Opis igre: I Am Alive

Milan Jović
Igra je smeštena u gradu razorenemon “događajem“ (the event), koji može biti teroristički napad, serija snažnih zemljotresa ili nešto treće, na vama je da pustite mašti na volju. Grad je pretvoren u pustoš, sa oblakoderima koji se oslanjaju jedan na drugi, srušenim mostovima i ogromnim pukotinama u zemlji koje razdvajaju čitave kvartove. Pritom, prizmeni delovi prekriveni su oblacima guste prašine koja će ugušiti svako ko se predugo zadrži na ulici. Šta bi ste uradili da je vaš grad zadesila ovakva sudbina, a pritom znate da ste u njemu ostavili porodicu koju niste videli godinu dana? Većina će bez razmišljanja krenuti u potragu za voljenima, bez obzira na rizik, baš kao što to radi glavni, bezimeni momak koga kontrolišete.  
 
Igra se ni jednog momenta ne trudi da objasni zašto je svet u takvom haosu, već je u fokusu priče isključivo sadašnje stanje stvari, borba za goli život i interakcija sa ono malo preživelih. I Am Alive nas čak uskraćuje i za detalje o pozadini njegove priče, odnosno kako se odvojio od supruge i ćerke i zašto nosi osećaj krivice. Čak ni apartman u kome su nekada živeli ne nudi dovoljno dokaza o tome gde su i da li su uopšte preživeli apokalipsu. Bez obzira na to, do ovog momenta igra je uspela da nas natera da i sami marimo za njihovu sudbinu iako je postajalo sve očiglednije da su šanse da ih pronađemo poražavajuće male.  
 
Ovaj osećaj je ojačao još više onog trenutka kada smo naleteli na bespomoćnu curicu po imenu Mei, koju je pokušavala da uhvati grupa bitangi. Na osnovu njihovog ponašanja moglo se zaključiti da su u pitanju bolesni umovi koij planiraju da urade neke stravične stvari ovoj devojčici u kojoj je naš momak na nekin način odmah prepoznao svoju ćerku. Ovo je momenat u kome igra prisiljava igrača da ih u tome spreči, iako je to nešto što smo instinktivno uradili, bez trenutka razmišljanja. Zbog ovog čina, odmah smo zadobili njeno poverenje, privezali je za svoja leđa i svoje ciljeve okrenuli ka spašavanju curice i pronalaženju njene majke.  
 
Ovo je put sa koga igrač ne može da skrene, pa ćete ubrzo morati da nađete lek za Mei koja drhti od groznice, za koji verujete da se nalazi u kutiji na vrhu obližnjeg solitera. Svesni smo da su našem momku proradili zastičnički instinkti, naročito što ga Mei neodoljivo podseća na njegocu ćerku, ali ovo je prelomna tačka u priči u kojoj on menja prioritete i skoro u potpunosti zapostavljaa ono zbog čega se vratio u grad, a to je potraga za svojom porodicom. Da li je na taj način želeo da se iskupi, znajući duboko u sebi da mu se neće pružiti prilika da pomogne svojoj porodici ili da je za to kasno?  
 Vratićemo se na trenutak na sam početak igre, na obodu grada od koga vas deli stotinak metara mosta čiji veći deo leži na dnu reke. Dok dođete sa jednog na drugi kraj, igra će vas već naučiti gotovo svim potrebnim platformskim veštinama, što je mehanika koja preovladavala gotovo 50% vremena. U pitanju je klasično skakutanje i pentranje po skelama, olucima, cevima i pokidanoj armaturi. Ovo fukcioniše kao u starijim Tomb Raider igrama, ali sa jednom interesantnom novinom. Naime, igra uvodi skalu snage, izdržljivosti koja našem momku ne dozvoljava da se predugo vere po eksterijeru razorene urbane džungle.  
 
Čim se uhvatite za nešto počinje pulsirajuća muzika, čiji se tempo ubrzava kako snaga (stamina) opada, što prilično utiče na napetost. Zato je često poželjno da prethodno osmotriti i isplanirati najkraću rutu kojom ćete se verati, a zatim to uraditi brzo i precizno. Kada se skala snage isprazni, rapidnom brzinom počinje da se smanjuje i njen ukupan kapacitet (dužina skale),  kada imate samo koji trenutak da poslednje atome snage iskoristite da se domognete čvrstog tla.  
 
Za razliku od kondicije koja se u trenutku regeneriše čim stanete na noge, njen kapacitet je moguće vratiti isključivo dragocenim namirnicima koje pronalazite usput (neke regenerišu zdravlje, a neke i jedno i drugo). Iako je igra prilično linearna, ove potrepštine ključne za opstanak često nisu ispred nosa igrača, pa je poželjno da zagvirite u svaki hodnik i prostoriju, koji možda kriju flašu vode, konzervirano voće ili reš pečeno meso glodara. Sve ove sitnice koje u drugim igrama uzimamo zdravo za gotovo ovde su od ključne važnosti za opstanak i napredovanje i upravo to su neke od stvari koje I Am Alive izdvajaju iz gomile.  
 
Kada se nađete u centru nekadašnje civilizacije, shvatićete da se ovde ljudi ne dele na dobre i loše, siromašne i bogate, već samo na žive i mrtve. Zalihe hrane i vode su već dugo san mnogih koji se bore da  prežive još jedan dan, dok se udružene bitange iživljavaju nad njima, bez policije da ih u tome spreči. Kako ćete vi reagovati na njih i oni na vas zavisi od obe strane. Dok jedni mole za pomoć, drugi će vam pretiti pištoljem za koji nikada nećete znati da li je napunjen, baš kao što ni oni neće biti sigurnii u to kada vi potegnete svoj.  
 
Zato su okršaji na neki način svode na psihološko nadmudrivanje, blefiranje i faktor iznenađenja. Ako vam priđe nekoliko bandita sa pištoljima u ruci, potezanje vašeg će vas verovatno odvesti u brzu smrt. Zato je pametnije da podignete ruke u vis, napravite koji korak u nazad tako da namamite i izdvojite jednog iz gomile, a zatim ga iznenadite jednim smrtonosnim udarcem mačetom, što će vam dati koji sekund da ubijete ostale koji su spustili gard.  
 
Po nekad je dovoljno da prvo eliminišete predvodnika grupe, kada će ostali možda baciti oružje i pasti na kolena moleći za život, a pritom nezanujući da ste upravo ispalili poslednji metak. Onima koji to ne učine možete narediti stanu pored vatre ili ivice ambisa, kako bi ih šutnuli u smrt. Povremeno, naletećete na zasede, kada imate samo koji trenutak da se sabereta, prebrojite koliko njih nosi oružje i ko bi mogao da bude vođa grupe i na osnovu toga isplanirate svoju reakciju i prioritete.  
 Tu su i mnogi likovi koji samo žele da prežive i zaštite voljene, a koji će vikati i pretiti vam kada im se približite. Ipak, četo je teško prepoznati dokle su spremni da idu i da li će vas napasti ukoliko pokušate da im uzmete jedinu preostalu konzervu hrane. Treća grupa preživelih su oni bespomoćni, koji će vas moliti za pomoć, hranu, vodu i medikamente. Mi smo im pomagali kada god smo bili u prilici, jer je igra uspela da nas natera da marimo za druge, što je nešto čime se mnoge druge ne mogu pohvaliti.  
 
Ipak, često smo sebi postavljali pitanje koja je poenta pomagati nekome ko će možda već sutra biti mrtav? Ono što ćemo definitivno pamtiti je smirena gospođa u kanalizaciji koja nas je ljubazno zamolila za konzervu hrane koju u tom trenutku nismo imali. Kada smo je nabavili nešto kasnije, vratili smo se u želji da joj pomognemo, da bi nas dočekao jeziv, neočekivan i prilično šokantan prizor u kome visi sa plafono sa omčom oko vrata, dok joj pacovi trčkaraju ispod nogu.  
 
Ovakva iznenađenja bude buru pomešanih emocija, a u ovom slučaju je preovladao osećaj krivice izazvan saznanjem da je obična konzerva sa voćem mogla da joj spasi ili makar produži život. Ova humana dela su i korisna, jer vas igra time nagrađuje životima, koji vas mogu spasiti ponovnog učitavanja poglavlja (umesto poslednjeg checkpoint-a). Pitanje je samo da li ste spremni da se odreknete hrane ili paketa prve pomoći, koji vam koji minut kasnije mogu spasiti život. Ove odluke naročito dolaze do izražaja na najvećem nivou težine.  
 
I Am Alive je igra koja na odličan način dočarava svet u haosu u kome su sve civilizacijske vrednosti pale na niske grane. Njihovo mesto zauzeli osnovni zakoni prirode, gde jači proždire slabijeg, s tim da čovekov um može biti nezamislivo monstruozan u ovakvim situacijama. Sama priča, prenaglašeno sivilo koje preovladava, opresivna atmosfera i borba za goli opstanak, svet igre čine nalik onom iz The Road novela Kormaka Makartija i istoimenog filma. Male, ali vrlo interesantne novine u platformskom izvođenju, a pre svega psihološki obračuni sa neprijateljima su nešto po čemu će ova igra definitivno ostati upamćena. Za 15 evra koliko košta na Steam-u, I Am Alive je nešto što ne smete propustiti, naročito ne ako ste fan survival žanra i postapokaliptičnog okruženja.
Ocena: 80
Kvaliteti:
– Jedinstven pristup survival žanru i mehanici – Blefiranje i taktiziranje koji prethode fizičkom obračunu – Testira igračeve sposobnosti da pravilno raspolaže zalihama hrane, vode i municije – Snažne emocijalne i moralne dileme – Brutalan, nepraštajuć postapokaliptični svet i atmosfera – Cena – imajući u vidu dužinu kampanje (5 do 7 sati) i solidnu replay vrednost
Nedostaci:
– Priča uskraćuje igrača za detalje o događajima koji su prethodili kataklizmi – Kretanje ulicama kroz gust oblak prašine može biti frustrirajuće – Previše depresivan kolorit koji se svodi na nijanse sive i braon boje i generalno loša grafika
Sajt / Steam
Platforma: PC / Xbox360 / PS3
Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija):
OS: Windows XP SP3 CPU: Intel Pentium 4 630 / AMD Athlon X2 3800+ Video karta: NVIDIA GeForce 8800 GT / ATI Radeon HD 2600XT RAM: 2 GB HDD: 2 GB prostora
Optimalni hardverski zahtevi (PC verzija):
OS: Windows 7 CPU: Intel Core 2 Duo / AMD Athlox X2 Video karta: NVIDIA GeForce GTX 260 / ATI Radeon HD 4870 RAM: 4 GB HDD: 8 GB prostora
Igrano na:
OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core i5 2500k na 4.2 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB OC RAM: 4 GB Konekcija: Cable, 10 Mbit / 1 Mbit