Svi bi da kupe i rastrgnu Intel, Arm ponuda odbijena, Qualcomm-u se ne da, a Nvidia plaća 50% više od drugih 

Specijalista za mobilne čipsetove, kompanija Qualcomm, obratio se kompaniji Intel sa predlogom za potencijalno preuzimanje, prema izveštaju The Wall Street Journal-a. Međutim, Nvidia bi bila mnogo bolji kupac, sa mogućnošću da plati do 50% više za Intel. Zašto?

Nvidia vredi skoro 3 biliona dolara. Intel se procenjuje na oko 95 milijardi dolara, dok Qualcomm vredi oko 190 milijardi dolara. Nvidia ima skoro 35 milijardi dolara u gotovini, a Qualcomm manje od 10 milijardi dolara. Intelovih preko 50 godina iskustva u dizajniranju čipova, proizvodne mogućnosti i učešća na tržištu procesora vredi mnogo više u rukama kompanije Nvidia.

Jednostavno rečeno, Nvidia može lako da ubrza i unapredi Intelove proizvode kako bi povratila deo tržišta od AMD-a u segmentima servera i PC računara. Zamislite Nvidia AI centralne procesore za vaš PC. Ovo postaje još ubedljivije ako uzmemo u obzir da je Nvidia već dobavljač GPU-ova za PC računare i AI servere.

Iako bi se Nvidia suočila sa značajnim regulatornim preprekama kako bi ostvarila ovu akviziciju i iako do sada nije bilo zvaničnih razgovora sa kompanijom Nvidia, verujemo da bankari vide veliku priliku. Naše mišljenje i brojke su objašnjeni u nastavku.

Intel je atraktivna meta za akviziciju u ovom trenutku 

Cena akcija je pala za preko 55% ove godine i skoro 70% od najviših vrednosti iz 2021. godine, usled gubitka tržišnog udela i više problema povezanih sa proizvodnjom. Uprkos tome, Intel pokazuje znake oporavka – njegove fabrike i postrojenja za proizvodnju čipova pridobile su velike i važne klijente uključujući Amazonov AWS, dok predstojeći PC procesori kao i server modeli deluju obećavajuće. Intel ozbiljno pristupa smanjenju troškova, ciljajući na smanjenje od čak 10 milijardi dolara do naredne godine.

Pad vrednosti Intelovih akcija u poslednje 3 godine bio je daleko od doslednog, sa godišnjim prinosima koji su znatno nestabilniji od S&P 500 indeksa. Povrat na akcije bio je 6% u 2021. godini, -47% u 2022. i 95% u 2023. Nasuprot tome, Trefis High Quality Portfolio, koji se sastoji od 30 akcija, je znatno manje nestabilan i nadmašio je S&P 500 svake godine tokom istog perioda. Kao grupa, HQ Portfolio akcije su pružile bolje prinose uz manji rizik u odnosu na referentni indeks.

Mala korist za Intelove deoničare iz Qualcomm dogovora 

Qualcomm možda želi da proširi svoju liniju čipova i stekne uporište na tržištima servera i PC računara, ali mu nedostaju resursi za sprovođenje transformacije Intela. Nasuprot tome, verujemo da je Nvidia potencijalno bolje pozicionirana da iskoristi Intelovu imovinu.

Nvidia ima mnogo dublje džepove i više resursa za ulaganje u naporima za preokret i rast kompanije Intel. Pored jačeg bilansa, Nvidia već ima značajno prisustvo na ključnim tržištima gde Intel posluje, služeći kao vodeći dobavljač GPU-ova za PC i čipova za servere – dve oblasti u kojima je i Intelova CPU divizija duboko ukorenjena. Ovo bi moglo omogućiti Nvidiji da proda širi asortiman proizvoda postojećim klijentima.

S obzirom na to da se Intel već probija u GPU prostor sa svojim Gaudi 3 čipovima, Nvidia bi potencijalno mogla eliminisati konkurenta putem akvizicije. Iako je Nvidia postala glavno lice AI hardverske revolucije, Intelova data centar kompanija je povećavala prodaju brže od Nvidije i trguje po povoljnijoj vrednosti.

Intelove fabrike bile bi dragocene za Nvidiju 

Nvidia se trenutno u velikoj meri oslanja na proizvodna postrojenja i fabrike drugih firmi, kao što je TSMC, za proizvodnju svog silicijuma. Intel se poslednjih godina suočio sa tehnološkim zaostajanjem u odnosu na TSMC. Međutim, poslednjih godina ostvario je značajan napredak. Intelova najnovija tehnologija proizvodnje, nazvana 18A, obezbeđuje procesni proizvodnje tranzistora ispod 2 nanometra, a očekuje se da će masovna proizvodnja krenuti do kraja 2024. godine – otprilike godinu dana pre TSMC-ovog 2-nanometarskog procesa, N2P.

Intel

Ovo bi potencijalno bilo od ogromne koristiti Nvidiji, s obzirom na njen najsavremeniji GPU dizajn. Osim mogućeg smanjenja troškova proizvodnje, dogovor sa Intelom mogao bi takođe obezbediti stabilnost lanca snabdevanja. Zašto? TSMC, koji rukuje gotovo celokupnom proizvodnjom Nvidia-inih vrhunskih GPU-ova, baziran je na Tajvanu, što proizvodnju čini ranjivom na geopolitičke tenzije sa Kinom. Intel, sa svojim proizvodnim kapacitetima sa sedištem u SAD, u velikoj meri bi umanjio taj rizik. Naravno, Nvidia bi mogla koristiti Intelove usluge proizvodnje i bez kupovine kompanije, ali pri trenutnim procenama, direktna akvizicija bi mogla imati više smisla.

Analiza brojeva 

Intel gubi udeo na tržištu i u PC i u server segmentima u odnosu na konkurentski AMD. Prihodi Intela su pali sa oko 72 milijarde dolara u 2019. godini – pre naglog rasta zbog pandemije Covid-19 – na oko 54 milijarde dolara prošle godine, što predstavlja pad od oko 18 milijardi dolara. I segment klijent računara i segment data centara beleže pad od oko 8 milijardi dolara svaki.

Procenjujeno je da bi Nvidia stručnost u AI tehnologiji i njen zamah mogli pomoći Intelu da poveća svoje prihode u segmentima klijent računara i data centara za oko 6 milijardi dolara svaki u naredne tri godine, što bi ukupno iznosilo dodatnih 12 milijardi dolara prihoda. Sa operativnim marginama zarade od oko 30%, to bi se pretvorilo u dodatni operativni profit od oko 3,6 milijardi dolara.

Pored toga, Nvidia bi imala određene uštede jer bi na kraju koristila Intelove proizvodne kapacitete. Procena od dodatnih 4 milijarde dolara profita za kombinovanu kompaniju putem proizvodnje i drugih ušteda troškova (oko 5% Nvidia-inog projektovanog operativnog prihoda za ovu godinu) pretvorila bi se u ukupno oko 7,5 milijardi dolara dodatnog profita.

Ako uzmemo u obzir EBIT multiplikator od oko 15x – što je otprilike polovina Nvidia-inog multiplikatora – to predstavlja dodatnu vrednost od oko 112 milijardi dolara. Ako Nvidia odluči da podeli, recimo, 40% te vrednosti sa Intelovim deoničarima, lako bi mogla ponuditi oko 45 milijardi dolara više – što bi predstavljalo premiju od skoro 50% na trenutnu tržišnu cenu Intela.

Armova ponuda je odbijena

Prema izveštaju, Arm Holdings se obratio kompaniji Intel Corp. sa interesovanjem za akviziciju Intelove divizije koja razvija i prodaje procesore za PC, servere i mrežnu opremu. Intel je odbio, navodeći da ta divizija nije na prodaju, navodi Bloomberg. Navodno, Arm nije bio zainteresovan za Intelove proizvodne kapacitete.

Ipak, postoje brojni razlozi da se preispita ta tvrdnja, uključujući regulatorne prepreke. Čak i ako bi zapadne regulatorne agencije odobrile, kineske regulatorne agencije mogle bi biti nepokolebljive tokom trenutnog trgovinskog rata. Pomisao da bi Arm kupio vlasnika ogromnog broja patenata za x86 samo dodatno čini ovaj scenario malo verovatnim.

Armova inicijativa je navodno bila usmerena u skladu sa strategijom da proširi poslovanje izvan tradicionalnog dizajna čipova za pametne telefone i poveća svoje prisustvo u personalnim računarima i serverima. Iako kompanija planira da uđe na PC i platformu za data centre, još uvek treba da stekne značajnije prisustvo na oba tržišta, pa bi kupovina mogla imati određenu logiku.

Fokusirajući se na širenje i nova tržišta, Arm-ova potencijalna akvizicija Intelovih divizija za klijent računare (CCG) i server data centre i AI (DCAI) mogla bi dodatno unaprediti njenu strategiju za ponudu kompletnijih proizvoda. S druge strane, Intelovi klijenti i proizvodi za server data centre konkurišu onima koje razvijaju Arm-ovi klijenti koristeći njegove jezgra ili arhitekturu instrukcijskog seta, tako da Arm-ovi postojeći klijenti ne bi bili zadovoljni takvom akvizicijom. To bi takođe dovelo do intenzivnog regulatornog nadzora koji bi verovatno osujetio takav dogovor.

Arm, u većinskom vlasništvu SoftBank Group-a, beleži značajan rast vrednosti na preko 156 milijardi dolara od kako je izašao na berzu prošle godine. Ovaj rast je podstaknut sve većim prisustvom kompanije u segmentu procesora za server data centre, optimizmom investitora u vezi sa AI bumom i Arm strategijom širenja.

Sa druge strane, Intelova tržišna vrednost je ove godine pala za više od polovine, na trenutnu procenu od 102,3 milijarde dolara. Iz perspektive tržišne kapitalizacije, Arm je sada veća kompanija od Intela.

Arm nema snagu i potencijal za pripajanje Intela

Na sreću, industrija se ne oslanja samo na tržišnu kapitalizaciju. Čak i nakon razdvajanja ili ukidanja više poslovnih segmenata (3D NAND, SSD-ovi, Optane diskovi i moduli, mrežni switch-ovi, PC modemi, unapred konfigurisani serveri i proizvodi za rudarenje kriptovaluta), Intel je u 2023. godini ostvario prihod od 54,22 milijarde dolara, sa prihodom u poslednjih 12 meseci od 55,12 milijardi dolara. Nasuprot tome, Armov prihod u 2023. godini iznosio je 2,93 milijarde dolara, dok je prihod u poslednjih 12 meseci iznosio svega 3,49 milijardi dolara.

Iako Armovo poslovanje raste, njegov tržišni udeo se povećava, a Intelovi prihodi stagniraju usled pada učešća na tržištu AI data centara, Intel je i dalje mnogo veći od Arm-a. Prihod Intelove grupe za servere u drugom kvartalu 2024. godine iznosio je 3 milijarde dolara, što je više od celokupnog prihoda kompanije Arm za 2023. godinu.

Pošto je Arm znatno manji od Intela, ne može kupiti profitabilne CCG i DCAI jedinice plavog džina. Stoga postoji sumnja da je Arm uopšte i pristupio Intelu sa ovim potencijalnim predlogom. S druge strane, ako bi Intel želeo da kupi Arm, jedan od načina bi mogao biti obrnuto preuzimanje.

Ali postoji veliki problem sa ovom idejom. Treba napomenuti da Arm ima sopstveni skup instrukcija koji razvija i licencira, a ona upravo konkuriše ISA arhitekturi i Intelovim x86 instrukcijama. Intel je razvio x86 i trenutno samo nekoliko kompanija ima licencu za dizajn i prodaju x86 procesora: AMD, Via Technologies i Zhaoxin (koji ju je dobio od Via Technologies zbog Centaur transakcije). Iako tehnički AMD, Via i Zhaoxin mogu doprineti razvoju x86, Intel ostaje najveći proizvođač i kreator x86 procesora.

Ako bi Arm kupio Intel (ili ako bi Intel preuzeo Arm putem obrnutog preuzimanja), transakcija bi se suočila sa ogromnim nadzorom regulatora za zaštitu od konkurencije i monopola, jer bi nova kompanija kontrolisala dva najkorišćenija instrukcijska seta na svetu u oblasti računara, prenose Forbes i Tomshardware.