Aleksandar Božović
Da li ste se ikada zapitali zašto je čovečanstvo toliko fascinirano svemirom? Možda je to izraz ljudske težnje da pomeramo granice i istražujemo nepoznato. U svakom slučaju, svemir je inspirisao nove generacije naučnika, umetnika i mislilaca. Ta inspiracija sada se pretvara u tehnološki iskorak: prvu orbitalnu solarnu elektranu, sposobnu da proizvede 100 milijardi kilovat-sati energije godišnje i da napaja celu planetu. Dakle, svemir nas ne samo nadahnjuje, već i nudi jedinstvene tehnološke mogućnosti.
Zemlja koja stoji iza prve orbitalne solarne elektrane
Solarna energija je popularno rešenje iz obnovljivih izvora, a današnji fotonaponski paneli daleko su efikasniji nego pre 30 godina. Ipak, još uvek ne mogu da obezbede 100% neprekidnu proizvodnju zbog vremenskih uslova i mraka tokom noći. Zbog toga je Kina odlučila da razmišlja „van kutije“ i van planete.
Kina je još jednom pokazala ambiciju kada je najavila plan da pomoću raketa izgradi solarne elektrane u svemiru. Jedan visoki kineski naučnik opisao je projekat kao „drugu branu Tri klisure iznad Zemlje“. Brana Tri klisure već sada proizvodi gotovo 100 milijardi kWh godišnje i najveći je hidroenergetski projekat na svetu. Ako svemirska solarna elektrana zaista dostigne isti energetski kapacitet, nije čudo što je mnogi nazivaju „energetskim Menhetn projektom“.
Svemir je idealnije mesto za iskorišćavanje solarne energije
Ove elektrane biće izgrađene na više od 32.000 kilometara iznad Zemljine površine i biće široke oko jedan kilometar kada budu završene. Ideja možda zvuči kao naučna fantastika, ali iza nje stoji logika. U orbiti nema smene dana i noći niti godišnjih doba, što znači da sunčeva svetlost dopire konstantno.
Pored toga, gustina sunčevog zračenja u svemiru je i do 10 puta veća nego na Zemljinoj površini, što dodatno povećava efikasnost. Zbog toga bi orbitalna elektrana mogla da nadmaši sve postojeće fotonaponske sisteme na tlu.
Nećemo uskoro videti svemirsku elektranu na delu
Velike vizije zahtevaju vreme. Projekat će postati stvarnost tek kada se unapredi tehnologija teških raketa, koje su ključne za transport materijala u svemir. Takođe će biti potrebna i nova rešenja za prenos energije iz orbite do Zemlje. Tim koji stoji iza ovog projekta razvio je za tu svrhu raketu Dugi marš-9 (CZ-9).
Raketa Dugi marš-9 visoka je 110 metara, može se višekratno koristiti i biće glavni alat za izgradnju solarnih elektrana u svemiru. Kina je započela izgradnju prve eksperimentalne svemirske solarne stanice u okrugu Bišan, u gradu Čongćing, još u junu 2021.
Verovatno ćemo čekati godinama pre nego što ovakve elektrane počnu da napajaju Zemlju. Ako se uzme u obzir da je brana Tri klisure građena 18 godina, jasno je da je reč o dugoročnom i znatno složenijem poduhvatu. Ipak, potencijal da se potpuno redefiniše sektor obnovljive energije je ogroman, piše EcoPortal.
