Aleksandar Božović
Filip Majkić Destiny je FPS u čiji je razvoj investirano neverovatno mnogo novca. U kompletnu franšizu će izdavač Activision uložiti oko 500 miliona dolara u narednim godinama. To se odnosi ne samo na igru koja će se pojaviti 7. septembra, već i na njene nastavke. No, šta je zapravo Destiny?
Razvojni tim voli da se razbacuje epitetima kao što su „kompletan svet“, „neverovatna avantura“, „SF epopeja“ koji svakako zvuče dopadljivo svima nama koji smo maštali o tumaranju solarnim sistemima naše galaksije. U pitanju je pucačina iz prvog lica, koja koristi razne elemente koje smo već viđali u brojnim igrama i sklapa ih u jednu koherentnu celinu.
Destiny se za sada neće pojaviti na PC-ju, već samo na konzolama
Šta je Destiny? Suštinski, autori kažu da je Destiny „multiplejer kooperativni FPS“. Iza te floskule se krije nešto mnogo dublje. Naime, Destiny je naslov koji po prvi put sve te elemente – a nije da ih nismo videli u drugim naslovima, poput Borderlandsa i slično – objedinjuje u jednu koherentnu celinu. To znači da igru možete igrati kao single kampanju, ali ćete videti i druge igrače po mapi. Postoje misije koje su predviđene za kooperativni prelazak, ali ćete ih startovati kao i sve druge misije, sa tom razlikom što će vam igra (ukoliko nemate prijatelje sa kojima igrate sesiju) automatski dodeliti nekoga iz liste čekanja. Ovakve misije obično imaju snažnije neprijatelje i teže ih je prelaziti (MMO igrači veoma dobro znaju o čemu pričamo).
Tu je naravno i kompetitivni multiplej, integrisan u igru kao posebna oblast (Crucible), kao i lokacija koja predstavlja svojevrsni hub kome ćete se stalno vraćati, gde vas čekaju prodavci, staratelji, gde možete kupiti novu opremu i slično (Tower). Dakle, sve to je već viđeno na neki način, ali je sada uoblikovano tako da zaista možete reći da se radi o unificiranom univerzumu, gde ne „sečete“ igranje na pojedine oblasti, već neprimetno prelazite iz single u kooperativni ili u multiplejer deo. Sve po vašem izboru, i sve je – ili je makar takav utisak – deo jedne velike kontinualne celine.
Naravno, dolazimo i do onog dela koji će mnogima koji čitaju ovaj tekst biti odbojan. Naime, Destiny se neće pojaviti na PC-ju. Barem do daljeg. Iako su developeri – a igru razvija Bungie Studios, ista firma koja je stvorila Halo franšizu – rekli da bi voleli „da se jednog dana stvore uslovi da Destiny izađe na PC platformi“, za sada će ovaj FPS biti prisutan samo na konzolama nove i prethodne generacije. To u praksi znači PlayStation 3, PlayStation 4, Xbox 360 i Xbox One. Možda se igra u kasnijem periodu pojavi na PC platformi, ali to ostaje da vidimo…
Naši utisci koje ćete pročitati na narednim stranama su bazirani na otvorenoj beti koju smo igrali krajem jula i početkom avgusta. Pristup su najpre imali korisnici koji su izvršili preorder, ali je potom pristup dozvoljen svim igračima bez izuzetka. Izgleda da je to bio dobar potez kompanije Bungie i izdavača Activision, pošto je prema dobijenim podacima Destiny igra sa najviše preordera u istoriji.Kada počnete igru pruža vam se prilika da odaberete jednu od tri klase. Naravno, ne morate se ograničavati na jednog, već možete napraviti nekoliko različitih karaktera, ali u datom trenutku možete (logično) voditi samo jednog. Možete odabrati i rasu (Humans, Awoken, Exo), koja ne bi trebalo da ima naročitog uticaja na gejmplej, osim izgleda. U opisu stoji da su pripadnici Awoken rase egzotični i misteriozni, dok su Exo zloćudni, moćni, uporni i neumorni.
Tri klase, dve viška?
No, kada birate klase, dolazite na teren koji određuje dalji tok igranja. Vi ste Guardian, probuđen i viševekovnog sna u trenutku najveće potrebe, a možete da birate jednu od tri klase. To su Titan, Hunter i Warlock. Ako bismo se koristili analogijama, Titan je klasičan teški pešadinac, koji koristi velike pucaljke. Hunter je neka vrsta izviđača sa velikim damage parametrima koji koristi sofisticiranija oružja u odnosu na Titana. Konačno, Warlock kombinuje oružja sa raznim moćima, stečenim od Travelera, o kome će više reči biti nešto kasnije. Drugim rečima…pa, warlock iz drugih igara.
Odmah u startu nalazimo prvu manu igre. Naime, jednostavno ne vidimo koliku razliku čini odabir klase, iako nas Bungie uverava da će razlika veoma postojati. Možda kada se nalevelujete, ali u suštini, pošto svaki karakter može da koristi tri oružja (dva standardna i jedno teško), imali smo situaciju da je iskustvo praktično identično. Razlika je bukvalno samo u tome sa kojim se oružjem startuje, i koje se sekundarno oružje dobije. Kako se svo oružje može promeniti, dolazimo do toga da je iskustvo bilo identično sa sve tri klase. Osim standardna dva oružja, postoji i slot za heavy oružje, ali je municije za njega po pravilu veoma malo.
Istina, postoje skilovi koji se otključavaju tek na kasnijim nivoima, i koji su specifični za svaku klasu. Verovatno će tu doći do izražaja razlike među klasama, ali kako beta dozvoljava napredovanje do (otprilike) sedmog nivoa, još uvek nismo stigli do nivoa 16-30, gde bi razlike trebale da postanu uočljivije. Slično se može reći i za specifičan ability svake klase. Naime, iz sve pobrojano, klase imaju mogućnost najjačeg „fokus“ karakteristike.
Međutim, fokus veština (još uvek) nije bila preterano ubojitija od standardnog oružja, a vremena između kojih je upotrebljiva su toliko rastegnuta (obično po nekoliko minuta), da ćete verovatnije zaboraviti da je uopšte koristite. Primera radi, Hunter klasa ima pištolje koji koriste fokusiranu solarnu energiju i prave veliku štetu. Što je lepo, ali pištolji traju tri sekunde ili tri metka, dokle već dođete. Razmak dok vam se omogući ponovno aktiviranje potom traje po dva-tri minuta. Sve u svemu, nadamo se da će ove stvari biti dorađene u finalnoj verziji.
Svaki Guardian može da koristi različite delove opreme. Ovo znači da, slično kao u RPG naslovima, imate slotove za oklop, nožni oklop, čizme, rukavice…sve to ima odgovarajući primarni parametar (na primer, oružja imaju damage, oklopi imaju defense), ali i sekundarnu osobinu ili pojačanje, pa tako možete imati čizme koje pojačavaju određeni statistički parametar vašeg lika ili omogućavaju brže kretanje, brže prikupljanje fokusa i slično.
Tri klase su Titan, Hunter i Warlock
Loot ispada, ali ne naročitim tempom. To nam se zapravo izuzetno dopada! Po misiji, dobićete jedno, najviše dva parčeta opreme, od kojih možda neka oprema i nije za vašu klasu (ili jednostavno pojačava osobinu koja je za vašu klasu nebitna, pa iako možete teoretski da je nosite, to nećete učiniti). Na taj način se igra ne pretvara u loot-grind-fest, što nam je prilično drago, pošto je developerima uglavnom u poslednje vreme najlakše da zamaskiraju rupe u gejmpleju tonom raznoraznih predmeta kojima zasipaju igrača dok napreduje kroz igru. Frekvenca ispadanja pojedinih predmeta ili oružja je taman kako treba da ne opterećuje igrača previše.
Svaki predmet možete u bilo kom trenutku „razmontirati“ odnosno pretvoriti ga u univerzalne kredite pomoću kojih možete kupovati opremu u Toweru, svojevrsnom Hubu gde ćete provoditi vreme između misija (zapravo, reč je o poslednjem slobodnom gradu na planeti Zemlji, u čijem centru stoji Tower u kome žive Guardiani kao poslednja nada čovečanstvak, treniraju, odakle idu u misije i slično.Destiny nudi fantastičnu atmosferu, ali – makar u početku – ne nudi previše priče i obrazloženja. Od samog starta igra vas baca u vatru za preživljavanje. Od onoga što objašnjava, znamo da postoji veliki sferni objekat The Traveler, koji beži kroz svemir od raznoraznih monstruma, sila zla, uništitelja i raznih drugih epiteta koji u praksi označavaju horde monstruma. Njegovim dolaskom počinje zlatno doba čovečanstva, kome Traveler pomaže (naravno, bez otkrivanja detalja kako zapravo to čini) da ovladaju tehnologijama i putovanjem kroz svemir.
Ljudi brzo naseljavaju solarni sistem, pa čak i druge zvezdane sisteme. No, zlo prati Travelera gde god on krene, pa ga je tako pratilo i do zemlje. Usledila je gigantska borba dobra i zla u kojoj je čovečanstvo maltene uništeno. Ostao je samo poslednji grad, koji se bori za goli život, pošto iako su vanzemaljci pobeđeni, raznorazne galaktičke horde i dalje prete, iskrcavaju se na planetu i slično. Poslednji grad se giba, ali još nije pokoren. Tu vi stupate na scenu.
Atmosfera je verovatno udarna tačka Destiny-ja
Kroz igru vas prati vaš maleni saputnik, leteći robot koji vas je i „pronašao“ i reanimirao, tj. oživeo na samom početku igre. On će vam pokazivati kuda trebate da se krećete da biste ostvarili svoj cilj, upućivaće vas šta trebate da uradite, davaće kontekst radnje i otkrivati detalje priče, dešifrovati razne kripto-probleme i tako dalje. Neuništiv je, tako da barem sa te strane nećete morati da brinete šta bi mu se moglo desiti. Imajući u vidu intenzitet i haotičnost borbi, i bolje je što je tako.
Iz Towera možete ići gde želite – makar u teoriji, pošto je beta ograničena na Zemlju. Istina, jedan kratak period je bila otvorena i misija na Mesecu. Na Zemlji je, barem za sada, bila otvorena samo jedna oblast (Old Russia), ne znamo da li će u finalnoj verziji biti više, ali pretpostavljamo da hoće. Zna se već da ćete putovati na Mesec, Mars, Veneru, druge planete Sunčevog sistema. No, o svemu ćemo više znati kada se bude pojavila finalna verzija igre.
Atmosfera, misije Atmosfera je verovatno udarna tačka Destiny-ja. Svet je urađen neverovatno detaljno, posebno sa aspekta dizajna. Kao što smo rekli, većinom se beta odvijala na planeti Zemlji, na lokaciji Old Russia u blizini kosmodroma sa koga su ljudi išli u kolonizaciju svemira. Svuda dominira gomila metala, rđe, nestajući odsjaj stare civilizacije. Isto tako, misija na mesecu donosi sasvim drugačiju okoliš, sa specifičnostima i karakteristikama koje biste očekivali od lunarne ekskurzije.
Pretpostavljamo da će na sličnom nivou, sa specifičnim okruženjima, biti odrađene i druge planete. Gde god da krenete, nalazite se na ruševinama nekada slavne čovečje civilizacije, i to vam igra uporno stavlja do znanja. Da ne zaboravimo da spomenemo i muziku, koja se pojačava tačno u određenim trenucima, i to u stilu trenutne akcije na ekranu, baš kako treba, što dodatno doprinosi atmosferičnosti igre.
Misije su pomalo čudne. Naime, svaka oblast je zapravo velika otvorena površina i niko i ništa vas ne ograničava da umesto u jednom krenete u sasvim drugom pravcu. Za svakog ubijenog neprijatelja dobijate iskustvene poene kojima se levelujete, mada nam se čini da nema puno poente da idete van zadatih misija da biste grindali. Nećete naći ništa posebno pametno, a u standardnim misijama, bile one predviđene za jednog igrača ili kooperativno igranje, ćete naći više nego dovoljno neprijatelja da levelujete kontinualno. Posebno je interesantno biti u modu za jednog igrača, ali gledati druge kako ubijaju neprijatelje po istoj mapi. Kako bi se obezbedilo da uvek ima neprijatelja, „respawn“ se odvija putem kontinualnih dolazaka dropship-ova sa neprijateljskim jedinicama.
Da biste prešli velika prostranstva, imate vozilo (nešto kao anti-gravitacioni džet-ski, koji možete da „summonujete“ po potrebi) kojim se brže prebacujete ka željenim destinacijama. Iako nam je u prvi mah koncept misija bio pomalo čudan, prijao nam je. Mapa takve velike otvorene lokacije nije baš gigantska, ali je taman tolika da sadrži sve što je igraču potrebno i obezbedi dovoljno sadržaja za napredak. Bolje nego poluprazna gigantska mapa, ili lokacije prenatrpane lošim protivnicima.Svaka misija, bila za jednog ili više igrača, ima svog bosa, jačeg ili slabijeg, i/ili event kojim se završava. Takođe, postoje određene lokacije unutar misija koje morate da odradite „u cugu“ jer ukoliko poginete, resetuje se ceo event. Ove lokacije se zovu Dark Zones i igra vas upozorava da to što usledi morate odraditi odjednom. Bosevi su bili zanimljivi, ali i pomalo čudni jer za razliku od „običnih“ neprijatelja, koji su pažljivo dizajnirani, imaju različite napade i ofanzivne i defanzivne karakteristike, bosevi su podosta neinspirativni i tu dolazimo do nečega što nam deluje da će biti najveća mana Destiny-ja.
Naime, dok je napucavanje sa „običnim“ neprijateljima veoma zanimljivo i kvalitetno odrađeno, jači neprijatelji su urađeni po konceptu „sunđera“. Oni jednostavno imaju puno više hit pointa, i potrebno je sasuti u njih enormnu količinu municije. Da sve bude još gore, što je takav neprijatelj veći, to je neaktivniji, dosadniji. Recimo, na levelu 6 dobijate kooperativnu misiju u kojoj trebate da uništite neki gigantski tenk. Taj tenk će vas gađati povremeno (ako vas i pogodi, saigrači će vas oživeti) ali će u suštini uglavnom stajati na svojoj lokaciji. Potom ćete se kroz rupu koja ostane od tog tenka spustiti do nekakve leteće kugle, koja će biti identifikovana kao uzrok svih problema na toj lokaciji (?) i koju ćete uništiti opet na isti način kao i pomenuti tenk – ispaljivanjem hiljada i hiljada projektila/metaka. Istovremeno, umesto običnih neprijatelja, sve više ćete se susretati sa jačim neprijateljima koji su do tada bili mini-bosovi u prethodnim misijama i sa kojima opet kreće ne naročito inventivno napucavanje.
Zaključak
Sve u svemu, Destiny nam daje puno povoda i za nadu i za strah. Sa jedne strane, svet je izuzetno dobro osmišljen, napredovanje je zanimljivo, integrisane su kooperativne, single misije i multi okršaji za više igrača, grafika je predivna, atmosfera izuzetna, lokacije će biti raznovrsne.
Beta nas je ostavila u pozitivnom raspoloženju
Sa druge strane, plaši nas to što smo Destiny-jem bili sve manje zadovoljni kako je igra odmicala, a mi napredovali po nivoima. Bosevi su veoma slabo odrađeni. Njihov koncept je „100-1000 puta veći HP“ i to je to. Nadamo se da će finalna verzija doneti nešto bolje i inventivnije po tom pitanju jer prosto samo napucavanje gubi na draži u takvim okolnostima. Nije zabavno, postaje dosadno i zamorno, ne treba da se koristi nikakva posebna veština osim da se bos uporno sasipa projektilima dok nakon stohiljaditog hica ne pogine…
Beta nas je ipak ostavila u pozitivnom raspoloženju. Pozitivno smo nastrojeni prema konceptu, a naročito kada imamo u vidu da se u suštini radi o multiplejer igri koja vas stalno baca u raznovrsne misije i stimuliše da igrate protiv drugih igrača, sa drugim igračima, sami…Iako bi možda poređenje sa single režimima igranja regularnih FPS naslova rezultovalo da nam Destiny ne izgleda dovoljno konzistentno, poređenje sa multiplej aspektima FPS-ova baca sasvim drugo svetlo na igru. Destiny ipak nije za direktno poređenje jer je ovo neka nova vrsta balansa. Hoće li zaživeti i kod konkurenata, ostaje da se vidi, ali je sigurno da je Destiny dugoročni projekat. Bungie je najavio da je Destiny ni manje ni više nego desetogodišnji projekat, tako da makar sa te strane postoje ozbiljni planovi, jer treba igru održavati svežom toliko vremena.
Destiny će se u finalnom izdanju pojaviti 9. septembra. Može se unapred rezervisati u mnogo varijanti, od obične, preko Limited Edition fizičkih kopija gde dobijate razne bonuse u kutiji, do vrlo interesantne Guardian Digital Edition verzije koja uključuje i dve naredne ekspanzije, a sve vam se isporučuje u digitalnom obliku. Preorderi dobijaju i određenu bonus opremu koju će koristiti, a koja će biti isporučena na odgovarajućoj lokaciji u samoj igri.
Takođe, treba istaći da je načinjen lep potez prema svima koji su igrali betu. Oni će nastaviti progres u finalnom izdanju od one tačke dokle su stigli u beti. Neće dugo trebati ni do prve ekspanzije. Ona je najavljena već za decembar, i stiže pod imenom The Dark Below. Drugim rečima, za očekivati je da Bungie često dopunjuje Destiny novim sadržajima, što će fanovima koje će igra steći sigurno prijati. Ponavljamo, za sada, samo na Playstation i Xbox konzolama, prethodne i aktuelne generacije… Dopada nam se: – Kreativno osmišljen univerzum – Atmosfera – Napucavanje, barem ne računajući boseve – Isprepletanost single, coop i multi režima kao nikada ranije – Muzika Ne sviđa nam se: – „Sponge (sunđer)“ pristup kod boseva koji imaju nenormalno mnogo hit pointa – Ne vidimo (za sada) jasniju razliku među klasama – Brojni skilovi koji se automatski otključavaju su besmisleni
Svoj primerak igre Destiny već možete naručiti u Computer Landu
