Benchmark Redakcija
Procene agronoma pokazuju da ukupna proizvodnja voća opada za 4,7 odsto na godišnjem nivou, dok je rod povrća umanjen za 3,2 procenta. Kod orašastih plodova beleži se gubitak od 4,7 odsto, a nepovoljni rezultati nastaju zbog neadekvatnog oprašivanja, piše The Next web. Leteći robot malih dimenzija je rešenje.
Naučnici sa Univerziteta Tampere u Finskoj ulili su nadu agronomima letećim robotom, koji bi u poljoprivredi mogao da posluži kao veštački oprašivač. Inspiracija za izum bile su semenke maslačka. Naučnici su u svom istraživanju koristili polimere koji reaguju na stimuluse. Uspeli su da naprave minijaturne savitljive robote koji hodaju, skaču, plivaju i lete! Robot napravljen od polimera ima sposobnost letenja zahvaljujući energiji vetra i sunčeve svetlosti.
Leteći robot vođen Sunčevom svetlošću
Robot svojim izgledom podseća na semenku maslačka, a porozna struktura i masa od 1,2 miligrama daju mu mogućnost da lebdi u vazduhu zahvaljujući vetru. Robot se može ručno prilagođavati smeru i jačini vetra menjajući oblik tela. Kreiranje vrtloga vazduha omogućava robotu da preleti velike razdaljine nošen samo energijom vetra.
„Proces napajanja i kontrole funkcioniše zahvaljujući svetlosti. Za ovu namenu koristi se solarna svetlost, laser ili LED“, navodi vođa grupe istraživača Hao Zeng i dodaje da se svetlost koristi prilikom kontrole poletanja, sletanja i promeni oblika robota.
Prostor za usavršavanje
Eksperimenti kojima je koncept testiran pokazuju veliki potencijal realne primene robota u procesu oprašivanja. Leteći roboti koji liče na semenke maslačka nošeni vetrom i solarnom energijom, mogli bi poslužiti za prenos polena ka područjima gde je neophodno oprašivanje biljaka.
Tim istraživača planira da poboljša materijal od kojeg su roboti napravljeni, kako bi u potpunosti koristio sunčevu svetlost tokom leta. Razmatra se mogućnost ugradnje mikro elektronskih uređaja kao što su GPS, senzori i biohemijska jedinjenja,
Ipak, potpuna primena ove neobične kreacije zahteva dalja istraživanja i saradnju naučnika iz više oblasti. Pred njima su dva izazova: kontrola kretanja i mesta sletanja robota, ali i ponovna upotreba uređaja koji bi na kraju radnog ciklusa mogao biti razgradiv. Pored prednosti koje bi imala agronomija, robot bi u svom letu koristio energiju iz obnovljivih izvora.
