Aleksandar Božović
Postojanje vode na Marsu dugo je intrigiralo naučnike i izazivalo debate. Nedavno objavljena studija donosi ubedljive dokaze o “tragovima talasa” u stenama Marsa, oblikovanim vodom i vetrom pre nekoliko milijardi godina.
Ovi tragovi, zabeleženi na površini Marsa, ukazuju na period kada su plitka vodena tela bila izložena Marsovom vazduhu.
Značaj ovih tragova je ogroman jer pružaju dokaze o postojanju stalnog vodenog tela na Marsu pre oko 3,7 milijardi godina. Ovo otkriće pokazuje da je klima na Marsu nekada bila dovoljno topla da podrži postojanje tečne vodene mase, a ne samo zaleđene površine.
„Oblik talasa mogao je nastati samo pod vodom koja je bila izložena atmosferi i na koju su delovali vetrovi,“ objasnila je dr. Kler Mondro sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju (CalTech).
Šta nam govore tragovi talasa?
Profesor geologije Majkl Lamb izradio je kompjuterske modele na osnovu ovih talasa kako bi procenio veličinu drevnog Marsovog jezera. Talasi visoki svega 6 milimetara i razmaknuti 4-5 centimetara ukazuju na postojanje plitkog jezera, dubokog najviše 2 metra.
„Produžavanje perioda u kojem je tečna voda bila prisutna na Marsu povećava mogućnost da su uslovi za mikrobni život postojali duže nego što se mislilo,“ dodala je Mondro.
Tečna voda je ključni sastojak za život kakav poznajemo. Pronalazak dokaza o postojanju tečne vode otvara uzbudljiva pitanja o mogućnosti da je Mars nekada podržavao mikrobni život.
Pored traganja za životom, znanje o postojanju vode ima praktične implikacije za buduće ljudske misije. Voda je ključni resurs za astronaute: za piće, proizvodnju kiseonika i čak goriva za rakete. Ako se pronađu ostaci drevnih izvora vode ili naslaga leda, mogli bi se koristiti za dugoročni boravak i istraživanje Marsa.
Ove fascinantne talasaste tragove NASA rover „Curiosity“ dokumentovao je 2022. godine tokom istraživanja kratera Gejl, regije koja je nekada bila dom vetrom oblikovanih dina.
Pored talasa, u blizini je pronađena formacija stena nazvana Amapari Marker Band, koja ukazuje na postojanje drugog jezera, dubokog oko 2 metra, formiranog nešto kasnije u Marsovoj istoriji.
Razumevanje klime Marsa
„Otkriće tragova talasa predstavlja važan napredak u istraživanju paleoklime Marsa,“ izjavio je Džon Grotcinger, profesor geologije na CalTech-u. Prema njegovim rečima, ovo otkriće daje uvid u period kada je Mars imao topliju klimu i jezera bez leda.
Nalazi Curiosity rovera mogu značajno uticati na ciljeve budućih misija na Marsu. Budući roveri, opremljeni naprednijim instrumentima, mogli bi detaljnije analizirati formacije talasa i tragati za hemijskim potpisima koji ukazuju na uslove pogodne za život.
Ovi podaci takođe mogu pomoći pri odabiru potencijalnih lokacija za ljudska istraživanja i resurse, čime se dodatno približavamo dugoročnom cilju istraživanja Marsa i njegovih tajni, prenosi Earth, izvor ScienceAdvances.
