Šta su retki metali i zašto su toliko traženi ovih dana?

Retki metali su se ovih dana našli  u fokusu interesovanja, prevashodno zbog svetske političke scene i interesa. Sve češće se o njima priča jer raste potražnja za proizvodima poput pametnih telefona i vetroturbina, dok vlade nastoje da obezbede sigurno snabdevanje. 

Šta su retki metali? 

Retki metali su grupa od 17 elemenata, koja uključuje 15 srebrnasto-belih metala poznatih kao lantanidi, kao i skandijum i itrijum. 

Za šta se koriste?

Ovi metali imaju široku primenu, uključujući potrošačku elektroniku, električna vozila, avionske motore, medicinsku opremu, u procesu prerade nafte i vojne tehnologije poput projektila i radarskih sistema. 

Koja zemlja je najveći proizvođač? 

Kina proizvodi oko 60% svetske rudarske proizvodnje retkih metala i 90% prerađenih materijala i trajnih magneta. Peking određuje kvote za proizvodnju, topljenje i separaciju, što se pomno prati kao pokazatelj globalne ponude. 

Koja su njihova imena?

Po redosledu u periodnom sistemu, to su: skandijum, itrijum, lantan, cerijum, prazeodimijum, neodimijum, prometijum, samarijum, evropijum, gadolinijum, terbijum, disprozijum, holmijum, erbijum, tulijum, iterbijum i lutecijum. 

Koji su najčešći?

Lantan i cerijum su među najzastupljenijima. Lantan se koristi u objektivima kamera i rasveti, dok se cerijum koristi u katalitičkim konvertorima za smanjenje emisija motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Neodimijum i prazeodimijum su posebno traženi zbog trajnih magneta u motorima električnih vozila, muzičkim uređajima i vetroturbinama. 

Da li su zaista retki?

Nisu retki u smislu da su veoma neuobičajeni; neki su čak češći od olova. Međutim, u Zemljinoj kori su rasprostranjeni u malim količinama i često pomešani sa drugim mineralima, što otežava pronalaženje većih nalazišta i poskupljuje ekstrakciju. 

Kakav uticaj imaju na životnu sredinu? 

Obrada retkih metala često zahteva korišćenje rastvarača, što može dovesti do stvaranja otrovnog otpada koji zagađuje tlo, vodu i atmosferu. Razvijaju se ekološki prihvatljivije tehnologije, ali još uvek nisu široko primenjene. 

Neke rude retkih metala sadrže radioaktivni torijum ili uranijum, koji se često uklanjaju pomoću kiselina. Zbog toga razvoj ove industrije nailazi na zdravstvene i ekološke regulatorne prepreke, prenosi Reuters.