Kako izgleda kada upadnete u crnu rupu

Da bismo bolje razumeli fenomen crnih rupa, moramo da ih razgraničimo na dve vrste, za koje naučnici smatraju da trenutno postoje. U pitanju su „crne rupe zvezdanih masa” i „ supermasivne crne rupe”. Upravo je pomenuti video u 360 stepeni svemirske agencije NASA, u odličnoj animaciji prikazao šta se događa ako upadnemo u supermasivnu crnu rupu.

Impresivna vizuelizacija je rezultat rada NASA superkompjutera, koji je generisao oko 10 terabjata podataka, a projekat je trajao oko pet dana na samo 0,3 posto od 129 hiljada procesora ugrađenih u taj superkompjuter. Da bismo razumeli ovaj podatak, potrebno je da znamo da bi na  tipičnom laptopu isti projekat  trajao više od jedne decnije.

Video inače pokazuje let ka supermasivnoj crnoj rupi okruženoj vrelim i užarenim pojasom gasova. Konkretno, ova crna rupa ima 4,3 miliona puta veću masu od našeg Sunca, a to bi trebalo da bude ekvivalent čudovištu koje se nalazi u centru naše galaksije, poznatije kao Mlečni put.

„Simulacija se približava, nakratko orbitira a zatim prelazi na horizont događaja – tačku bez povratka, čudovišne crne rupe slične onoj koja je zamišljena u centru naše galaksije”, saopštila je NASA komentarišući pomenutu video simulaciju. Na samoj video prezentaciji uključene su oznake kako bismo bolje razumeli događaje koji se odvijaju, piše DigitalTrends.

Crne rupe su oblasti svemira u kojima gravitacija ima tako ogromnu snagu da im ništa ne može pobeći, čak i svetlost koja biva usisana i dezintegrisana. Naučnici tek treba da utvrde šta se zapravo dešava unutar crnih rupa, iako neke od teorija sugerišu da one sadrže beskonačnu gustinu u svom centru. Kako biste bolje razjasnili razliku između crnih rupa zvezdanih masa i supermasivne crne rupe, zamislite da upadnete u ovu „drugu supermasivnu”.

Zbog neverovatne jake sile sile gravitacije vaše telo bi se toliko sabilo i istovremeno izdužilo, da bi to podsećalo na neku vrstu rezanaca, što je u teorijskoj fizici crnih rupa poznato kao „špagetifikacija”.

„Ako imate sreće, pa imate izbor koju da odaberete, izbor je supermasivna crna rupa”, rekao je Džeremi Šnitman, atrofizičar iz NASA Centra za svemirske letove Godard u Merilendu, koji je pomogao stvaranju vizuelizacija. Za razliku od supermasivne crne rupe, „crne rupe zvezdane mase koje sadrže 30 solarnih masa, poseduju mnogo manje horizonte događaja, a njihove sile gravitacije su toliko jake da rasturaju objekte koji se približavaju, pre nego i uđu u sam centar”, dodao je on.

Za kraj možemo da dodamo kao interesantan podatak da je pojam crnih rupa prvi  determinisao fizičar Švarcšild, a po njemu se u tom domenu fizike koristi pojam „Švarcšildov singularitet”. Definitivno ne treba mnogo da brinemo, šanse da se tako nešto desi planeti Zemlji su veoma male i na nivou su statističke greške. U prilog tome ide i teorija Stivena Hokinga iz 1974. godine u kojoj tvrdi da crne rupe na kraju ispare gubljenjem svega, postepenim odvođenjem energije u obliku svetlosnih čestica. Slično kao u filmu „Peti element”, gde na kraju zli entitet iščezava i pretvara se u svetlost.