Opis igre: Sleeping Dogs

Milan Jović
Sleeping Dogs je pravi sandbox omaž akcionim filmovima iz ranih 90-tih. Igrač je u ulozi Wei Shen pandura na tajnom zadatku, koji se iz SAD-a vratio u Hong Kong i infiltrirao u Sun On Yee trijadu u želji da raskrinka najveće zverke kriminalnog podzemlja grada. Ono što sledi je kliše ogoljen do kostiju. Wei brzo poprima mentaliteta tipičnog mafijaša, koji ne preza od potezanja pištolja i malećenja svakog ko mu stane na put, u želji da  napreduje na hijerarhijskoj lestvici i dođe do nedodirljivih bossova koje treba da privede pravdi. Ovo se kosi sa njegovom profesijom, pa će konstantno biti razapet između nadređenih, svojih ubeđenja i profesije sa jedne i onoga što je primoran da radi kao svež pripadnik ozloglašenog klana sa druge strane. Kako bi se dokazao i uopšte započeo uspon u podzemlju, Wei počinje sa zadacima kao što je reketiranje uličnih prodavaca, krađa skupocenih satova iz kombija suparničke bande i sličnih aktivnosti za koje konkurišu obične bitange.  
 
Ovde dolazimo do prvog i možda najočiglednijeg problema sa igrom. Otvoren svet nalik onom iz GTA igara se kosi sa idejom glavnog lika u ulozi pandura. Razlog leži u tome da smo bili prinuđeni da u jurnjavama pregazimao na desetine nedužnih civila, pa čak i svojih kolega pandura, dok istovremeno uništavamo bandere, ograde i sve ono što se nalazi na trotoaru. Pravi problem je u tome što igra ne sankcioniše ovakve stvari, pa smo to radili bez bilo kakvih posledica. Sociopate iz GTA igara sebi mogu da priušte iživljavanje nad nedužnim pešacima, ali ne i jedan policajac koji očajno želi da stane na put mafiji. Zato je Wiea lako poistovetiti upravo sa likovima iz GTA igara, što se ne uklapa sa njegovom ulogom u priči.  
 
Igra je prepuna sporednih misija od kojih su mnoge daleko zanimljivije od onih koje vuče centralna priča, a koje obično svode na idi tamo i premlati ili pobij sve živo. Ovde pre svega mislimo na misije u kojima Wei asistira policiji u istragama trgovine drogom i ljudima. Deo ovih misija čini i rešavanje brojnih mini igara, počev od hakovanja sigurnosnih kamera, preko postavljanja bubica za praćenje i prisluškivanje, obijanje brava, pa čak i karaoke pevanja.  
 
Kako je oružje retkost u Hong Kongu, podzemlje preferira premlaćivanje neprijatelja na smrt ili do trenutka kada više ne budu sposobni da stanu na noge, što je prilično neuobičajno za jednu ovakvu igru. Ovde dolazi do izražaja sistem borbe koji se u velikoj meri oslanja na borilačke veštine, dobre reflekse (za kontranapade) i korišćenje okruženja za brutalna dokrajčivanja. Ova mehanika je slična onoj iz poslednje dve Betmen igre, a Wei postepeno otključava nove komboe. Borba često nije ni malo laka i uvek je poželjno izdvojiti žrtvu iz grupe, a ostale držati na oku i ne dozvoliti im da vas opkole.  
Pravovremeni kontranapadi su ključni za opstanak i prilično su spektakularni za posmatranje. Način na koji Wei lomi laktove, kolena i drobi međunožja nesrećnika koji vrište od bolova, toliko je realan i brutalan da smo i sami osećali bolove. Jedina nelogičnost koja “bode oči“ je to da tipovi često bez problema ustaju, iako smo sigurni da smo im prebili obe noge. Namamite bitangu onde gde želite, zgrabite ga i jednim pritiskom dugmeta mu razbijte glavu o obližnju ogradu, kontejner, pisoar ili ga nabodite na nos smrznute sabljarke. Sve ovo je propraćeno sa nebrojano mnogo fluidnih animacija, koje se uglavnom prirodno stapaju jedna u drugu, pa borbe zaista izgledaju sjajno.  
 
Preostalih 20% akcije podrazumeva korišćenje pištolja i mašinki u tipičnom cover & shoot stilu. Jedina interesantna “novina“ je mogućnost preskakanja i uklizavanja preko zaklona (pultova, tezgi, stolova,…) koji vam u u slow motion momentima omogućavaju lako raznošenje glava loših momaka. Deonice sa napucavanjem su vrlo retke i igra se prosto trudi da Weiu izbije pištolj iz ruku. Ironija je što ćete se pre toga načekati i namučiti da ga se dokopate. Očigledno je da igra forsira borbu prsa u prsa, što i nije loše imajući u vidu zabavno pesničenje, ali problem je što to radi prečesto i veštački  lišava igrača i više nego korisnog vatrenog oružja (u jednoj misiji imate, a u sledećoj je misteriozno nestalo).  
 
Kako su misije podeljene na dve vrste – kriminalne aktivnosti i sprovođenje reda i zakona – Wei može da napreduje na oba polja, u zavisnosti od toga koliko ste se kojim misijama posvetili. Ovim dobijate poene koje možete utrošiti na otključavanje novih veština i kombao u nekom od dva stabla veština. Stablo trijada Weia uči nekim kriminalnim veštinama, poput tihog obijanja automobila, dok se pandurske veštine dobrim delom odnose na baratanje oružjem. Ipak, najkorisniji komboi se uče u školi borilačkih veština, tako što njenu kolekciju postepeno obogaćujete drevnim figurama koje prikupljate u misijama.  
 
Verovatno polovinu vremena provedenog u igri sedeli smo za volanom ili na dvotočkašu, šetajući se od jedne do druge misije, prevozeći zaplenjenu robu, krišom prateći i jureći neprijatelje, a često i bežeći od policije. Vožnja je previše arkadna, a ni višečasovnim igranjem nismo mogli da se naviknemo da vozimo levom trakom. Ctrl taster tokom vožnje ima ulogu kratkotrajnog boosta, koji je pre svega namenjen za izguravanje drugih automobila, što je prilično korisno kada želite da se otresete policije ili slupate automobil suparničke bande. Tu je i pucanje kroz prozor automobila, pa čak i otimanje drugih pri suludim brzinama, sa scenama u kojima Wei iskače kroz prozor na krov drugog automobila, u nešto manje elegantnom stilu od onog iz Just Cause igara. U vožnji nam je smetala i preosetljiva kamera (najbolje je ne pipaiti miša u vožnji), kao i nemogućnost promene perspektive.  
Sleeping Dogs je još jedna igra koja pati od problema koji je zadesio i portove igara kao što su Mass Effect 3 i Binary Domain na primer, a koji se odnosi na činjenicu da jedan taster ima višestruku ulogu. Tako Wei svu interakciju sa svetom i likovima obavlja desnim klikom (uključujući i ulazak / izlazak iz vozila), dok su trčanje, pentranje i preskakenje prepreka vezani za Space taster. Zbog ovoga nam se nekoliko puta desilo da pri suludoj brzini pritisnemo desni klik i iskočimo iz automobila, da bi završili u bolnici sa par hiljada manje u džepu. Na svu sreću, kontrole je moguće promeniti u opcijama, pa predlažemo da ove funkcije dodelite nekim drugim tasterima, kao što su E i F na primer. Pravovremenim pritiskom na Space, Wei izvodi fluidne akrobacije, skokove i bezbolna prizemljenja pri padu sa veće visine (neke osnovne parkur akrobacije). Ne očekujte sulude vratolomije po urbanom okruženju, kao u Assassin’s Creed igrama, jer je Wei prilično “prizeman“.  
 
Iako scene u kojima se neonske reklame presijavaju na mokrom asfaltu na momente oduzimaju dah, Hong Kong u ovoj igri nije naročito interesantan za istraživanje i ne nudi ni približno onoliko sadržaja koliko gradovi iz GTA igara, zbog čega smo stekli utisak da se krećemo šarenom mrežom puteva okruženom betonskim zidovima. Pored nekoliko prepoznatljivih obeležja, veći deo grada nema apsolutno nikakve veze sa stvarnim Hong Kongom. Jedini razlog za istraživanje grada, bila su svetilišta koja trajno povećavaju skalu “helta“ i kupovina napitaka koji kratkoročno bustuju snagu udaraca i brzinu regenerisanja zdravlja.  
 
U pogledu prezentacije, PC port izgleda primetno bolje od verzije za konzole. Teksture visoke rezolucije, detaljnije senke i AA filteri su dovoljan razlog da odaberete ovu verziju. Hong Kong je prilično detaljan, šaren i blještav, ali i pored toga ne dovoljno raznolik. Malo nam je zamsetala Havok fizika koja se ne snalazi baš najbolje u ovoj igri, pa tako tela likova povremeno luduju na zemlji i poskakuju. Ni gaženje pešaka nije ni približno toliko zabavno kao ono u poslednjoj GTA igri, za šta je pre svega zaslužan neprevaziđen Euphoria fizički endžin (koji nas je razmazio). Cut-scene u endžinu igre su momenti u kojima se priča odmotava i ovde je Square Enix odradio sasvim solidan, ali ne i spektakularan posao. Kvalitet glume i dijaloga blago varira, ali je uglavnom na zavidnom nivou.  Ono što nam se nije dopalo je loša sinhronizacija usana koja se često ne poklapa sa onim što likovi izgovaraju.  
 
Sleeping Dogs je ambiciozna igra koja koja pokušava da donese sve ono što se očekuje od jednog GTA klona, a dobra stvar je da to uglavnom radi sasvim solidno. Fokus na pesničenje neprijatelja u Džeki Čen stilu je pravo osveženje, iako nismo verovali da će se domninacija ove mehanike pozitivno odraziti na ovakvu igru. Detaljan, ali nedovoljno interesantan grad ne nudi dovoljno razloga da skrenete sa putanje GPS-a koja vodi do sledeće misije. Zato su odlična borba, interesantna RPG komponenta i dramatična priča dovoljan razlog da nastavite dalje. Svi ljubitelji akcionih filmova, istočnjačke kulture i borilačkih veština, znaće da cene i uživaće u onome što ova igra donosi.
Ocena: 82
 
Kvaliteti:
– Brutalna,duboka divljačka borba je pravi spektakl borilačkih veština – Solidno napucavanje (ono malo što ga ima) – Raznolike “dobar momak / loš momak” misije i način na koji se odražavaju na RPG komponentu – Solidna priča, prezentacija i na momente sjajna grafika – Sveprisutni elementi Kineske kulture i tradicije
Nedostaci:
– Kamera povremeno kaska za akcijom – Uloga glavnog lika se kosi sa dizajnom – Previše arkadna i “kruta” vožnja – Osim potrage za “collectables”, malo razloga za istraživanjem grada – Na momente bagovita rag-doll fizika i loše animacije lica
Platforma: PC / Xbox360
Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija):
OS: Windows Vista SP2 CPU: Intel Core 2 Duo 2.4 GHz / AMD Athlon X2 2.4 GHz Video karta: NVIDIA GeForce 8800 GT / ATI Radeon HD 3870 RAM: 2 GB HDD: 15 GB prostora
Optimalni hardverski zahtevi (PC verzija):
OS: Windows 7 CPU: Intel / AMD Quad Core Video karta: NVIDIA GeForce GTX 560 / ATI Radeon 6950 RAM: 4 GB HDD: 15 GB prostora
Igrano na:
OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core i5 2500k na 4.2 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB RAM: 8 GB DDR3 Konekcija: Cable, 10 Mbit / 1 Mbi