Bill Gates o ulaganju u nuklearnu energiju i uticaju AI na budućnost čovečanstva

Veštačka inteligencija (AI) možda će jednog dana preuzeti naše poslove, ali pre nego što se to dogodi, data centri na kojima se oslanja će trebati mnogo struje. Kako napajati njih i milione domova i preduzeća bez stvaranja dodatnih gasova koji zagrevaju klimu? Osnivač Microsoft-a, milijarder filantrop i investitor Bill Gates veruje da je nuklearna energija ključ za ispunjenje te potrebe — i ulaže sopstvena sredstva kako bi to ostvario.

Bill Gates je uložio milijardu dolara u nuklearnu elektranu koja je ove nedelje započela izgradnju u Kemmerer-u, Vajoming. Nova elektrana, koju je dizajnirala kompanija TerraPower koju je osnovao Bill Gates, biće manja od tradicionalnih nuklearnih elektrana na fisiju i, u teoriji, sigurnija jer će koristiti natrijum umesto vode za hlađenje jezgra reaktora.

TerraPower procenjuje da bi postrojenje moglo biti izgrađeno za do 4 milijarde dolara, što bi bila povoljna cena u poređenju sa drugim nuklearnim projektima nedavno završenim u SAD-u. Dva nuklearna reaktora izgrađena od nule u Džordžiji koštala su skoro 35 milijardi dolara, izveštava Associated Press.

Bill Gates veruje da je nuklearna energija ključ

Očekuje se da će izgradnja TerraPower elektrane biti završena do 2030. godine.

Bill Gates je dao intervju u sedištu NPR-a sa domaćinom Morning Edition-a, Steve-om Inskeep-om, kako bi razgovarao o svojoj velikoj investiciji u nuklearnu energiju — i kako vidi prednosti i izazove veštačke inteligencije, koju bi elektrana koju podržava jednog dana mogla napajati.

Ovaj intervju je skraćen i uređen radi jasnoće.

Steve Inskeep: Dozvolite mi da pitam o nekoliko grupa koje morate ubediti, a jedna od njih su dugogodišnji skeptici sigurnosti nuklearne energije, uključujući ekološke grupe, ljude koji će vršiti pritisak na neke od političkih lidera koje ste sreli ovde u Vašingtonu. Da li ste sigurni da možete izneti argument koji će ih ubediti?

Bill Gates: Pa, apsolutno. Argument za sigurnost ovog dizajna je izuzetno jak zbog pasivnih mehanizama uključenih u njega. Ljudi već 60 godina govore da bi ovako ove stvari trebalo da funkcionišu.

Znači, ako dođe do kvara, jednostavno se hladi.

Tačno.

Nešto ne mora aktivno da se dogodi da bi se hladilo

Nema visokog pritiska na reaktor. Ništa ne pokušava da izađe. Voda, kada se zagreva, stvara visoki pritisak. Mi nemamo visok pritisak i nemamo kompleksne sisteme potrebne za garantovanje sigurnosti. Nuklearna regulatorna komisija je najbolja na svetu i oni će nas ispitivati i izazivati. I, znate, to je fantastično. To je veliki deo onoga što će se dešavati u narednih šest godina.

kpbs

Dozvolite mi da pitam o nekome drugom koga morate ubediti, a to su tržišta — pokazati im da ovo ima finansijski smisao. Sam Altman, CEO OpenAI, promoviše i ulaže u nuklearnu energiju i povezan je sa kompanijom koja je izlistala svoje akcije na tržištu i odmah su pale. Drugi projekti koji su počeli da izgledaju preskupi otkazani su u poslednjih nekoliko godina. Možete li ubediti tržišta?

Pa, trenutni reaktori su preskupi. Postoje kompanije koje rade na fisiji i kompanije koje rade na fuziji. Fuzija je daleko. Nadam se da će uspeti. Nadam se da će na duže staze biti veliki konkurent ovoj TerraPower nuklearnoj fisiji. Za razliku od prethodnih reaktora, mi ne tražimo od korisnika u određenoj geografiji da garantuju troškove. Dakle, ovaj reaktor, svi troškovi njegove izgradnje su na privatnoj kompaniji TerraPower, u kojoj sam ja najveći investitor. I iz strateških razloga, američka vlada pomaže sa troškovima prve vrste.

Ministarstvo energetike SAD-a finansira polovinu troškova TerraPower projekta, što uključuje troškove dizajna i licenciranja reaktora, izveštava AP

Pitam se da li možete pristupiti običnom investitoru i reći: “Ovo je dobar rizik. Isplatiće se u razumnom vremenskom okviru?”

Znate, ne odlučujemo se da ovu kompaniju izlistamo na berzi, jer je razumevanje svih ovih pitanja vrlo kompleksno. Mnogi naši investitori će biti strateški investitori koji žele da isporučuju komponente, ili dolaze iz zemalja poput Japana i Koreje, gde obnovljivi izvori energije nisu tako jednostavni zbog geografije. I tako oni žele da budu potpuno zeleni. Oni, čak više nego SAD, će trebati nuklearnu energiju da to ostvare.

Kakva je veza između AI i nuklearne energije?

Pa, pretpostavljam da ljudi žele da inovacije donesu još jeftiniju struju, a da pri tome bude čista. Ljudi koji su optimistični u vezi inovacija u softveru i AI donose taj optimizam i na druge stvari koje rade. Postoji i direktnija veza, a to je da će dodatni data centri koje ćemo graditi izgledati kao da će dodati do 10% dodatnog opterećenja za struju. SAD-u nije trebalo mnogo nove struje — ali sa porastom raznih stvari, od električnih automobila i autobusa do električnih toplotnih pumpi za grejanje domova, potražnja za strujom će značajno porasti. A sada ti data centri dodaju opterećenje. Dakle, velike tehnološke kompanije gledaju kako mogu pomoći u olakšavanju većeg napajanja, kako bi ovi data centri mogli služiti rastućoj potražnji za AI.

Zanimljivo mi je da li vidite veštačku inteligenciju kao nešto što potencijalno može pogoršati nejednakost u prihodima, nešto o čemu biste kao filantrop razmišljali.

Pa, mislim da su dve oblasti u kojima sam najviše uključen u sagledavanje kako AI može pomoći zdravstvo i obrazovanje. Nedavno sam bio u Njuarku, Nju Džersi, gde sam video AI Khan Academy pod nazivom Khanmigo koji se koristi u časovima matematike, i bio sam impresioniran kako ga nastavnici koriste da pogledaju podatke, podele učenike kako bi imali personalizovanu nastavu za dete koje zaostaje ili je napredno.

Kad god dobijem medicinski račun ili dijagnozu, unesem je u AI i dobijem objašnjenje. Znate, AI je neverovatan u tome. A ako pogledamo zemlje poput onih u Africi gde je manjak lekara još dramatičniji nego u Sjedinjenim Državama, ideja da možemo pružiti više medicinskih saveta trudnicama ili bilo kome ko pati od malarije, jako me uzbuđuje. Dakle, pomeranje napred u tim dvema oblastima vidim kao potpuno korisno.

Da li ste razumeli šta sam pitao, o koncentraciji moći?

Apsolutno. Ovo je vrlo, vrlo konkurentno polje. Mislim, Google radi odličan posao. Meta. Amazon. I nije kao da postoji ograničena količina novca za nove startupe u ovoj oblasti. Mislim, Elon Musk je upravo prikupio 6 milijardi dolara. To je kao internet 2000. godine. Barijere za ulazak su vrlo niske, što znači da se brzo krećemo.

I drugo pitanje o koncentraciji moći… Da li brinete o, znate, više novca za investitore i manje poslova za obične ljude? Kao, oni mogu dobiti ovu sjajnu AI tehnologiju, ali nemaju posao?

Brinem o tome. U osnovi, ako povećate produktivnost, to bi trebalo da vam pruži više opcija. Ne dopuštamo robotima da igraju bejzbol. Jednostavno nikada nećemo biti zainteresovani za to. Ako roboti postanu jako dobri, i AI postane jako dobar, hoćemo li na neki način, u smislu kreiranja poslova, želeti da postavimo ograničenja na to, ili oporezujemo te stvari? To sam ranije postavljao. Još nisu dovoljno dobri da se ta pitanja pokreću. Ali, znate, recimo za tri do pet godina, mogli bi biti dovoljno dobri.

Ali za sada, vaša nada je da AI ne zameni moj posao – da me učini produktivnijim u poslu koji već imam

Pa, postoji nekoliko poslova koji će vas zameniti, baš kao što su računari uradili. U većini stvari danas, AI je kopilot, povećava vašu produktivnost. Ali ako ste osoba za podršku, primate pozive za podršku i postanete dvostruko produktivniji, neke kompanije će uzeti tu produktivnost i odgovoriti na više poziva i imati kvalitetnije odgovore. Neke kompanije će trebati manje ljudi, sada oslobađajući radnu snagu da radi druge stvari. Da li idu i pomažu u smanjenju veličine razreda u školama, ili pomažu hendikepiranima ili starijima? Ako možemo da proizvodimo više, onda je i nagrada veća. Ali da li smo pametni u smislu poreskih politika ili kako to distribuiramo, tako da zapravo koristimo oslobođenu radnu snagu za stvari koje bismo želeli da imamo?

Izvor: kpbs