Apollo astronauti su bili iznenađeni otkrićem narandžastih staklenih kuglica na površini Meseca, a sada znamo zašto su tamo

Kada su astronauti iz Apolo misije prvi put kročili na površinu Meseca, očekivali su sivi kamen i prašinu. Umesto toga, zatekli su nešto potpuno neočekivano i neobično – sitne, narandžaste staklene kuglice rasute po površini, veličine manjeg zrna peska, koje su izgledale kao sićušni dragulji. Ove kuglice, stare između 3,3 i 3,6 milijardi godina, nastale su tokom spektakularnih vulkanskih erupcija dok je Mesec još bio geološki aktivan.

Kada je vrela lava izbila iz Mesečeve unutrašnjosti i u trenu se ohladila u hladnom vakumu svemira, nastale su ove staklene sfere nalik fontanama lave na Havajima, ali bez atmosfere i vetrova da ih oštete ili promene. Zahvaljujući tome, ostale su netaknute milijardama godina.

Virtual Microscope

Decenijama su ove kuglice čekale u laboratorijama, sve dok nauka nije razvila tehnologije dovoljno precizne da ih analiziraju bez oštećenja. Pomoću jonizujućih zraka visoke energije i elektronske mikroskopije, istraživači su zavirili u njihovu unutrašnjost, vodeći računa da ih ne izlože Zemljinoj atmosferi koja bi mogla izmeniti njihove drevne minerale.

Svaka kuglica, bilo da je sjajno narandžasta ili crna, sadrži zapise o različitim vrstama vulkanskih erupcija koje su se odigravale tokom miliona godina. Njihov hemijski i izotopski sastav otkriva uslove pritiska, temperature i sastava duboko ispod Mesečeve kore, dajući uvid u to kako se njegova unutrašnja struktura menjala kroz vreme.

Kako je to slikovito opisao jedan od istraživača, proučavanje ovih kuglica je „kao da čitamo dnevnik drevnog mesečevog vulkanologa“. Svaka sfera čuva deo priče o Mesečevoj mladosti i o dinamičnom vremenu u razvoju našeg Sunčevog sistema, piše Live Science.