Kina je odobrila izgradnju najveće hidroelektrane na svetu na istočnoj ivici tibetanske visoravni. Projekat, koji će biti smešten u donjem toku reke Jarlung Cangpo, prema procenama iz 2020. godine mogao bi da proizvodi 300 milijardi kilovat-sati električne energije godišnje, što je više nego trostruko veća količina u odnosu na kapacitet sadašnje najveće brane na svetu – Tri klisure.
Prema kineskoj agenciji Sinhua, ovaj projekat ima ključnu ulogu u dostizanju ciljeva Kine vezanih za ugljeničnu neutralnost, a očekuje se da će stimulisati inženjerske sektore, podstaći zapošljavanje i doprineti ekonomiji Tibeta.
Tehnički izazovi i ekološki rizici
Planirana lokacija hidroelektrane nalazi se u delu reke gde ona dramatično pada za 2.000 metara na samo 50 kilometara toka, pružajući ogroman hidroenergetski potencijal, ali i ozbiljne inženjerske izazove. Troškovi izgradnje, uključujući inženjerske radove, premašiće cenu brane Tri klisure, koja je koštala 254,2 milijarde juana (34,83 milijarde dolara).
Kineske vlasti nisu objavile koliko će ljudi biti raseljeno niti kako će projekat uticati na lokalni ekosistem, koji se smatra jednim od najbogatijih i najraznovrsnijih na tibetanskoj visoravni. Kineski zvaničnici tvrde da hidroenergetski projekti u Tibetu neće značajno uticati na životnu sredinu niti na snabdevanje vodom nizvodno. Međutim, Indija i Bangladeš izrazile su zabrinutost zbog potencijalnih promena u ekološkoj ravnoteži i toku reke.
Geopolitičke tenzije
Reka Jarlung Cangpo se u Indiji naziva Bramaputra, gde protiče kroz države Arunčal Pradeš i Asam, pre nego što se ulije u Bangladeš. Promene u toku reke mogle bi imati ozbiljne posledice za poljoprivredu i vodosnabdevanje u ovim zemljama.
Indija i Bangladeš već su izrazile zabrinutost zbog postojećih hidroenergetskih projekata koje Kina razvija u gornjem toku reke. Novi projekat dodatno pojačava napetosti između Kine i njenih južnih suseda, posebno zbog nedostatka transparentnosti u pogledu potencijalnih posledica za nizvodne države.
Iako Kina nastoji da smanji svoju zavisnost od fosilnih goriva kroz ovakve projekte, međunarodne organizacije i ekološki stručnjaci pozivaju na pažljiviju procenu uticaja ovako grandioznih poduhvata na životnu sredinu i društvo, prenosi VOA.