Marko Nešović
Nekada se ulično osvetljenje sastojalo od gasnih lampi koje su zahtevalo ručno paljenje. Nekoliko stotina godina kasnije sve je električno, a sada sve veći broj zemalja prelazi na LED rešenja za kućno, ali i ulično osvetljenje. Sa jedne strane, ovo je štedljivija i dugovečnija varijanta. Međutim, kako navodi portal Hackaday, nije sve baš toliko jednostavno i postoje ozbiljni negativni uticaji koji zabrinjavaju naučnike.
Štedljivost
Prvo pitanje koje smo svi mi imali kada su se pojavila prve LED sijalice za “kućnu” upotrebu bilo je da li su one stvarno toliko štedljive i dugovečnije od klasičnih sijalica. Da budemo iskreni i sami smo bili skeptični jer je cena bila drastično veća u poređenju sa tradicionalnim rešenjima, a ko je još iskoristio garanciju za sijalicu (naglašavamo, tako se u početku razmišljalo). Međutim, malo pomalo sve više ljudi okretalo se LED rešenjima, pa sada malo ko nema makar jednu takvu sijalicu u svom domaćinstvu (podignite ruku ako grešimo).
I jeste, LED jeste daleko štedljivije rešenje kada uporedimo ovakav vid sijalica sa klasičnim, i to za čak 75 procenata. Na primer, LED sijalica od 11 do 12 vati uspeva da proizvede nivo osvetljenosti uporediv sa 50 W klasične sijalice. Naravno, ne treba zaboraviti ni CFL sijalice kao takođe štedljivu alternativu, ali trenutni fokus je na LED sijalicama.
Negativni uticaji LED osvetljenja
Problem sa LED osvetljenjem jeste tip svetlosti koju oni proizvode, a koja je specifičnog “širokog belog” spektra koje je “neprirodnije” u poređenju sa nekada aktuelnim rešenjima. Zbog toga, naučnici su zabrinuti zbog nepovoljnog efekta koji ovakav vid osvetljenja može imati na prirodne ekosisteme, ali i na ljude koji žive u oblastima u kojima se koristi veliki procenat LED kućnog i uličnog osvetljenja.
U svrhe otkrivanja pokrivenosti ovakvom vrstom osvetljenja, naučnici su koristili foto materijal dobijen posredstvom Međunarodne svemirske stanice. Na fotografiji ispod vidi se jasna razlika u boji uličnog osvetljenja između Belgije koja koristi natrijumske sijalice niskog pritiska (narandžasta nijansa), zatim Holandije, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva koje koriste natrijumske sijalice visokog pritiska (žućkasta nijansa) i Nemačke koja koristi fluorescentne sijalice (plavičasta nijansa).
Prema ovim fotografijama, prihvatanje LED ulične rasvete dešava se drugačijim tempom u različitim zemljama, a samim tim se istražuje i potencijalni negativni udar na prirodne ekosisteme u tim oblastima, pogotovo na insekte i slepe miševe. Ove promene u spektru boja i neprirodnom noćnom osvetljenju mogu dovesti do niza negativnih bioloških uticaja koji se još uvek istražuju, pa tako sami rezultati nisu konkluzivni. Međutim, neki od trenutno prepoznatih su:
Ponašanje slepih miševa
Astronomska ispitivanja
Supresija melatonina
Fototaksija (kretanje organa biljaka u smeru Sunca)
