Koliko se plastičnog otpada u svetu zaista reciklira? 

Sjedinjene Američke Države, najveći svetski zagađivač plastikom, a recikliraju samo 5% svog kućnog plastičnog otpada. Globalno, situacija je nešto bolja, ali zapanjujućih 91% plastičnog otpada završava spaljivanjem, na deponijama ili je nepravilno zbrinuto (npr. bacanjem u okeane). 

Podaci OECD-a, prikazani na grafikonu autorke Rouzi Isan (preko Our World in Data), daju jasnu sliku ovog problema. Evo globalnog pregleda kako se plastični otpad odlaže: 

OECD

Zašto reciklaža ne funkcioniše 

Sam sistem reciklaže ima velike nedostatke. Većina plastike je međusobno nekompatibilna, što čini sortiranje skupim i neefikasnim. Samo PET (#1) i HDPE (#2) plastika se široko recikliraju. Jednostavno rečeno, većina plastičnih proizvoda je teška za ponovno korišćenje nakon što završe svoj životni vek. 

Ekonomski aspekti takođe nisu naklonjeni reciklaži. Novi plastični materijali, često subvencionisani kroz fosilna goriva, jeftiniji su od recikliranih materijala, što obeshrabruje njihovo korišćenje. 

Pojava fleksibilne ambalaže, poput laganih pakovanja za grickalice i hranu, dodatno pogoršava problem. Ova višeslojna pakovanja su veoma teška za reciklažu zbog kontaminacije i složene strukture. 

Kako rešiti krizu plastičnog otpada 

Rešavanje globalne krize plastike zahteva sistemske promene. Neki od ključnih koraka uključuju: 

• Zabranu jednokratne i nereciklabilne plastike. 
• Usvajanje globalnog sporazuma o plastici. 
• Postepeno ukidanje subvencija za fosilna goriva. 
• Jačanje programa odgovornosti za proizvođače plastike.

Naša svakodnevna navika korišćenja jeftine i praktične plastike često zasenjuje negativne posledice koje ona izaziva. Rešenje ovog problema zahtevaće temeljnu promenu u našem odnosu prema plastici, vođenu inovacijama i političkim reformama, piše Visual Capitalist.