Opis igre: Alan Wake American Nightmare

Milan Jović
Dešavanja u igri su smeštena nakon onih iz prve igre, iako nisu u direktnoj vezi sa njima. Tako je sada Alan, odnosno “šampion tame“ – kako ga narator oslovljava – zarobljen u scenariju jedne od svojih Night Springs epizoda, koji je napisao pre nego je postao slavan autor. Nova noćna mora se odvoja “negde u pustinji Arizone“, na lokacijama koje su prava kontrast planinskim predelima prekrivenim četinarima u okolini idiličnog Bright Falls gradića. Alan je ovde zarobljen sa još nekoliko likova u začaranom, demonskom krugu u kome ga drži njegov zli, mračni alter ego, poznatiji kao Mr. Scratch. Kako bi iz njega izašao, Alan će morati da prati fikciju koju je sam napisao i da pažljivo sklapa slagalicu iznova i iznova, deo po deo, kako bi promenio stvarnost i pobedio mračnog “blizanca”.
 
 
Na svom putu, pisac će se u nekoliko navrata susreti sa demonskom verzijom sebe , čiji je jedini cilj da se zabavi i da Alana demotiviše u pokušajima da pobegne iz sveta u koji je zarboljen. O tome da je Mr. Scratch ogledalo svega negativnog, govore i video snimci koje je ostavio za sobom, a u kojima sa uživanjem muči i ubija nasumično odabrane žrtve, dok otkriva detalje o tome kako to isto planira da uradi i Alanovim prijateljima i njegovoj ženi Alis (za kojom Alan i dalje traga). U ovim,“live action“ snimcima, finski glumac Lika Vili je odradio odličan posao u ulozi psihotičnog lika, baš kao i Metju Poreta koji  mu je, kao i Alanu, pozajmio glas.  
 
Svet igre je podeljen na tri velike lokacije koje su nešto prostranije i otvorenije od onih iz prve igre, a u čijem središti leže prepoznatljivi objekti – motel pored puta, opservatorija i bioskop na otvorenom. Interesantno je da se na svakoj od lokacija nalazi samo po jedan NPC lik (a još interesantnije je da su sva tri ženskog roda), sa kojima će Alan povremeno komunicirati, a koji su takođe zbunjene paranormalnim dešavanjima koja ih okružuju, a na koje reaguju previše ravnodušno.  
 
Ovde se ujedno javlja i glavni problem sa igrom – repetativnost. Ideja Remedy-a da se igra u nekoliko navrata ponavlja na istim lokacijama, sa istim ciljevima i istim likovima, postaje zamorna već nakon prvog kruga (od ukupno tri) iako je zanimljiva u kontekstu priče. Tako smo u tri navrata posećivali iste lokacije i radili iste stvari uz vrlo malo varijacija. Ništa bolja stvar nije ni sa pričom koja je podjednako konfuzna i nedorečena kao i ona iz prve igre, a ni pomenuti likovi nisu ni približno toliko interesantni i ubedljivi kao meštani Bright Falls-a. Šta više, povremeno zvuče kao glumci iz trećerazrednih sci-fi serija. Ipak, na ovo možda i ne treba gledati kao na manu, jer je Remedy po svemu sudeći želeo da prenese atmosferu iz serija iz 80-ih, po kojima je Night Spring i inspirasana (Twilight Zone je najočigledniji primer), a koje su za današnje pojmove jednostavno previše “cheesy“.  
 Glavni motiv koji nas je terao da nastavimo sa igranjem bila je odlična akcija koja je sada dodatno utegnuta i još bogatija, intenzivnija i zabavnija. Srž mehanike je ostala nepromenjena, pa je preduslov za dokrajčivanje neprijatelja vrelim olovom i dalje isterivanje tame iz njihovih tela i to fokusiranjem svetlosti baterijske lampe. Ovde na scenu stupa arsenal naoružanja koji je daleko bogatiji od onog iz prve igre. Roštiljanje opsednutih meštana uzijem iz blizine je zaista fantastično iskustvo, baš kao i skidanje onih u daljini iz moćnog snajpera. Tu su još i mašinke, jurišne puške i automatska sačmara koja izaziva onaj “BUAHAHAHA!“ osećaj kada iz blizine raznesete nekoliko utvara i uživate posmatrajući ih kako nestaju u blještavim česticama.  
 
Ipak, ako želite moćnije igračke, moraćete da ih otključate u koferima razbacanih po pustari, a to zahteva dovoljno stranica scenarija koje prikupljate kao u prvoj igri. Zato ako želite automatsku sačmaru ili jurišnu pušku na primer, ne očekujte da ćete uspeti da ih otključate pre druge polovine igre. American Nightmare donosi i nove interesantne stvorove. Tako se neki  kloniraju pod uticajem svetlosti u slabiju verziju sebe, pa će se jedan vrlo brzo pretvoriti u šest neprijatelja, dok se drugi iz jata ptica pretvara u brzog grbavog stvora na dve noge i isto tako nestaje, ukoliko ga ne dokrajčite dok je još na zemlji.  
 
Da je primarni cilj dizajnera bio da igračima priže što kvalitetniju akciju, svedoče još neki tvikovi u mehanici. Prvi je daleko već broj neprijatelja i učestaliji susreti sa njima. Municija, koje, za razliku od prve igre, sada ima na svakom koraku, gotovo u potpunosti eliminiše potrebu za bežanjem, a sa njom i tenziju i onu napetu atmosferu po kojoj je Alan Wake poznat, što je jedna negativna nuspojava. Čak se i baterija lampe sada regeneriše daleko brže, zbog čega ih tokom cele kampanje nismo promenili više od 3-4 puta, a tome ide u prilog i činjenica da je Alan u stanju da pretrči daleko veće distance pre nego ostane bez daha.  
 
Ako završite kampanju, a pritom i dalje ostanete gladni akcije, vreme je da se upustite u arkadni mod koji donosi  10-ak mapa koje je moguće otključati hronološkim prelaženjem. Formula jeprilično jednostavna, ali vrlo zarazna. Naime, igra igrača baca na prostrane lokacije na kojima treba preživeti tačno 10 minuta, odnosno do izlaska Sunca. Borba za goli život počinje prve sekunde, kada igrač ima samo koji sekund da pokupi najbliže oružje i što više municije i krene da roštilja karakondžule koje nadiru sa svih strana. Neprijatelji napadaju u talasima, a svaki sledeći donosi sve više opakijih stvorova.  
 
Municija, flash granate, signalne rakete i baklje su razbacane na predefinisanim mestima, baš kao i koferi sa vatrenim oružjem, za koje su takođe potrebne stranice scenarije prikuplje u kampanji. Zato toplo preporučujemo da prvo prođete kroz priču i pokušate da sakupite što više svetlucavih papira. Cilj je napraviti što veći skor, a najviše poena donose množioci (koji se resetuje kada igrač popije udarac), odnosno uspešno izbegavanje napada. Kako vreme izmiče, neprijatelji se stvaraju u neposrednoj blizini, primoravajući igrača da stalno bude u pokretu i da se neprestano osvrće.  
 
Svaku od mapa moguće je igrati na Nightmare težini, kada neprijatelji ne napadaju periodično, već su uvek tu i agresivno proganjaju igrača bez prestanka. Na ovoj težini, jedna greška ili pogrešan trenutak za snabdevanje municijom vas brzo može dovesti u čupavu situaciju u kojoj je najbolje izvaditi baklju iz džepa ne bi li rasterali spodobe poput komaraca. Arcade mod je nešto što će dovoljno dugo držati sve one kojima se dopada specifična akcija i mehanika karakteristična za obe igre.  
 
Alan Wake saga i dalje ostaje priča bez kraja,  jer ni ova igra nije dala niti jedan odgovor na brojna pitanja koja je ostavila prva, kao na primer da li su sva dešavanja plod Alanovih snova, poremećenog psihičkog stanja , kao ni na pitanje da li njegove reči na papiru zaista menjaju svet oko njega. Šta više, American Nightmare samo doliva ulje na vatru, ostavljajući još više misterija za sobom, na koje će Remedy jednom verovatno morati da da odgovor. Ipak, očigledno je da sa ovom igrom finski tim nije ni želeo da nastavi priču koju je započela prva igra, već da igračima pruži još intenzivnije i kvalitetnije akciono iskustvo, u čemu je svakako uspeo, pre svega zahvaljujući odličnom Arcade modu. Oni koji će igru igrati isključivo zbog priče, svoja očekivanja treba da sačuvaju za pravi nastavak koji će sigurno doći, ali verovatno ne tako skoro.
Ocena: 78
 
Kvaliteti:
– Prepoznatljiva, intenzivna i dodatno utegnuta akcija – Interesantni susreti Alana i Mr. Scrtcha-a – Proširen arsenal vatrenog oružja – Neki novi, interesantni neprijatelji – Prilično zabavan Arcade mod – Interesantan omaž sci-fi serijama iz 80-ih – Cena
Nedostaci:
– Forsiranje jednih te istih lokacija i zadataka u nekoliko navrata – repetativnost – Plitka i (još jednom) nedorečena priča – Neki previše “jeftini” dijalozi i neupečatljivi likovi – Okrenutost akciji baca u senku jezu, napetost i atmosferu koji su krasili prvu igru
Sajt / Steam
Platforma: PC / Xbox360
Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija):
OS: Windows XP SP2 CPU: Dual Core na 2.0 GHz Video karta: sa 512 MB i podrškom za DirectX 10 RAM: 2 GB HDD: 8 GB prostora
Optimalni hardverski zahtevi (PC verzija):
OS: Windows 7 CPU: Quad Core na 2.66 GHz Intel / 3.2 GHz AMD Video karta: sa 1 GB i podrškom za DirectX 10 RAM: 4 GB HDD: 8 GB prostora Igrano na:
OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core i5 2500k na 4.2 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB RAM: 4 GB Konekcija: Cable, 10 Mbit / 1 Mbit