Benchmark Redakcija
Ovakav podatak dolazi u veoma nepovoljnom trenutku za energetski sektor zemalja Evropske unije. Sankcije uvedene Rusiji, rast cene gasa i klimatske promene uticale su na stručnjake širom Evrope da razvijaju alternativni način snabdevanja, odnosno da se okrenu struji iz obnovljivih izvora energije.
„Evropa je izbegla najgoru energetsku krizu. Turbulencije izazvane izazovima iz 2022. godine samo su uticale da smanjimo korišćenje uglja za proizvodnju struje i pružimo priliku obnovljivim izvorima energije. Sada ne postoji strah od povratka uglju kao važnom energentu u proizvodnji struje“, navodi šef službe za analizu podataka Istraživačkog centra Ember Dejv Džouns.
Korišćenje gasa u elektro snabdevanju Evropske unije bio je na ukupnom nivou od 20 odsto tokom 2020. godine, dok ugalj ima udeo od 16 procenata. Upotreba solarne energija zaslužna je za smanjenje korišćenja uglja u proizvodnji. Poslednjih meseci mnogo se ogovori o inovacijama u proizvodnji solarnih panela, pa bi se za njihovu proizvodnju mogle iskoristiti alge.
Prednost obnovljivih izvora energije nad elektranama
Evropska unija je minulog proleća odlučila da se u energetskom smislu distancira od najvećeg dobavljača fosilnih goriva – Rusije. Leto je donelo veliku sušu, kakva se događa jednom u 500 godina, što je uticalo na isušivanje akumulacija širom kontinenta.
Rezultat toga je pad proizvodnje struje u hidroelektranama na najniži nivo od 2000. godine. Udeo nuklearne energije je takođe redukovan. Glavni uzrok jesu prekidi rada u francuskim elektranama zbog problema sa održavanjem. Klima je takođe imala značajnu ulogu, jer je smanjenje nivoa reka uticalo na manju proizvodnju, kako bi se sprečilo pregrevanje manje količine vode neophodne za hlađenje reaktora.
Toplotni talasi tokom proteklog leta uslovili su tražnju za strujom neophodnom za rad klima uređaja. Ipak, potrošnja energije dobijene iz nuklearnih i hidro elektrana pala je na 185 teravata na sat, što je oko 7 odsto ukupne proizvodnje u EU tokom 2022. godine. Tada se pojavio strah da će ugalj popunjavati nestašicu. Ukupni uvoz iznosio je 22 miliona tona, ali je od ove količine iskorišćena samo trećina. Zapravo su ove nedostatke nadoknadili solarni izvori i energija vetra. Ovakav scenario odgovara tendencijama u uvozu sirovina za proizvodnju baterija.
Proizvodnja solarne energije zabeležila je rekord tokom prošle godine, a čak 20 zemalja postavilo je svoje nacionalne rekorde. Holandija je na vrhu liste, jer solarnim putem dobija 14 odsto od ukupne količine struje koja se proizvodi u državi. U prvih pet zemalja našle su se Španija, Mađarska, Grčka i Kipar, prenosi Euronews.
Potražnja za strujom pala tokom zime
Evropa beleži značajan pad potražnje za strujom tokom zimskih meseci, koja je za 10 odsto manja u odnosu na prethodnu godinu. Veće temperature odigrale su svoju ulogu, ali je na ovaj podatak uticao i rast troškova života, zbog kojih ljudi više štede.
„Kreatori javnih politika ne smeju dozvoliti da građani zamene energetsku efikasnost sa padom tražnje. Ovi podaci ne znače pobedu obnovljivih izvora energije, ali bih voleo da se jednoga dana ona desi. Ljudi su počeli da pridaju značaj solarnim panelima, jer su zainteresovani za energetsku efikasnost“, objašnjava Džouns.
Prognoze za 2023. godinu
Prvi podaci pokazuju pad proizvodnje električne energije od 37 odsto. Centar Ember procenjuje da bi Evropska unija mogla zabeležiti smanjenje proizvodnje fosilnih goriva u tekućoj godini od 20 odsto. Iako otvaranje novog rudnika uglja u Velikoj Britaniji, odnosno Nemačkoj može biti protumačeno kao korak unazad, Džouns ovakve događaje opisuje kao simbolične.
