Zaoštrava se trgovinski rat između SAD i Kine – Peking uzvraća

Trgovinski rat između SAD i Kine je tokom dosadašnjeg perioda uglavnom bio sveden na jednostrane sankcije na visoku tehnologiju koju predvode Sjedinjene Američke Države sa svojim zapadnim savetnicima. Uveli su ih Kini zbog moguće zloupotrebe u vojne svrhe i borbe za primatom u tehnološkoj industriji. Izgleda da se to sada menja, jer Peking počinje da uzvraća.

Skoro četiri godine, Peking se uzdržavao — čak i nakon što su SAD prošle jeseni krenule sa zabranama na širokom frontu, poput: prodaje softvera za dizajn, opreme za proizvodnju poluprovodnika i naprednih čipova kompanija Nvidia i AMD kineskim firmama.

Trgovinski rat između  SAD i Kine ne štedi nikoga

Te mere su sračunate  na sprovođenje „politike aktivnog gušenja kineske tehnološke industrije”, izjavio je viši saradnik Centra za strateške i međunarodne studije Gregori Alen.

Do sada je izgledalo kako Peking nije bio u poziciji da uzvrati. Na to je uticalo zatvaranje usled COVID epidemije i delovanja jedinstvenog fronta SAD-a i saveznika, zbog prećutne podrške Kine invaziji Rusije na Ukrajinu.

Kina je konačno uzvratila 31. marta, najavljujući bezbednosnu inspekciju američkog giganta za memorijske čipove  – Micron Technology.

Nedelju dana kasnije, stigla je vest da bi Kina mogla da ograniči izvoz retkih zemnih metala. Kina je glavni svetski izvoznik ove vrste metala, koji su ključni za proizvodnju poluprovodnika, motora za električna vozila, raketne sisteme i još mnogo toga. Uzvratna mera Kine stavlja američke multinacionalne kompanije u veliki rizik. Peking je jasno uputio poruku da će nacije koje stoje iza američkog trgovinskog rata, platiti visoku cenu. SAD se suočavaju sa pretnjom od šireg ekonomskog poremećaja ukoliko Kina zabrani izvoz tehnologija i retkih materijala u kojima dominira.

Američko-kineski trgovinski rat zbog tehnologije

Zaoštravanje američko-kineskog trgovinskog rata za tehnološku nadmoć, dolazi do još većeg izražaja u situaciji kada se Američki kongres i Bela kuća pripremaju za zabranu TikToka i pritiskanju kineskog vlasnika, kompaniju ByteDance da proda jednu od najpopularnijih društvenih mreža današnjice. Američki kongres nastavlja sa svojom represivnom strategijom i malo pridaje pažnje eventualnoj kineskoj odmazdi, prenosi investitors.

„Kineski lideri su zabrinuti zbog toga što će vodeći američki i svetski proizvođači visoke tehnologije preseliti proizvodnju u Indiju i Vijetnam. Zbog toga su vrlo oprezni i svakako ne žele da daju povoda i time ubrzaju ovaj negativan trend po kinesku privredu“, izjavio je predsedavajući programom Saveta za spoljne odnose o nacionalnoj bezbednosti i tehnologiji.

Ukoliko su ove tvrdnje tačne, Peking bi na taj način izbegao negativne posledice eventualnog preseljenja vodećih tehnoloških kompanija, jer Apple i Tesla imaju veliku organizovanu proizvodnju u Kini, kako za izvoz, tako i za ogromno domaće tržište.

Američki Micron na udaru Kine

Ipak, izgleda da je Peking pronašao način i rešio da uzvrati na sankcije SAD-a, a da se pri tome ne suoči sa oštrijim posledicama i odlaskom američkih kompanija. Zabrana izvoza retkih metala mogla bi pomenutim proizvođačima visoko-tehnoloških proizvoda dati dodatni razlog više da ostanu u Kini. Kina prerađuje 90% retkih metala.

Ciljanje na kompaniju Micron, nudi Pekingu način da kazni SAD, dok istovremeno jača kineske kompanije za proizvodnju čipova. Kina je takođe, ozbiljno zapretila Južnoj Koreji, čiji giganti za proizvodnju memorija, kompanije: Samsung i Hynx, imaju velike poslovne operacije u Kini.

U protekloj fiskalnoj godini, kompanije sa sedištem u Kini i Hong Kongu, činile su skoro 5 milijardi dolara ili 16% ukupnih prihoda kompanije Micron Technology. Dakle, jedan značajan deo prodaje bi mogao biti ugrožen ukoliko Peking ograniči Micron. Potpuna zabrana, čak i prodaje stranim firmama čiji se proizvodi proizvode u Kini, mogla bi biti veliki udarac za američku kompaniju.

shutterstock

Micron Technology trenutno isporučuje memorijske čipove za Apple iPhone. Uprkos nedavnim naporima kompanije Apple da poveća proizvodnju u Indiji, većina iPhone-a se i dalje proizvodi u Kini. Pošto se jedan memorijski čip relativno lako može zameniti drugim, stavljanje Micron-a na crnu listu ne bi izazvalo velike poremećaje za njegove kupce (Apple). Na taj način Kina ne bi rizikovala egzodus visoko-tehnoloških proizvođača.

Gde je tu Apple?

U vezi prethodnog, Apple je još u septembru planirao da pređe na ugradnju jeftinijih čipove kineske kompanije Yangtze Memory Technology za iPhone modele koji se prodaju lokalno. Međutim, Apple je morao ubrzo da odustane od ovog poteza, nakon što su SAD uvele sankcije kineskoj tehnološkoj industriji.

Ipak, sva ograničenja i sankcije o kojima se tako gromoglasno priča su tokom svih ovih godina bila previše porozna i nedovoljna da bi ozbiljnije otupila tehnološki napredak Kine. To je ujedno i razlog koji može objasniti zašto je Peking odoleo potrebi da do sada ozbiljnije uzvrati.

„Tehnološke inovacije postale su glavno bojno polje na globalnom terenu, a konkurencija za tehnološku dominaciju će postati neviđeno žestoka“, rekao je predsednik Si Đinping u obraćanju u maju 2021.

Kina nezadrživo napreduje

Autori važnih geopolitičkih institucija su zaključili kako je Kina „već postala broj 1“ u nekim ključnim oblastima tehnologije 21. veka, kao što su veštačka inteligencija, poluprovodnici, kvantni kompjuteri i zelena energija,. Bila je na putu da prestigne SAD u roku od jedne decenije i u drugim oblastima – osim ako se nešto bitno ne promeni. I nešto se krupno promenilo od prošlog septembra.

U govoru od 16. septembra, savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da je američka kontrola izvoza ranije, imala za cilj da održi lidersku ulogu u tehnologiji — ostajući „samo nekoliko generacija ispred“ geopolitičkih rivala — ali, pri tome SAD nisu težile dominaciji.

Umesto toga, rekao je on, SAD se sada suočavaju sa konkurentom koji je spreman da uloži gotovo neograničene resurse za postizanje vodeće uloge u tehnologijama koje rezultiraju rastućom silom u mnogim oblastima. Od tog momenta se sve promenilo.

Kina pod kontrolom SAD-a i saveznika

Uspeh američkih sankcija u velikoj meri zavisi od saradnje sa ključnim saveznicima. Vesti na tom frontu su uglavnom bile pozitivne. Tajvan, Japan i Holandija u velikoj meri su pristali na američke mere uvedene prema Kini i strogo ih se pridržavaju. Holandija je zemlja porekla ASML-a (ASML), jedinog dobavljača opreme za ultraljubičastu tehnologiju litografije koja je neophodna u proizvodnji savremenih čipova.

Južna Koreja, iako traži garancije za osiguranje svojih investicija u Kini, izgleda da je takođe uključena.

U martovskom govoru kineskim preduzećima, Si je osudio američku politiku „svestranog mešanja i pokušaja kontrole, suzbijanja i koćenja napretka naše zemlje, stvarajući ozbiljne izazove našem razvoju“.

Francuska ima svoje planove

Međutim u američkom planu se ne odvija sve kako je zamišljeno. Pojavljuju se pukotine u bloku američkih saveznika.

Francuski predsednik Emanuel Makron je nakon nedavnog putovanja u Kinu sa privrednom delegacijom u kojoj su se našli izvršni direktor Erbasa i Alstoma, izrazio sopstvenu frustraciju američkom strategijom i eksplicitnom sumnjom u pretpostavku da će se Evropa potpuno uskladiti sa američkim planovima.

„Da li je u našem interesu da ubrzamo krizu na Tajvanu? Ne.“, bio je potpuno jasan Makron.

Istovremeno, kineski predsednik Si je zadržao svoje prijateljstvo “bez granica” sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, nametnuo kontrolu nad Hongkongom i signalizirao da bi Tajvan mogao doći sledeći na red, pre nego kasnije. Sve je to dodatno učvrstilo podršku američkoj eskalaciji tehnološkog hladnog rata sa Kinom.

Amerika sračunato rizikuje

Neki analitičari veruju da Bajdenova administracija povlači sračunat rizik. Ulog je srednjeročno  usporavanje kineskog tehnološkog napretka, dok je sa druge strane  rizik da će kineski sektor poluprovodnika postati jači na duge staze.

Ipak, kratkoročni rizik je najvažniji. Tajvan se trenutno može pohvaliti sa 90% proizvodnih kapaciteta najnaprednijih čipova na svetu. SAD su sa druge strane od momenta krize, krenule u veliku ekspanziju proizvodnje poluprovodnika i izgradnje ogromnih fabrika kako bi smanjile rizik svog lanca snabdevanja. To uključuje 52 milijarde dolara subvencija donetih Zakonom o čipovima iz 2022 godine. Evropa i Južna Koreja ulažu slične napore.

shutterstock

To nije jedini Bajdenov adut u čitavoj strategiji. Pošto SAD u suštini stoje iza razvoja tajvanske tehnologije proizvodnje čipova, možda bi Peking mogao da pokuša silom da potvrdi svoje pravo nad Tajvanom?

To je skoro nezamisliv scenario, koji bi izgledno gurnuo globalnu ekonomiju u haos.

Ipak, Kina „ozbiljno“ razmatra ekonomsku blokadu Tajvana, sa idejom da „pobedi u ratu bez stvarne borbe“, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Roj Čun Li za Blumberg ranije ove nedelje. Međutim, postoji veliki rizik da bi blokada lako mogla eskalirati u vojnu konfrontaciju, rekao je on.

SAD su objavile obaveštajne podatke koji sugerišu da bi Kina kao kontrameru, mogla da počne sa naoružavanjem Rusije u nameri pomoći Putinu da dokrajči Ukrajinu. Američki i evropski zvaničnici upozorili su Peking da bi prelazak te “crvene linije”, doneo ozbiljne reprekusije po Kinu na nivou sa kojim se do sada ni izbliza nije suočila.

Kina primenjuje fleksibilnu strategiju

Ipak, za sada, Si ne pokazuje sklonost da pređe “crvenu liniju” jer daje prednost ekonomskoj snazi Kine, potkopavajući Ameriku na svakom koraku.

Kina je napravila svojevrsni PR udar u martu, popunivši prazninu koju je ostavilo američko-saudijsko trvenje, kada su Iran i Saudijska Arabija obnovili diplomatske odnose. Potom je, tvrdeći da je neutralan u sukobu Rusije i Ukrajine, kineski predsednik Si, posetio Putina kako bi razgovarao o kineskom mirovnom planu.

Iako je zvanični Kijev kineski plan okarakterisao kao neuspeh, Makron je tokom svoje posete Pekingu pripisao Siju ozbiljne mirovne napore. I to nije bio jedini Makronov poklon. Erbas je najavio planove za otvaranje druge montažne linije u blizini Pekinga, pošto će evropski vazdušni gigant preuzeti posao američke kompanije Boeing (BA). Sve se to dešava usred pojačanih trgovinskih i geopolitičkih tenzija između SAD i Kine.

Peking koristi svaku priliku da iskoristi svoju ekonomsku moć i zabije klin u odnose SAD i njenih saveznika.

Požar u američkom dvorištu

Samo nekoliko dana nakon vesti o Erbasu, izvršni direktor Tesle, Ilon Mask je tvitovao da će kompanija ove godine pokrenuti novu fabriku u Šangaju koja će proizvoditi 10.000 Megapack baterija kako bi zadovoljila rastuću potražnju za čuvanjem energije.

U međuvremenu je američki Ford postigao dogovor sa kompanijom Contemporary Amperek Technology (CATL) koja je u vlasništvu Kine. Saradnja će se odvijati u proizvodnji litijum-ferofosfatnih EV baterija u novoj fabrici u Mičigenu. Tesla je navodno imao slične planove sa CATL-om. Ipak, partnerstvo Ford-CATL izazvalo je ogorčenje američkih zakonodavaca, ljutih što bi kineska firma mogla imati koristi, makar samo indirektno, od subvencija Zakona o smanjenju inflacije. Peking, sa svoje strane, navodno planira da ispita dogovor zbog zabrinutosti da će Ford dobiti pristup dobro čuvanoj i poverljivoj tehnologiji.

Partnerstvo Ford-CATL je „simbol koliko je Sjedinjenim Državama teško da uravnoteže interese privatne industrije sa željom da smanje globalnu zavisnost od kineske tehnologije“, napisao je istraživač Saveta za spoljne poslove Siton Huang.

Kina razmatra ograničenje izvoza

Američka savezna vlada izdvojiće stotine milijardi dolara subvencija kako bi ubrzala izgradnju lanca snabdevanja na teritoriji SAD-a. Sa druge strane Peking razmišlja o načinima kako da poremeti realizaciju tih planova.

Kina razmatra ograničavanje izvoza tehnologije i opreme za izradu fotonaponskih ćelija za velike solarne panele. Micron, koji gradi fabriku čipova vrednu 20 milijardi dolara u Njujorku, nedavno je upozorio na uticaj zabrane kineskog izvoza retkih metala.

SAD rade na diverzifikaciji snabdevanja retkim metalima i materijalima. MP Materials (MP), vodeći američki rudarski kompleks za dobijanje retkih metala, preko svoje ispostave Mountain Pass, Kalifornija, dugo vremena je isporučivao svoj neprečišćeni koncentrat na preradu u Kinu. Sada međutim započinje proces prerade retkih materija koje kopa na teritoriji SAD-a. Sledeći korak je završetak proizvodnog pogona u Teksasu koji će proizvoditi dovoljno magneta za napajanje 500.000 električnih vozila godišnje. General Motors (GM) je strateški partner u ovom poslu.

Tenzije na relaciji SAD-Kina su sve veće i komplikovanije zbog upletenosti ekonomije

U oblasti snadbevanja retkim metalima i solarnom energijom, SAD imaju kapacitet da se potpuno oslobode zavisnosti od Kine, kažu analitičari. Međutim, to se neće desiti preko noći i čitav proces može potrajati godinama sa visokim troškovima.

Pet godina nakon što je bivši predsednik Donald Tramp pokrenuo svoj trgovinski rat sa Kinom, dve najveće svetske ekonomije su i dalje veoma isprepletene međusobnim interesima. Dvosmerna trgovina između SAD i Kine, uključujući Hong Kong, dostigla je rekordnih 725 milijardi dolara u 2022. godini, što je povećanje od 2,5% u odnosu na 2018.

To ne znači da nema udaljavanja između dve najveće svetske ekonomije. Trgovina poluprovodnicima i Boeing mlaznim avionima je opala. Poljoprivredni izvoz u Kinu je porastao, zahvaljujući inflaciji hrane.

Tokom istog perioda, trgovina između SAD i Vijetnama eksplodirala je sa 80 milijardi dolara na 139 milijardi dolara. Kineski izvoz u Vijetnam se, više nego udvostručio u poslednjih pet godina, primećuju stipendisti Carnegie Endovment Iukon Huang i Genevieve Slosberg. Veliki deo rasta izvoza u Vijetnam ostvaren je u oblastima kao što su kompjuterska i telekomunikaciona oprema, gde je kineski izvoz u SAD opao.

Implikacije: „Kina možda manje izvozi direktno u Sjedinjene Aneričke Države, ali sada indirektno više izvozi preko svojih saveznika.”