Da li smo izvukli premiju jer živimo u posebnom delu univerzuma?

Prema kosmološkom principu, naše mesto u univerzumu nije ništa posebno. Ova ideja se oslanja na pretpostavku da je univerzum homogen i izotropan na velikim skalama – kao mleko koje je ravnomerno homogenizovano. Međutim, savremena istraživanja ukazuju na to da ova pretpostavka možda ima ozbiljne nedostatke.

Tokom vekova, naučna otkrića su postepeno uklanjala čoveka iz središta kosmosa. Zemlja nije centar univerzuma, ni Sunčevog sistema, niti je čak Mlečni put poseban – samo je jedna od mnogih galaksija u univerzumu. Ova „kosmička prosečnost“ olakšava astronomima pravljenje matematičkih modela univerzuma, ali nova opažanja sugerišu da je vrlo moguće postojanje ozbiljnih izuzetaka.

Izazovi kosmološkom principu

Nedavna istraživanja otkrivaju strukture koje dovode u pitanje jednaku homogenost univerzuma. Na primer, Aleksija Lopez sa Univerziteta Centralnog Lankašira otkrila je „Gigantski luk,“ strukturu galaksija dugu 3,3 milijarde svetlosnih godina. Pored toga, identifikovala je i „Veliki prsten,“ torus galaksija od 1,3 milijarde svetlosnih godina, što ukazuje na još veće potencijalne strukture.

Osim toga, kosmička mikrotalasna pozadina (CMB), svetlost zaostala od Velikog praska, pokazuje fluktuacije na velikim skalama koje nisu potpuno slučajne. Ova opažanja su izazov za kosmološki princip, koji predviđa glatku i homogenu raspodelu.

Jedno objašnjenje za ove anomalije može biti princip kosmičke varijanse – statistička neizvesnost zbog ograničenosti posmatranja. Na primer, deo univerzuma koji možemo videti može sadržati varijacije koje nisu reprezentativne za ceo univerzum. Međutim, istraživači poput Valerija Mare sa Univerziteta u Brazilu smatraju da kosmička varijansa više nije dovoljna da objasni ove razlike.

Iako postoje interesantne anomalije, većina opažanja i dalje podržava kosmološki princip. Naučnici priznaju da još uvek nemaju „čvrst dokaz“ za njegovo kršenje niti zamenu za ovaj ključni koncept. Ipak, trenutne anomalije postavljaju važna pitanja o prirodi univerzuma. Zaključno, dok kosmološki princip ostaje osnova moderne astronomije, nova otkrića ukazuju da bi naše razumevanje univerzuma moglo biti daleko složenije nego što smo mislili. Kako napreduje tehnologija i analiza, možda ćemo u budućnosti otkriti da je naš deo univerzuma manje „prosečan“ nego što sada verujemo, piše SciAm.