Nine Hundred – (98 €)
Preporuka za mainstream kućište: Cooler Master Centurion 543 – (62 €)

Cooler Master je još jednom pokazao da kada su high-end proizvodi u pitanju, nema mesta kompromisima. Cena ovog modela je oko 210 eura što nije malo, ali imajući u vidu njegove karakteristike, vizuelnu komponentu i kvalitet izrade mišljenja smo da je nerealno očekivati nižu cenu. Posebno treba imati u vidu da je u pitanju big-tower kućište, vrhunskog kvaliteta izrade koji nadmašuje čak i Stacker 830. CoolerMaster Cosmos 1000 odlikuje kompaktnost, čvrstina i dizajn koji će se savršeno uklopiti čak i u dnevnu sobu ili kancelariju, što se ne može reći za agresivne linije Stacker 830-ice. Zvučna izolacija funkcioniše, a mi smo pokušali da proverimo to u praksi kako ugradnjom komponenti tako i eksperimentima kao što je ubacivanje telefona ili fena unutar kućišta. Iako ne možemo govoriti o stoprocentnoj zvučnoj izolaciji, sasvim je očigledan efekat prigušenog zvuka i promene njegove boje, posebno kod neprijatnog zvuka koji potiče od brzih ventilatora. Zbog primene jedinstvenih rešenja, fabričke zvučne izolacije, ali i izuzetno dobre i kvalitetne izrade upotpunjene atraktivnom vizuelnom komponentom, model Cosmos 1000 kompanije Cooler Master pored već osvojenog Advanced Design priznanja, dobija i našu preporuku za kupovinu u najvišoj klasi. Pošto Cosmos 1000 ni u kom slučaju nije konkurent Stacker liniji kućišta, poznati Stacker 832, unapređeno rešenje već poznate 830-ice, dobija preporuku u gaming klasi, iako je malo skuplje. Antec-ov Nine Hundred je napravio mini revoluciju kada je hlađenje u pitanju – dovoljno je reći da su ploča, procesor i grafička kartica hladniji u ovom kućištu nego kada stoje na stolu, a zvučna izolacija je sjajna, iako samo kućište ima ventilatore ogromnog promera, ali oni rade na jako malom broju obrtaja. Zbog toga zaslužuje našu nagradu u klasi “overklokerskih” kućišta. CoolerMaster Centurion 534 je solidno izrađeno kućište, koje svakako ne spada u uobičajenu konfekciju kakva se prodaje na domaćem tržištu. Ne smemo ga, naravno, uporediti sa većim modelima iz CoolerMaster Stacker serije ili iz Chieftec-ovih Tower serija, ali to se u ovoj klasi i ne očekuje. Takođe, jako je bitno istaći da je ovo kućište izuzetno dobro prodavano na našem tržištu, jer su i domaći kupci konačno shvatili da kućište nije najmanje bitna stvar pri kupovini računara. Šezdesetak evra nije malo, ali ih zaista vredi uložiti u nešto što nećete menjati često kao grafičku karticu – uostalom, potpisnik ovih redova to dobro zna jer još od 2001. godine koristi CoolerMaster Wave Master, koji predstavlja instant classic ovog čuvenog proizvođača. Stoga, zbog prisustva na našem tržištu, ali i odličnog kvaliteta za uložen novac, CoolerMaster Centurion 534 dobija preporuku u srednjoj klasi i po našem mišljenju je “kućište godine”.

{pagebreak}
{pagebreak title=”Preporuke – notebook”}

Preporuke – prenosni računari

Prenosni računari nikada nisu bili dostupniji kupcima i mnogo je onih koji su desktop zamenili notebookom, ili su pak odlučili da njihov prvi računar bude baš prenosni. Svakako da je pad cena na sasvim prihvatljive vrednosti imao najvećeg udela u tome, a treba napomenuti i da izbor nikada nije bio bolji. Teško je opredeliti se za najbolje, a ne pogrešiti – naročito ako uzmemo u obzir da su pojedini proizvođači u drugoj polovini godine skoro u potpunosti zamenili svoju ponudu novim modelima. Raznolikost ponude je toliko velika da bi mirne duše mogli preporučiti i deset različitih prenosnih računara – svaki od njih je priča za sebe, a mi smo ipak odlučili da ih svrstamo u pet različitih kategorija. Naše mišljenje smo naravno kreirali na osnovu testova kojih je u ovoj godini na našem sajtu bilo zaista mnogo i sledeći modeli u ovom momentu predstavljaju našu preporuku za kupovinu.

Preporuka za desktop replacement sa cenom od preko 1000 €Toshiba Satellite X200-21K
Preporuka za multimedijalni notebook sa cenom do 1000 €ACER Aspire 5920G
Preporuka za business notebook dijagonale 15Toshiba Tecra A9
Preporuka za business notebook dijagonale do 13MSI PR200
Preporuka za entry level notebookDell Inspiron 1501 (Turion)

Izbor notebook računara godine takođe je izuzetno nezahvalan zadatak. Pa ipak, na osnovu svega što smo ove godine mogli videti, na osnovu prodajnih rezultata, na osnovu onoga što bi novinari Benchmarka za sebe odabrali kao dobar kompjuter za pristojnu, ali ne preveliku količinu novca; notebook računar godine je svakako ACER Aspire 5920G.

{pagebreak}
{pagebreak title=”HDD i optika, Preporuke – periferija, štampači i multifunkcionalni uređaji”}
Hard disk i optički uređaji
Hard diskovi su konačno prešli na kapacitet od 500 GB, koji je krajem 2007. godine postao standardan i najviše isplativ (kod notebook računara, podrazumeva se dva puta manji kapacitet), dok su već i primerci od 750 GB i 1000 GB „viđeni” za 2008. godinu kao mainstream. U isto vreme, 16MB je postao standardna količina keš memorije, sa tendencijom da ona poraste na 32MB. SATAII je i dalje standardni interfejs, ali su sve brojniji modeli hard diskova koji podatke na magnetne ploče upisuju perpendikularno, umesto linijski. Iako najavljeni još za 2006. godinu, ni 2007. se nisu pojavili tzv. hibridni diskovi (sa dosta lokalne fleš memorije). Odustalo se i zvanično od WinFS fajl sistema (trebalo je da bude deo prvog servisnog paketa Vista operativnog sistema), a kako izgleda, i od hibridnih diskova. Tehnologija perpendikularnog upisa podataka je, pak, zaživela, ali su hard diskovi definitivno ostali isti. HD-DVD vs. Blu-Ray rat se nije završio, a čitači ovih diskova za PC se još nisu pojavili u većim količinama (i iole pristupačnijim cenama) i pitanje je kada će. Štaviše, tek su se krajem 2007. godine masovno počeli prodavati SATA DVD-RW pisači, pa izgleda da ćemo za nove standarde morati da sačekamo 2008. godinu, a možda i onu sledeću. Hard diskovi namenjeni mainstream tržištu su toliko slični, a serije se menjaju na mesečnoj bazi da je jako teško preporučiti pravi model

Preporuke u ostalim kategorijama štampači, multifunkcijski uređaji i periferija
Ove godine je ponuda inkjet modela bila izuzetno dobra, pa su pri kupovini (izboru) bukvalno presuđivale sitnice. Primetno je da su Canon i Epson uložili najvise napora u razvoj svojih mlaznjaka i u svim segmentima su imali dominantne modele. Vrhuske performanse u kategoriji do 200 eura ubedljivo odnosi Canon Pixma iP6700D, dok je BestBuy ove godine definitivno Epson Stylus D92
Na tržistu je sve vise MF masina zasnovanih na laserskoj tehnologiji, mada su domaćim kupcima i dalje naprihvatljiviji modeli čiju osnovu ipak čini kapljica. Canon-ovi uredjaji su ovde veoma, veoma popularni, pogotovo njihova MP serija proizvoda. Naš lični utisak je da MP460 donosi najbolji odnos cena-performanse, pa je upravo iz tog razloga naša najiskrenija preporuka.

U svetu tastura zvanično nije bilo ničeg što se može smatrati bitno novim, osim interesantnih dizajnerskih poduhvata, a tu je Logitech ispred svih. Edge je uspeo da izmami poglede najvećeg broja potrošača, a i po performansama je generaciju ispred ostalih, sto je potpuno logicno nametnulo kao High End proizvod. Kod miševa je pak situacija mnogo ozbiljnija. Bilo je tu pokusaja da se lansira čitav niz novih proizvoda, zasnovanih na visokim tehnologijama, a Razer, Logitech i Microsoft su prednjačili u tome. Nama se lično Microsoft SideWinder pokazao kao idealan miš, koji će se kod nas naći u slobodnoj prodaji samo u retail varijanti, pa može da dobije samo preporuku u High End klasi iako bi, mirne duše, po OEM ceni (3000 dinara) mogao da dobije i Best buy. Po karakteristikama je ispred većine, a verujemo da će i njegovi naslednici slediti sada već provereni recept. Logitech G9 svakako dobija naše najtoplije preporuke, ali je jasno da švajcarci moraju malo poraditi i na otklanjanju bagova kod upravljačkih programa koji umeju prilično da iritiraju.
Medija plejeri:
U ovoj kategoriji nema mnogo razmišljanja, jer Apple suvereno drži primat u višoj klasi sa iPod Video, a u drugoj polovini godine i sa iPod Touch “plejerima”. Pa ipak, mnogima će biti mnogo važnije da čuju šta preporučujemo u nižoj klasi. BestBuy u tom segmentu, bez mnogo razmišljanja dodeljujemo novom Blueberry iCe modelu jer je Blueberry RedCat.dostigao svoj “End of Life”. Ovaj plejer pored podrške za reprodukciju video / foto fajlova (AVI, 3GP, MP4, BMP, GIF) i svih poznatih audio formata, poseduje i FM predajnik. Apple iPod Video, verovatno i kao media plejer godine, dobija naše najprestižnije odličje. Takođe, prvi Apple mobilni telefon – iPhone, parira svim PDA-telefonima sa Windows Mobile OS-om na samo Stiv Džobsu svojstven način. iPhone je i pola godine nakon premijere najpoželjniji telefon na svetu. Na tržištu media plejera se ništa nije novo desilo, ali je Apple još jednom pomerio standarde predstavivši fenomenalni iPod Touch kao derivat iPhone-a, a nakon dve generacije iPod Nano plejera, treća je ponovo uspela da oduševi planetu svojim dizajnom, kvalitetom i dimenzijama.

{pagebreak}
{pagebreak title=”Preporuke – konfiguracije niže i srednje klase i rezime”}
Konfiguracije – niža klasa:
U klasi jeftinijih konfiguracija, stvari se nisu mnogo promenile u odnosu na naš izveštaj od pre skoro tri meseca. Za isti novac, sada se može uzeti AMD Athlon 64 X2 5000+ (pre smo preporučili 3800+), a umesto jednog, sada bi preporučili dva gigabajta memorije. Hard disk je „porastao“ sa 120GB na 160GB, a Pioneer 112D zamenjen sličnim Pioneer 212D SATA pisačem. Ako je budžet do 500 evra, bolji monitor od već preporučenog Samsung SyncMaster 740N, a za svega 18 evra, sebe možete častiti Microsoft Comfort Curve 2000 paketom tastature sa optičkim mišem, koji je po kvalitetu bolji, a jeftiniji od prošlomesečne preporuke iz Logitech-a.
Procesor: AMD Athlon 64 X2 5000+
Matična ploča: MSI K9AGM2-L
Memorija: 2x 1024 MB Kingston ValueRAM
Hard disk: Western Digital 160GB Caviar (WD1600AABS), SATA2
Optički uređaj: Pioneer 212D SATA
Monitor: Samsung SyncMaster 740N
Periferije: Microsoft Comfort Curve 2000, with optical wheel mouse
Konfiguracije – srednja klasa:
I srednju klasu smo „pojačali“ u odnosu na preporuku iz proteklog tromesečja. Procesor je brži za oko 200 MHz, a prodaje se za manje novca nego Pentium E2160 pre tri meseca. Umesto ASUS P5B, kao preporuku bi smo stavili model ASUS P5K, baziran na novijem Intel P35 čipsetu, a umesto GeForce 8600 GT akceleratora, ovoga meseca to mesto zasluženo pripada AMD Radeon HD3850 akceleratoru! Kod memorije „nećemo ništa dirati“, jer je bitnije brža memorija nesrazmerno skuplja, te je bolje preusmeriti novac na, recimo, bolji monitor, kakav je Samsung 205BW, recimo. Alternativno, možete sebe častiti ASUS ili Belinea monitorom dijagonale od 22 inča, ali ćete onda žrtvovati digitalni ulaz – procenite da li vam je bitniji dvostruki digitalni HDCP ulaz ili pet centimetara veća dijagonala. Među periferijama, najbolji izbor je i dalje Microsoft Ergonomic 4000 paket sa fenomenalnom tastaturom i optičkim mišem.
Procesor: Intel Pentium E2180
Matična ploča: ASUS P5K
Grafička kartica: Sapphire Radeon HD3850
Memorija: 2x 1024 MB Kingston ValueRAM DDR2-667
Hard disk: Maxtor DiamondMax Plus 10 – 250 GB
Optički uređaj: Pioneer 212D
Monitor: Samsung SyncMaster 940BW
Periferije: Microsoft Ergonomic 4000 Value Pack
Kućište: Cooler Master Centurion 543
Napajanje: Cooler Master eXtreme Power 430W
Ove godine su pravi bum na tržištu napravili GPS uređaji, kao i all-in-one telefoni sa Windows Mobile operativnim sistemima. Apple je ove godine predstavio nove modele iMac, MacBook, MacBook Pro, Mac Mini i Mac Pro računara baziranih na Intel Core 2 Duo i Core 2 Quad procesorima (ovaj poslednji se nalazi samo u MacPro). Novi MacBook Pro je i prvi prenosni računar koji stiže sa LED pozadinskim osvetljenjem ekrana koji pogoduje grafičkim profesionalcima. Igračke konzole su na istom mestu kao i prošle godine. Sony se sa PlayStation 3 konzolom pomerio sa mrtve tačke, ali je i dalje na trećem mestu, daleko iza Xbox 360 i Nintendo Wii konkurenata. Broj igara koji je dostupan za Microsoft Xbox 360 je fenomenalan, a broj kvalitetnih naslova izuzetno veliki – ova konzola je postala platforma koja definiše dalje tokove pri razvoju igara pošto se određen broj naslova prenosi i na PC i PlayStation 3. Ove godine, YouTube servis je doživeo izuzetnu popularnost, MySpace ostao usporeni bloated sajt čije se stranice učitavaju godinama, dok je slično koncipirani, ali naizgled dosta ozbiljniji FaceBook je dobio ogroman broj posetilaca i njegova popularnost i dalje vrtoglavo raste. Igrači koji se još igraju samo na PC računarima su konačno dočekali – Crysis, koji je prevazišao sva očekivanja i učinio da mnogi od vas poslušaju naše preporuke za komponente u najvišim klasama! Ostaje da vam poželimo srećnu kupovinu i lepo provod uz računare u predstojećim praznicima.
Bench Team

Ostani u toku

Prijavi se na newsletter listu i jednom nedeljno cemo ti poslati email sa najnovijim testovima i vestima iz sveta tehnologije.

Hvala!

Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

Možda vam se svidi