Aleksandar Božović
Iako opšta teorija relativiteta uspešno objašnjava anomalnu precesiju orbite Merkura (43 ugaone sekunde po veku), nova studija razmatra alternativnu, egzotičnu mogućnost: da je za ovu pojavu odgovorna mala, ali masivna primordijalna crna rupa (PBH) koja bi se mogla nalaziti unutar orbite Merkura, tačno na mestu na mestu gde se u 19. veku spekulisalo da postoji neotkrivena planeta „Vulkan“.
PBH su hipotetički objekti koji su mogli nastati u ranoj fazi svemira kolapsom gustih regiona. Ove crne rupe su potpuno neosvetljene, pa bi se njihovo prisustvo moglo otkriti jedino posredno, recimo pomoću astrofizičkog fenomena u kojem masivni objekat (poput zvezde, planete ili crne rupe) prolazi ispred nekog udaljenog izvora svetlosti, kao što je zvezda, i privremeno uvećava ili iskrivljuje njen svetlosni signal usled efekta gravitacionog sočiva. Predložena „Vulkan PBH” bi imala masu oko 1,6 puta veću od Merkurove i Švaršildov radijus od svega 0,7 mm.
Studija koristi klasičan Njutnov model sa osam planeta, kao i modifikovani model sa hipotetičkom devetom, PBH „Vulkanom”. Autor je podešavanjem mase i orbite PBH uspeo da približno reprodukuje Merkurovu precesiju, ali model pokazuje manja odstupanja u precesiji ostalih unutrašnjih planeta, uključujući promenu afeliona Zemlje nakon 100 godina, što bi značilo da bi Zemlja bila nešto bliže Suncu u najudaljenijoj tački svoje orbite.
Zaključak studije jeste da je izuzetno neverovatno da se u unutrašnjem Sunčevom sistemu nalazi PBH. Ipak, ova mogućnost nije u potpunosti isključena, te bi preciznija i dugotrajnija posmatranja orbita unutrašnjih planeta mogla doneti nove zaključke, piše Astrobites.
