Kina je tehnološki lider u 37 od 44 kategorija

Prednost koju Kina ima u razvoju novih tehnologija iz brojnih oblasti, kao i visoko kotiranje Irana na listi su razlog za zabrinutost zapadnih zemalja.

Kina trenutno dominira u trci za globalnom dominacijom u domenu tehnologije. Prema istraživanju Australijskog univerziteta za stratešku politiku (ASPI), ova zemlja ima priličnu prednost kada su u pitanju istraživanja visokog uticaja na većinu ključnih i nadolazećih tehnologija. Izveštaj je obuhvatio 44 kritične tehnologije iz oblasti bezbednosti, istraživanja svemira, robotike, energije, biotehnologije, veštačke inteligencije, naprednih materijala i kvantne tehnologije.

Kina je lider u čak 37 od 44 tehnologija koje su analizirane, a naročito se izdvaja u odbrani i tehnologijama vezanim za svemir. Napredak kineskih nuklearnih hiperzvučnih projektila je navodno potpuno iznenadio američku obaveštajnu službu u avgustu 2021. ASPI istraživanje pokazuje da su svih 10 vodećih svetskih istraživačkih institucija bazirane u Kini i da ukupno generišu čak 9 puta više istraživačkih radova visokog uticaja neko prva sledeća zemlja na listi.

Sjedinjene Američke Države su na drugoj poziciji u većini kategorija, a vodeće dve zemlje su u ogromnoj prednosti u odnosu na sve ostale na listi. Podaci pokazuju još jednu grupu zemalja koja se nalaze ispod, a koje predvode Indija i Ujedinjeno Kraljevstvo. Zemlje koje se često pojavljuju u ovoj grupi su i Južna Koreja, Nemačka, Australija, Italija i znatno ređe Japan.

Australija je u prvih pet u 9 kategorija, Italija je odmah iza sa sedam, Iran sa šest i Japan i Kanada sa po četiri. Rusija, Singapur, Saudijska Arabija, Francuska, Malezija i Holandija su u prvih pet sa po jednom ili dve tehnologije. Jedan broj zemalja poput Španije i Turske se redovno pojavljuju u prvih 10, ali nisu u prvih 5. Možda i najveće iznenađenje je da je Iran pretekao zemlje kao što su Japan, Kanada, Francuska i Rusija.

Što se obrazovnih institucija i univerziteta tiče, kineska akademija nauka se rangira u prvih pet u 27 od 44 tehnologija, a Univerzitet nauke i tehnologije se ističe u domenu energije i životne sredine, naprednih materijala, i brojnim kvantnim, bezbednosnim i AI tehnologijama uključujući i naprednu analitiku, mašinsko učenje, kvantne senzore, naprednu robotiku i male satelite.

Holandski Delft univerzitet je vodeći u brojnim kvantnim tehnologijama, dok se Univerzitet Kalifornije visoko rangira u pogledu razvoja veštačke inteligencije. Čuvena američka Lawrence Livermore nacionalna laboratorija je jedna od nekoliko institucija svoje vrste koja se pojavljuje u prvih 5, dok su giganti Google, Microsoft, Facebook, Hewlett Packard Enterprise i IBM svi prisutni u određenim kategorijama uključujući i veštačku inteligenciju.

Vodeća pozicija Kine u istraživanju dugoročno znači da je ona u prilici da ima prednost ne samo u tehnologijama koje su trenutno u razvoju, već i u onima koje još uvek ne postoje. Izveštaj navodi da bi, ukoliko se stvari ne promene, ovo moglo moglo pomeriti u korist Kine kako razvoj i kontrolu tehnologije, tako i globalnu moć i uticaj. Oni navode i da je to problem s obzirom na autoritativnost države i manjak transparentnosti i civilne i medijske kontrole u pogledu vojne tehnologije, ali je pitanje da li je to u bilo kojoj od svetskih supersila išta drugačije.

Prednost Kine u kombinaciji sa dobrim strategijama za prenošenje istraživanja u proizvodnju i konkretne proizvode, uz izuzetno razvijenu industriju bi Kini mogao omogućiti praktično monopol na isporuku određenih bitnih tehnologija. Izveštaj ističe da je to problem, jer bi kineska Komunistička partija u tom slučaju mogla van globalnih trgovinskih pravila uskraćivati tehnologije određenim zemljama i kompanijama (što zvuči kao nešto što se već desilo kompaniji Huawei).

Treba doduše napomenuti da je istraživanje obuhvatilo samo javno dostupne podatke, a ne i tajne projekte vlada i kompanija, pa se postavlja pitanje da li to znači da je Kina zapravo transparentnija u pogledu istraživanja novih tehnologija?
Iako Kina poseduje sopstvene baze podataka o radovima, prestižni kineski univerziteti preferiraju da istraživanja objavljuju u internacionalnim publikacijama

Ostani u toku

Prijavi se na newsletter listu i jednom nedeljno cemo ti poslati email sa najnovijim testovima i vestima iz sveta tehnologije.

Hvala!

Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

Komentari (2)
  1. Čika_Kure

    Iz teksta:
    ...jer bi kineska Komunistička partija u tom slučaju mogla van globalnih trgovinskih pravila uskraćivati tehnologije određenim zemljama i kompanijama (što zvuči kao nešto što se već desilo kompaniji Huawei).

    Pa zar nije bilo obrnuto, tj. da su zemlje Evrope, Kanada i dr. od strane SAD uslovljene da ne kupuju Huawei tehnologiju? Dakle nije njima Kina uskratila tu tehnologiju već SAD.

  2. [Mancha]

    Upravo to, ista stvar samo sa suprotne strane.
    Izveštaj je pisan vrlo jednostrano, pa je trebalo celoj stvari dati malo perspektive.

Pridruži se diskusiji
Komentari su zatvoreni.
Možda vam se svidi