Benchmark Redakcija
Nenad Akšić
Pre nekih 7 meseci informacija da se otvara fabrika TFT monitora u Srbiji je
zvučala je ne neverovatno, već nemoguće. U zemlji, gde je procentualni odnos
posedovanja računara po glavi stanovnika jedan od najnižih u Evropi, vest je
bila prilično bombastična. Poštujući želju vlasnika ove kompanije, za ovu informaciju
je znalo jako malo ljudi, prvenstveno jer je fabrika bila tek u izgradnji. Sada,
kada je sve “stalo na noge”, vreme je bilo da se uverimo o čemu se
zaista tu radi.
Za one koji nisu upoznati, u srcu naše zemlje, u malenom gradiću od 7000 stanovnika,
Arilju, koji se nalazi na pola puta između Čačka i Užica, postoji prava pravcata
IT fabrika Bluestar, čija je proizvodna delatnost zaista raznolika
– pored proizvodne linije za DDR SDRAM i SDRAM memorije, nalazi se i fabrika
TFT monitora! Naravno, ovako nešto jednostavno nismo mogli da propustimo, tako
da se ekipa Benchmark Internet sajta koju su činili Petar Gredelj, Branko Maksimović
i Nenad Akšić zaputila ka ovom gradu. Da ne budemo baš usamljeni, potrudile
su se naše kolege iz časopisa PC Press – Vesna Jeremić, Bojana Bojanić i Voja
Gašić su takođe imali želju da posete Bluestar, tako da se šestočlana ekipa
okupila i krenula na put od nekih 190 kilometara. Sam put nas je vodio preko
Lazerevca, Gornjeg Milanovca, Čačka, i Požege. Praktično, razgledanje naših
krajolika bi ostalo verovatno nezapaženo da nismo naišli na jednu veliku prepreku
u vidu blokade puta ispred samog ulaza u Čačak! Naime, nismo saznali ko je,
i zašto blokirao put, ali smo načuli od meštana koji su prolazili tuda da blokada
traje do 13 časova. To saznanje je bilo prilično poražavajuće, jer je sat u
automobilo pokazivao 10:35!
Konsultovali smo se i potražili alternativni put na mapi. Na slici ispod se
nalazi naš kolega Voja Gašić, koji na gepeku svojih kola traži način kako da
dodjemo do Arilja.
Krajnji ishod naših konsultacija se pokazao kao delimično tačan. Jedan od vozača
iz kolone automobila nam je ponudio da se vratimo nešto unazad i da prođemo
kroz prethodno selo, i seoskim putevima da obiđemo kolonu i blokadu puta. Nakon
nekih pola sata vozikanja po selu, shvatili smo da smo se izgubili! Naravno,
kako je to bilo naseljeno mesto, lokalni seljaci su nam objasnili kako da izađemo
na magistralni put. Naše komentare , a i put kojim se ekipa kretala, možete
videti u sledećem avi fajlu (veličina 4.7MB), kolega Maksimović je imao nekoliko
vrlo zanimljivih opaski 😉 .
{pagebreak}
{pagebreak title=”O kompaniji…”}
Konačno, nakon skoro 4 sata puta, pristigli smo u Arilje. Čim smo ušli u grad,
imali smo šta i da vidimo – velika narandžasta zgrada Bluestara, a i naš tim je
hteo da ovekoveči svoje prisustvo :
Ulazak u vrlo obezbeđenu zgradu je bio kranje neobičan – ulazi se preko identifikacione
kartice, što je prilično neobično za našu zemlju. Dočekali su nas predstavnici
Bluestara, gospodin Goran Džekulić, generalni menadžer i suvlasnik kompanije,
i gospodin Slobodan Radosavljević, komercijalni menadžer. Na naše više nego
veliko iznenađenje, uvideli smo da se radi o vrlo mladim ljudima, a pravi šok
je usledio kada je g-din Džekulić otkrio da je napunio tek 30 godina! Naviknuti
da su uspešni biznismeni u našoj zemlji uglavnom ljudi već u petoj deceniji
života, ova vest je bila prijatno iznenađenje. Na slikama ispod, gospoda Džekulić
i Radosavljević, levo i desno, respektivno.
U neizbežnom podužem razgovoru, pokušali smo da saznamo odakle ideja uopšte
o IT fabrici o Srbiji, zemlji sa vrlo lošom ekonomskom situacijom i slabom infrastrukturom.
Po rečima gospodina Džekulića, koji je inače rođen u SR Nemačkoj, ali su mu
roditelji rodom iz Čačka, na ovu ideju je došao prvenstveno na osnovu blizine
naše zemlje zemljama Evropske Unije, kao i sa tom činjenicom da on dolazi sa
ovih prostora. Prvobitna ideja je bila da se kompanija locira u Čačku, ali zbog
slabog razumevanja lokalnih vlasti za ovako nešto, sve je prebačeno u naš najveći
centar za proizvodnju nadaleko čuvenih malina – Arilje.
Sam početak je bio, kao i uvek prilično težak. Razloge za to treba najpre tražiti
u pomenutoj lošoj infrastrukturi, kako onoj vezanoj za transport (loši i neprohodni
putevi, što smo videli u slučaju blokade puta), tako i u očajnom stanju telekomunikacija.
Taj primer nam je naveo g-din Radosavljević prepričavajući nam "dogodovštine"
sa nama čuvenom firmom Telekom Srbija. Naime, za uvođenje parice od 2MBit-a
(nezamislivo je da jedna velika IT firma ide na Internet preko modema, ali to
izgleda postoji samo kod nas u Srbiji) čekali su 6 (i slovima šest)
meseci, što pokazuje zašto se sva IT industrija nalazi na Tajvanu, a ne na Balkanu.
Nadalje, na probleme su naišli i pri carinjenju roba – naši propisi su toliko
komplikovani da imamo jedan od najtromijih carinskih sistema na svetu, pa su
u Bluestaru čekali na memorijske čipove i po nekoliko dana, što je u ovoj branši,
gde cene variraju svakodnevno, ravno katastrofi.
Prvi proizvod je izašao tokom juna prošle godine i to je bio memorijski modul.
Sam početak rada je podrazumevao samo proizvodnju navedenih proizvoda, ali kako
se sticao utisak da Bluestar može i više, pala je odluka da se krene u jedan
visokorizični posao – proizvodnja LCD monitora.
Bluestar je danas kompanija koja broji 104 zaposlena, sa listom od čak 250 ljudi
koji eventualno čekaju posao. Podatak da niko od zaposlenih nije dao otkaz od
osnivanja, govori da se u Bluestaru radi zaista ozbiljno. O tome govore i same
brojke – kompanija je do ovog meseca proizvodila 10000 monitora mesečno, dok
će od marta ta cifra biti 25000 primeraka! O memorijama ne treba mnogo govoriti,
jer je 60000 modula mesečno zaista velika cifra (DDR SDRAM i SDRAM), a ona će,
tokom vremena postati sigurno mnogo veća. U poslednje vreme, kompanija se okreće
i na tržište flash memorija, a čuli smo i podatak da će se proizvoditi grafičke
karte u saradnji sa nemačkom kompanijom Xelo AG, koja je inače strateški partnet
Bluestaru. Odličan opšti utisak popravlja i činjenica da Bluestar proizvodi
Compact Flash kartice za svetskog giganta kakav je Fujifilm.
{pagebreak}
{pagebreak title=”Proizvodnja memorija, prvi deo…”}
Naša novinarska radoznalost je bila na vrhuncu kada smo zavirili u prostorije
gde se testiraju proizvedene memorije. Uostalom, pogledajte slike :
Radno mesto jednog od testera memorija izgleda ovako :
Na slici iznad vidite da se memorije testiraju u matičnim pločama koje su u
ovom slučaju MSI KT4V, koje, kao što nam je poznato, podržavaju DDR memoriju.
Ono što nas iznenadilo je da MSI KT4V ima tu mogućnost da se modifikuje (nismo
pitali kako 🙂 ), tako da se isključi napajanje memorijskim modulima, čime
se oni menjaju u letu, bez gašenja računara. Ovo inače nemojte probati kod kuće,
ipak su ovo laboratorijski uslovi.
Da stvar bude još naprednija, na ovim pločama se isprobavaju i sami memorijski
čipovi, pomoću umetka koga vidite na slici dole levo, a sami čipovi stižu u
trakama, što se vidi na desnoj slici. Čipove testira specijalni program, koji
proverava njihovu ispravnost – ukoliko su ispravni, idu u proizvodnju, ukoliko
ne, vraćaju se proizvođaču. Bluestar radi trenutno sa Samsung i Smart čipovima.
Smart čipove proizvodi njihov strateški partner Xelo na Tajvanu, a o Samsungu
ne treba trošiti reči.
A sada i makro jedne trake sa memorijskim čipovima (levo), kao i gomila probranih
čipova (desno):
Našu pažnju je privukao tester za memorije, koji određuje njihov kvalitet i pravi
selekciju modula. Tester je kompanije Triad i spada u jedan od najbržih na tržištu.
Njemu je potrebno oko 2 minuta da proveri jedan modul od 256MB.
Ovaj tester nas je podsetio na tračeve koji su se pojavljivali kod nas o selekciji
modula. Većina fanova hardvera je smatrala da se memorije proizvode tako što
se prave po najvišim standardima, a moduli koji jednostavno ne mogu iz nekog
razloga da rade po proizvodnom standardu su svrstavani u niže klase. Ta priča
se ispostavila potpuno tačna – ako modul, npr. ne može da radi kao DDR400 stabilno,
markira se kao DDR333, a ako ne može da radi ni kao DDR333, onda se obeležava
kao DDR266. Ukoliko ni tad ne prođe sve testove stabilnosti, on se smatra neispravnim.
Izgleda da je tako u svakoj fabrici…
Svi memorijski moduli se testiraju i na raznim matičnim pločama, koje su bazirane
na AMD, Intel, VIA ili SiS čipsetovima. Ovo je, po rečima g-din-a Džekulića
prvenstveno zbog problema sa matičnim pločama, a ne sa memorijama. Po njemu,
svi proizvođači memorija se striktno drže JEDEC specifikacija, a problem prave
firme koje proizvode matične ploče, jer u želji da postignu što bolje rezultate,
"igraju" se sa latencijama memorija, što i nije tako preporučljivo.
Uostalom, pogledajte :
Ono što će posebno interesovati članove Benchmark foruma
zanimati je i ploča ispod 🙂 :
Eto, radi i na čuvenom ABIT-u…
Da se škart u proizvodnji memorija događa i da je to neizbežna stvar, pokazuje
i hrpa matičnih ploča na stolu koje čekaju servis. Uz to smo dobili i dva krajnje
zanimljiva podatka – po njima, ubedljivo najprobirljivije ploče za memorije
su definitivno EPoX-ove, a ona smo čuli i da se ne spaljuju samo matične…za
jedan mesec, prilikom testiranja strada u proseku 100 procesora! Domaćini nam
nisu naveli koji su to procesori u pitanju, ali kako smo videli dominantnost
modela za AMD procesore, procenjujemo da Athlon XP procesori žestoko stradaju,
i to se sve svodi pod potrošni materijal! Moramo priznati, pomalo jeziv podatak,
naviknuti da svako crkavanje procesora bude burno propraćeno, pošto su to komponente
koje zaista retko zakazuju.
{pagebreak}
{pagebreak title=”Proizvodnja memorija, drugi deo…”}
Prelazak u susednu prostoriju nam je prikazao ono zbog čega smo i dolazili –
fantastična mašina čiji je posao lemljenje čipova za PCB-ove. Da razjasnimo,
Bluestar ne proizvodi svoj PCB, već na izrađeni PCB lemi neophodnu elektroniku,
kao i same memorijske čipove. Ako mislite da je to lako, varate se, mašina zaista
fantastično izgleda, što možete videti i na slikama :
Na slici ispod vidite PCB koji ulazi u obradu :
U ovom delu mašine se čipovi leme za PCB, zaista neviđena tehnologija za naše
podneblje. Nismo saznali cenu ove mašine, ali očekujemo da se radi o milionima
evra!
Još malo detalja ovog tehnološkog čuda…
Za one koje zanima kako praktično radi ova mašina, pogledajte ovaj avi fajl (1.8MB)
:
Ko pogleda ovaj film primetiće da je ubrzanje određenih delova mašine izuzetno
veliko, dok smo posle saznali da zaustavna sila ovih "klizača" čitavih
8G!
Nakon lemljenja, moduli odlaze u tunel dužine nekih 5-6 metara (nije nam poznat
proces koji se odvija unutar njega)…
…a onda dobijamo i gotove proizvode, u rukama generalnog menadžera…
{pagebreak}
{pagebreak title=”Proizvodnja monitora”}
Nakon toliko priče i slika o memorijama, vreme je da pređemo i na monitore.
Sama fabrika monitora se ne nalazi u istoj zgradi, tako da smo svi skupa otišli
u jednu veliku halu gde je smeštena proizvodnja. Na našu veliku žalost, Bluestar
je u tom trenutku menjao svoje proizvodne linije, tako da smo videli samo ostatke
stare i delove nove linije za sklapanje monitora. Uostalom, pogledajte :
U samoj prostoriji smo mogli videti mnogo proizvedenih monitora, pa i nove
modele. Bluestar trenutno proizvodi stari model 17" LCD monitora, kao i
dva nova modela (17 i 19 inča), sa jednim univerzalnim plastičnim kućištem,
koje se može prilagoditi veličini panela. Inače, svi paneli su Samsungovi, mada
kompanija namerava da uvede još jednog vrhunskog dobavljača. Praktično svi proizvedeni
modeli se prodaju pod mnogo poznatijim Xelo brandom, jer ta kompanija distribuira
proizvodnju Bluestara. To će se dešavati još neko vreme, a onda možemo očekivati
i LCD monitor sa stickerom gde piše Made in SCG! Da vam neko to kaže, da li
bi mu verovali?
U svakom slučaju, evo kako izgleda novi 19-inčni model :
Proces proizvodnje ovih monitora je takav da se paneli kupuju od Samsunga, a
ostatak je delo Bluestara ili njegovih kooperanata iz naše zemlje! Gospodin
Džekulić nam je najavio da će se plastika monitora uskoro proizvoditi kod jednog
od kooperata iz Požege…šta dalje reći.
U susednoj prostoriji nas je sačekao magacin panela…stvarno impresivna količina
:
{pagebreak}
{pagebreak title=”Zaključak”}
Nakon toliko hardvera i komponenti, vreme je bilo i za malo opuštenije priče
ne vezane toliko za struku kojom se bavimo. Naše druženje se završilo u motelu
"Mlinarev san", potpuno izolovanom od gradske buke, na jednoj od najčistijih
reka u Srbiji, Rzavu.
Šta reći nakon ove posete? Otišli smo sa dozom rezerve, vratili se frapirani.
Doza neverice je bila razumljiva, posto niko nije verovao da ovako nešto može
postojati u našoj zemlji. Da se pomeramo sa mrtve tačke, bar kada je u pitanju
IT sektor to je definitivno jasno, a Bluestar je to očigledno pokazao. Što je
najgore, država ili čini malo, ili skoro ništa ne čini na poboljšanju uslova
za razvoj ovog sektora koji je u povoju. Šansa da mi postanemo Tajvan u Evropi
je praktično nikakva, jer ni Bluestar ne bi postojao da naš čovek nije stajao
iza svega toga. Nesigurno finansijsko tržište, navedena infrastruktura, troma
birokratija, već poznati problemi sa carinama odvratiće bilo kakve ulagače,
ne samo iz IT industrije. Bluestar je jednostavno jedna jedina kompanija koja
će se baviti proizvodnjom na ovom prostoru, verovatno jedno duže vreme.
Pozitivna strana cele ove priče što smo se digli "iz pepela". Prisustvo
ovakve tehnologije (prvenstveno mislimo na proizvodnju memorijskih modula) je
zaista napredak, pošto već opasno kaskamo za ostatkom razvijenog sveta. Da li
će se neko usuditi da prati primer ove kompanije, ostaje da vidimo. Ne sumnjam
da bi većina čitalaca ovog sajta volela da vidi pogon, recimo jednog Microstara
ili neke druge firme u okolini Beograda, što bi pokazalo da i mi imamo neke
šanse da se uključimo u celo to "kolo", gde se obrću zaista velike
sume novca.
