Inženjeri pronašli dokaze o korišćenju hidraulike prilikom izgradnje drevnih egipatskih piramida

U nedavno objavljenom radu, naučnici su zaključili da stepenasta piramida Džosera u Sakkari, Egipat, za koju se veruje da je najstarija od sedam monumentalnih piramida, predstavlja izvanredan primer hidrauličkog inženjeringa.

Hidraulički sistem u izgradnji piramida

Hidraulički mehanizam mogao je da pomera ogromne kamene blokove koji formiraju piramidu, počevši od temelja pa naviše. Istraživački tim tvrdi da je unutrašnja arhitektura stepenaste piramide u skladu sa hidrauličkim mehanizmom za podizanje, nešto što nikada ranije nije prijavljeno na tom mestu ili u to vreme. Podizanjem kamenja iz unutrašnjosti piramide u onome što autori nazivaju „vulkan načinom“, pritisak vode iz hidrauličkog sistema mogao je da gura blokove na svoje mesto. Ako se ovo dokaže, pokazuje da su Egipćani imali napredno razumevanje hidrauličkih sistema, mnogo pre nego što su moderni naučnici verovali.

Bez obzira na odgovor, izvođenje ovog sistema u stepenastoj piramidi bio bi veliki poduhvat.

Podrška hipotezi: Topografski dokazi

Tim veruje da, na osnovu mapiranja obližnjih slivova, jedna od masivnih struktura u Sakkari, poznata kao Gisr el-Mudir, ima karakteristike brane sa namerom da zadrži sediment i vodu. Naučnici tvrde da topografija iza brane sugeriše postojanje privremenog jezera zapadno od kompleksa Džosera, sa vodom koja okružuje područje poput jarka.

Kao što je jedna od pritoka Nila hranila ovo područje, brana je mogla stvoriti privremeno jezero, potencijalno povezujući reku sa „suvim kanalom“ oko lokacije Džosera, pomažući u transportu materijala i korišćenja hidraulike u izgradnji.

researchgate.net

„Drevni arhitekti su verovatno podizali kamenje iz centra piramide u vulkanskom stilu koristeći vodu bez sedimenta iz južnog dela suvog kanala“, pišu autori.

Hidraulička infrastruktura

U jednom delu jarka, tim je pronašao monumentalnu linearnu strukturu isklesanu u kamenu, koja se sastoji od sukcesivnih, dubokih pregradnih komora koje kombinuju tehničke zahteve postrojenja za tretman vode – sa dizajnom koji se i dalje često koristi u modernim postrojenjima za tretman vode – uključujući taložni bazen, retenzioni bazen i sistem za pročišćavanje.

„Zajedno, Gisr el-Mudir i unutrašnji južni deo suvog kanala rade kao jedinstveni hidraulički sistem koji poboljšava kvalitet vode i reguliše protok za praktične svrhe i ljudske potrebe“, pišu autori. Tim veruje da je dostupna voda u oblasti bila dovoljna da zadovolji potrebe projekta.

Ovo istraživanje potencijalno otkriva napredno znanje starih Egipćana o hidrauličkim sistemima i kako su ga primenili u izgradnji svojih monumentalnih struktura, prenosi Popular Mechanics.