Crvena materija je super-provodljivi materijal koji bi mogao da promeni ceo svet

Jedno od najboljih svojstava materijala nazvanog crvena materija (reddmatter) je njegova sposobnost da radi u uslovima niske temperature i pritiska, što je ključno za upotrebu u praktičnim situacijama.

Otkrivanje novog materijala koji je u stanju da prenosi električnu energiju bez otpora i da propušta magnetna polja oko materijala je proboj za kojim su naučnici jurili više od jednog veka.

Zbog čega je crvena materija važna?

Otkriće novog materijala moglo bi omogućiti pravljenje energetskih mreža koje su u stanju da prenose energiju bez gubitaka, štedeći do 200 miliona megavat sati koji se trenutno gube zbog otpora materijala, prenosi Independent. Jedna od primena je i nuklearna fuzija, dugo očekivani proces koji bi mogao da kreira jedan od preko potrebnih izbora praktično neograničene energije. Druge primene uključuju lebdeće vozove velike brzine, i nove vrste medicinske opreme.

Tim koji predvodi isti naučnik, Ranga Dias, ranije je objavio kreiranje dva nešto manje revolucionarna, ali slično super-provodna materijala u radovima koji su objavljeni u Nature i Phisical Review Letters časopisima, od kojih je onaj iz Nature povučen, zbog upitnog naučnog pristupa.

Ovog puta, profesor Dias i njegov tim kažu da su preduzeli dodatne korake kako bi izbegli slične kritike. Za početak, naučnici su pokušali da potvrde taj stari rad koristeći nove podatke prikupljene van laboratorije, dok je tim naučnika posmatrao kako se to dešava uživo. U novom istraživanju je korišćen isti pristup.

Novi materijal je opisan u radu „Dokaz o skoro ambijentalnoj super-provodljivosti u lutecijum hidridu pojačanom azotom“, objavljenom u Nature magazinu.

Crvena materija

Materijal je dobio nadimak Crvena materija (reddmatter), po svojoj boji i kao omaž materijalu iz Zvezdanih staza koji je mogao da kreira crnu rupu kada se zapali. Ideja za ime je sinula tokom procesa stvaranja, kada je materijal dobio veoma jarku crvenu boju.

Profesor Dias i tim su napravili materijal tako što su uzeli retki zemni metal po imenu lutecijum i pomešali ga sa vodonikom i malim delom azota. Zatim je ta mešavina ostavljena da reaguju dva-tri dana, na visokim temperaturama.

U radu se navodi da je jedinjenje ispalo plave boje, ali je sa pocelo da menja boju u roze pod visokim pritiskom, kada je postiglo super-provodljivost, da bi se vratio u jarko-crvenu boju u svom nesuper-provodljivom metalnom stanju.

Da bi se aktivirao, materijal i dalje treba da se zagreje na 20,5 stepeni Celzijusa i komprimuje na oko 145.000 psi. Ali to je znatno manje zahtevno od drugih, sličnih materijala – uključujući one pomenute, koje je 2020. godine najavio profesor Dias, a koji su doneli uzbuđenje i skepticizam kod naučnika.

Praktična primena

Mnogo bitnija stvar kod ovog otkrića je ta da je materijal moguće koristiti u praktičnim uslovima, a naučnici uključeni u rad kažu da će upravo to označiti novu eru za praktičnu upotrebu super-provodljivih materijala.

„Put ka super-provodljivoj potrošačkoj elektronici, vodovima za prenos energije, transport i značajna poboljšanja magnetnog zadržavanja za nuklearnu fuziju su sada realnost“, rekao je profesor Dias u izjavi. “Verujemo da smo sada u modernoj super-provodljivoj eri.”